Film "Vikend sa ćaletom" reditelja i scenariste Miroslava Momčilovića premijerno će biti prikazan 29. oktobra, najavljeno je iz distributerske kompanije MCF. Novi film reditelja ostvarenja "Kad porastem biću kengur", "Sedam i po", "Čekaj me ja sigurno neću doći", "Smrt čoveka na Balkanu" i "Smrdljiva bajka" biće ujedno i prva domaća komedija koja će se prikazivati u bioskopima od kako su oni ponovo otvoreni.
Film „Vikend sa ćaletom“ govori o sredovečnom kriminalcu Kašiki (Nenad Jezdić), predosećajući da mu se bliži kraj, želi da provede vikend sa jedanaestogodišnjim sinom (Vasa Vraneš, prvi put na filmu). Pošto ga nije viđao pet godina jer je zbog „malih komplikacija“ imao zabranu prilaska dečaku, Kašika pokušava da po „ubrzanom kursu“ nauči svemu onome što smatra važnim za život i preživljavanje na ulici, a da iz sina „istera sve ono što je po njegovom mišljenju mekano, slabašno i devijantno“….
Pored njih dvojice, u ostalim ulogama su Bane Vidaković u ulozi najboljeg Kašikinog druga, Srna Lango, Anja Alač, Miodrag Miki Krstović, Jelena Đukić, Ana Radović, Marko Gvero, Bojan Lazarov, Katarina Radivojević, Miljan Davidović, Svetlana Bojković i Boris Milivojević, a na filmu gostuje i fudbaler Vujadin Savić.
– Nenametljivo, voajerski, „iz ruke“, uvek u neposrednoj blizini glavnih aktera, s akcentom na detalje u kostimu i rekviziti koji su karakteristični za Kašikin svet, želim da pokažem odnos njih dvojice – sina, koje se tek sprema da zakorači u svet i oca koji je na zalasku, u rezimiranju, turbulentog, naizgled luksuznog, a u osnovi turobnog, mučnog i dobroj meri promašenog života. Ali niti on može da vrati život unazad, niti dečak može da ima drugog oca. To je taj otac i to je taj život, jedan jedini – rekao je o filmu reditelj Miroslav Momčilović.
Nenad Jezdić kaže da je ovaj film „jedna od verovatnih istina o odnosu oca i sina i njihovoj ogromnoj vezanosti i ljubavi uprkos razdvojenosti“.
– Različitosti karaktera i životnog okruženja tu ljubav čine vrlo kompleksnom neretko i vrlo duhovitom i komičnom. Miroslav Momčilović naravno ima oko i uvo koje vidi i čuje ono što u našem narodu definišemo onim „da nije smešno bilo bi tužno“, kao i da uhvati tužne i potresne stvari koje humorom čini podnošljivijim – kaže Jezdić.
Glumac navodi i da je to njegova „do sada najluđa i najbolje napisana filmska i televizijska uloga“.
– Iako se ponavlja zona mog glumačkog promišljanja, jak i kriminogen lik, Kašikina emotivna strana ga u isto vreme čini pristupačnim i otvorenim i dala mi je prostor da ga odigram onako kakav jeste, čovek od krvi i mesa, sa dobrim i lošim osobinama. Bez obzira na uvreženo mišljenje većine ja zaista verujem da nema loših ljudi i da su najkužniji među nama dobri, samo su putevi do pravog, ljudskog susreta sa njima komplikovani i teški. Tako i pojedini krimosi nose teret velikog intelekta koji je pogrešno upućen i fokusiran. Kašika, na putu svog roditeljskog i ljudskog preobražaja i Ogi, dete sa osobinama zrelog čoveka, jednako nose teret drame i emotivnog susreta, iskonskog susreta Oca i Sina – priča Jezdić i dodaje da je u pitanju priča „o ljubavi i njenoj moći da nas menja onda kada je istinski pustimo u srce“, pozivajući gledaoce da pogledaju film u bioskopima, uz poštovanje bezbednosnih mera zaštite od koronavirusa.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar