Da li znate šta vam rade deca, pričate li sa njima: Kritika filma "Majka Mara" Mirjane Karanović

Piše: Dejan Šapić

„Majka Mara“ nam prikazuje svet bogatih i uspešnih pripadnika visoke klase. Mesto dešavanja je Beograd. Mara (Mirjana Karanović) je uspela sama bez ičije pomoći da stvori udoban i luksuzan život. Veličanstvenu kuću s ogromnim otvorenim prostorijama kroz čije staklene površine dopire odsjaj vode iz dvorišnog bazena u kome se niko ne kupa. Praznina u kojoj boravi, često sama, mesto je gde se najbolje oseća ili bar gde pokušava da nađe mir. Suočava se sa sopstvenim greškama u večernjim satima tame sa ponekim odsajem koji dolazi spolja od refleksije vode iz bazena.

Na početku filma je zatičemo na sahrani 20-togodišnjeg sina jedinca Nemanje (Pavle Čemerkić) koji je preminuo od posledica infarkta. Taman kada je upisao prestižnu London School of Economics (LSE) i spremao se da započne studije, iznenada je preminuo. Majka Mara će pokušati da otkrije šta je dovelo do smrti njenog sina.

Mirjana Karanović koja nosi ceo film u većini kadrova je sama sa sobom, pokušava da shvati gde je pogrešila u odnosu sa svojim sinom i zašto nije dala šansu sebi da ga bolje upozna. Ona skoro ništa ne zna o njemu. Njen muž, koji se nigde ne pojavljuje, otišao je kada je Nemanja bio mali i ona je ceo život provela sa sinom radeći u advokatskoj kancelariji i trudeći se da postigne što više toga u životu. Bolje će upoznati sina posle smrti, preko preostalih poruka i video snimaka sa njegovog telefona.

Pojaviće se i njegov drug iz teretane Milan (Vučić Perović), preko koga će Mara pokušati da otkrije gde joj je sin izlazio, sa kime se družio, koje teme su ga okupirale i šta ga je mučilo. Milanova životna priča je teška. Majka mu je preminula dok je bio dete, a otac nastavlja život sa drugom ženom, stvarajući novu porodicu. On radi kao uspešan fitnes instruktor u teretani i, na prvi pogled, izgleda da mu ništa ne nedostaje. Osim potrebe za porodicom i emotivna prisnost koju nikada nije imao sa majkom. Nedostatak sina u slučaju Mare i odsustvo majke iz života Milana biće razlog da postanu prisni.

https://www.youtube.com/watch?v=-qumjrMuH48

Odnos majke i sina nadovezuje se na mini seriju Jasmile Žbanić „Znam kako dišeš“, gde takođe uspešna žena, tužilac Višeg suda, istražuje lični odnos sa sinom koji je (možda) izvršio nasilje nad drugom u školi a koji je nakon toga preminuo. U slučaju Mirjane Karanović istraga se vodi za propuštenim prilikama da uživa sa sinom. Nije imala zapaženi društveni život, niti osobu sa kojom je bila u vezi. Bavila se poslom i borbom za uspehom.

Za razliku od većine njenih prethodnih uloga, posebno u odnosu na prethodni rediteljski debitantski film „Dobra žena“ 2016, više nemamo socijalne teme o nemaštini, o društvu u tranziciji. U tom ostvarenju, prepunom dinamike i socijalnih interakcija, velike porodice, mnoštvo prijatelja iz neposrednog okruženja, Karanović e bavila angažovanim temama odnosa prema ratnim zločinima devedesetih, akcentovanja ženskih problema, kao što je u to vreme bila široko rasprostranjena bolest raka dojke. Iz uloge majke i supruge koja se brine o porodici kao tradicionalne uloge žena na Balkanu, u „Majki Mari“ ona je uspešna, nezavisna i sama.

Pored impresivne produkcije i pet godina rada na filmu, mogli smo da vidimo Mirjanu Karanović u mnogo boljim glumačkim izdanjima i posebno u mnogo boljoj ulozi glumice i rediteljke u prethodnom ostvarenju „Dobra žena“. Preuzela je prembiciozni zadatak da u većem delu filma proživljava osećanja prikazana kroz facijalne ekspresije u krupnim planovima uz minimalne dijaloge, tišinu koja je okružuje kada je sama a tada se najbolje oseća. Tako nam dočarava unutrašnju patnju.

Jedna od naših najboljih glumica u novom filmu će zaokružiti ličnost žene srednjih godina koju je zatekla porodična tragedija. Pokušala je da uradi nešto slično ulogama Olivije Kolman u filmovima „Izgubljena ćerka“ (2021) i „Otac“ (2020) ili uloge Šarlote Rempling u „45 dodina“ (2015). Zaista preambiciozan i ne baš uspeo pokušaj, čak i od jedne veličanstvene dramske umetnice kakva je Mira Karanović.

Premijera filma, sada u jeku vršnjačkog nasilja, u rasulu obrazovanog sistema i nebrige roditelja o svojoj deci, veliki je doprinos za društvo u celini. „Majka Mara“ je značajna jer se bavi savremenom temom, možda i trenutno najvažnijom – vaspitavanju dece i (ne)brigu roditelja kroz prizmu zarađivanja, uspeha i konstantnog sticanja bogatsva nove klase.

Bonus video: Džon Torturo prima Počasno srce Sarajeva