Odlazeći predsednik SANU Vladimir S. Kostić danas je na konferenciji za medije najavio da će izbori za nove časnike Akademije biti održani 30. marta.
Tada će se desiti, kako je precizirao Vladimir S. Kostić, izbor novog Izvršnog odbora SANU – novog predsednika, dva potpredsednika i generalnog sekretara. Prethodiće mu, kako je pojasnio, do kraja februara proces u kojem odeljenja SANU dostavljaju predloge Predsedništvu Akademije.
Konačan rok za dostavljanje predloga je 7. mart, a dan kasnije održaće se sednica izborne komisije za izbor časnika SANU. A dve nedelje pre zvaničnih izbora, dakle 16. marta članovi Akademije će na konferenciji biti upoznati sa spiskom kandidata.
I dok nije mnogo govorio o programskim aktivnostima SANU do maja, ipak je Vladimir Kostić izdvojio nekoliko stvari. Najpre izložbu koja je aktuelna u SANU „Gračanica“:
– Ovu izložbu realizujemo zajedno s Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, koji obeležava 75 godina rada, a podsetiću da se 2021. navršilo punih sedam vekova od oslikavanja manastira – kazao je Kostić.
Polovinom marta, tačnije 14. biće otvorena izložba dopisnog člana SANU Save Halegina, koja će trajati puna dva meseca.
– Reč je o čoveku koji ima iza sebe umetnički rad dug nekoliko decenija, o čoveku koji je značajni umetnik vajarske moderne. Nadam se da će izložba biti osveženje – istakao je još uvek prvi čovek SANU, a najavio i postavku u Muzeju nauke i tehnike „Dokumenti“ posvećenu od pretprošle jeseni novom članu SANU Miodragu Tabačkom, a povodom 50 godina rada čuvenog scenografa i akademika.
– Biće izložene na 50 panoa njegove scenografije, kao i fotografije iz procesa rada, crteži, slike, a posetioci će biti u mogućnosti da vide i snimke iz predstava za koje je Tabački radio scenografiju. Mislim da će godina biti značajna po dve izložbe – onima posvećenim akademicima Mići Popoviću i Bati Mihailoviću. U ranijim decenijama te izložbe su pobudile veliko interesovanje javnosti.
Osvrnuo se i na izložbu u čast akademika kojem je SANU posvetila čitavu 2023. godinu – Simi Lozaniću:
– Poslednjih sedam godina Akademija je svaku godinu posvećivala ličnostima koji su imali značaja za ovu zemlju – počeli smo sa Jovanom Cvijićem, a sada je na redu Sima Lozanić, rođen 1847, koji se smatra jednim od najznačajnijih srpskih hemičara.
Podsetio je Kostić da je Lozanić studirao u Cirihu i Lozani, da se posle četiri godine provedene u Nemačkoj vratio u Beograd, gde je odmah izabran za profesora hemije na Velikoj školi.
– U tom periodu je bio tri puta ministar privrede, inostranih dela… Velika škola prerasta u univerzitet, a on postaje prvi rektor Univerziteta. Predaje hemiju sve vreme, upravlja Hemijskim fakultetom. Zapanjujuće je da je kao vrlo mad omogućio da se ljudi upoznaju s hemijom jer je napisao udžbenik iz organske, pa neorganske hemije… To su neverovatni postamenti za jednu nauku. Objavio je preko 200 naučnih i stručnih radova, a neki od njih su zaista pionirski. Oni koji su se bavili radom Lozanića su s dozom rezignacije konstatovali da je njegov rad imao više odjeka u svetu, nego u zemlji. A prvi je Lozanić ukazao i na lekovitost srpskih banja, a predvideo i banjski turizam. Utrošio je mnogo vremena na jačanje agrarnih pitanja. Nije propustio ni krvava, ratna iskustva na ovim prostorima. U SANU je ušao u 25. godini života. Dva puta je biran za predsednika SANU. Umro je u Beogradu 1935. a Bogdan Gavrilović je tad zapisao na ploči ispred Akademije: „Radniku bez sporednika i prvom vitezu srpske nauke“. Zato smo odlučili da 2023. posvetimo gospodinu Simi Lozaniću.
Kostić je izdvojio i „Akademske besede 3“, napor akademika Mira Vuksanovića da okupi besede članova SANU od 1886-1947 na jednom mestu:
– To je izuzetno veliki posao. Ali, značajno je znati šta su ti veliki ljudi govorili kada su ulazili u Akademiju, među njima Nedeljko Kašanin, Milutin Milanković, Nikola Tesla, Pavle Popović, Stanoje Stanojević, Branislav Nušić, Ivo Andrić… Značajno je podsetiti se šta ovi velikani mislili i kako su pisali – napomenuo je Vladimir Kostić, a najavio i da će se u SANU redovno odvijati koncerti, kojih je obično oko 70 godišnje, s tim što je skrenuo pažnju na onaj 2. februara posvećen akademiku i kompozitoru Vlastimiru Trajkoviću.
Bonus video: SANU između starih principa i novog sveta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar