"Krađa slike je prijavljena, ne znam kako to Kusovac nije znao"

Slika Vlaha Bukovca "Blagoveštenski sabor" - čija je preprodaja pre neko veče sprečena policijskom akcijom u centru Beograda - pre krađe se nalazila u depadansu Muzeja Vojvodine u dvorcu koji je nekada pripadao porodici Dunđerski u Čelarevu. - Tada je u Čelarevu napravljena izuzetno lepa stalna postavka, imala je stilski nameštaj, slike… I 1993. se desila provala, kada je ukradeno nekoliko slika, između ostalog i čuveno delo Vlaha Bukovca "Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861.", što je pun naziv dela - ukazuje direktorka Muzeja Vojvodine Tijana Stanković-Pešterac.

Iznenadila se, kako priznaje za Nova.rs, kada je videla da je Nikola Kusovac izjavio za naš sajt kako niti on, niti javnost ne zna da je slika ukradena. U arhivi muzeja se, kako precizira, nalazi izveštaj policije, načinjen kada se desila krađa.

- Bio je uviđaj, napravljen je izveštaj i spisak šta je sve nestalo tom prilikom. Ali, od svih ukradenih slika najvrednija je bila Bukovčeva. Njena vrednost prevashodno potiče od toga što dočarava događaj koji je za Srbe na teritoriji Ugarske užasno važan. Srbi su tada tražili svoju političko-teritorijalnu autonomiju, a na slici se vidi kako Saborom predsedava patrijarh Rajačić, uz portrete učesnika, crkvenog klera, političkih stranaka, građana, među kojima je i Svetozar Miletić. Njen značaj za istoriju srpskog naroda je ogroman - naglašava sagovornica našeg sajta.

Na pitanje kako je moguće da maltene niko nije znao da se slika već tridesetak godina ne nalazi u vlasništvu Muzeja Vojvodine, naša sagovornica veruje da je javnost te 1993. bila obaveštena o krađi, ali napominje i ovo:

- To su bile ratne godine. Rat bukti svuda, potpuno je ludilo, inflacija je ogromna, pa ne mogu da zamislim ko bi se detaljno u tom trenutku bavio nestankom slike.

Tvrdnju istoričara umetnosti i višedecenijskog kustosa Narodnog muzeja Nikole Kusovca da Muzej Vojvodine nije, nakon krađe, alarmirao javnost, niti obavestio kolege iz drugih galerijskih institucija Stanković-Pešterac odbacuje:- Kolege u drugim galerijama su znale. Kusovac nije bio informisan, a zašto, to je već druga stvar. Uostalom, ne može jedan čovek sve da zna. Znate, ja sam arheolog, pa ne znam šta se sve dešava u nekom drugom muzeju, ni šta se i na kom lokalitetu u ovom trenutku iskopava po Srbiji - kaže direktorka Muzeja Vojvodine, dodajući da nije poenta u tome ko je šta znao već to što je SBPOK u saradnji sa švajcarskom policijom pronašao sliku.

- Ući u trag slikama je veoma teško. Srbija i Švajcarska su se ujedinile da urade nešto dobro za kulturu naše zemlje i to treba naglašavati - smatra Tijana Stanković-Pešterac.Direktorka Muzeja Vojvodine još uvek nije upućena u sve detalje policijske akcije, niti kako je slika završila u rukama uhapšenog Slobodana Gajina, koji je nameravao da je proda u Švajcarskoj za 600.000 evra. Uverena je i da je policija svih ovih godina, od kad se desila krađa, tragala za Bukovčevim delom, ali detaljnije informacije o prethodnim, kao i o ovoj akciji nema.

Iako je najavljeno da će se, po okončanju sudskog postupka, kada delo bude vraćeno u Novi Sad, znati da li je to slika ukradena 1993, direktorka Muzeja Vojvodine uverena je da jeste.

- Mi duboko verujemo da je to original, ali stoprocentno ćemo biti sigurni onog momenta kada izvršimo dodatne fizičko-hemijske analize. A da bismo to uradili, moramo imati sliku - objašnjava Tijana Stanković-Pešterac, a na pitanje postoji li neki vremenski okvir do kada očekuju povraćaj dela, odgovara da to zavisi od drugih instanci i institucija.