0
Život, stradalništvo i vaskrsenje Isusa Hrista, od kad je "sveta i veka", bili su neiscrpna inspiracija umetnicima, bilo da je reč o likovnom, muzičkom, pozorišnom, ili filmskom stvaralaštvu. I kroz čitavu istoriju filma figura Isusa Hrista bila je veoma privlačna sineastima.
Više od stotinak filmova kao glavnu temu ima Isusovo stradanje i vaskrsenje.
Isusa Hrista, kao najdominantnije figure naše civilizacije i čovečanstva uopšte, „poduhvatili“ su se brojni veliki reditelji. Nabrajanje bi potrajalo, ali ne bi bilo zgoreg pomenuti da su na velikom platnu tešku temu pokušali da ovaplote reditelji poput Vilijama Vajlera, Franka Zefirelija, Sesila B. Demila, Pjera Paola Pazolinija…
I mnogi veliki glumci tumačili su Isusa. Hrista su igrali silni dramski umetnici, od Henrija Vornera, Teda Nilija i Džeremija Sista, preko Viktora Garbera i Rejfa Fajnsa, do Kristijana Bejla i Juana Mekgregora, a rezultati su bili različiti.
No, obično se uloge tek nekolicine glumaca izdvajaju kao najupečatljivije sina Božijeg i mesije.
Iako je, kad se poduhvatio role Isusa, Džefri Hanter imao trideset i koju godinu najavljivali su ga, ipak, kao „tinejdž Isusa“. Ali, u tom filmu, koji potpisuje reditelj kultnog ostvarenja „Buntovnik bez razloga“ Nikolas Rej, Isus Hrist prikazan je na vrlo moderan način. Hanter kao Isus je, umesto kao izmučeni stradalnik, dočaran gotovo poput modela, s urednom frizurom, izdepiliranog torza…
Interesantan je podatak da je scena raspeća ponovo snimana, jer se stručna publika, nakon test projekcije još nezavršenog filma, žalila na isuviše dlakave grudi Hantera. Zanimljivo je da film nije završio „večiti buntovnik“ Rej, s obzirom da je ušao u sukob sa holivudskim studijom, već su to uradili čelnici MGM-a. I prijemčivim, čak privlačnim izgledom Džefrija Hantera u filmu privukli su na koncu i mlađu publiku u bioskope.
Pjer Paolo Pazolini, koji je 1963. izazvao skandal u Katoličkoj crkvi zbog krajnje neobičnog prikaza razapinjanja Hrista u omnibusu „Ro.Go.Pa.G.“, pa čak dobio i zatvorsku kaznu zbog blasfemije, koja je potom preinačena u novčanu, uspeo je malo da se iskupi već naredne godine. I to s filmom “Jevanđelje po Mateji” gde se, maltene doslovce, držao priče o Isusu, od rođenja do vaskrsenja kako je i zabeležena u istoimenom „Jevanđelju“.
Iako je veliki italijanski sineasta isprva u ulozi Isusa Hrista video pisce Džeka Keruaka i Alena Ginzberga, ipak je glavnu rolu „najvećeg revolucionara ikad“ poverio do tada nepoznatom španskom studentu Enrikeu Irazokiju. Zanimljivo je da Pazolini nije želeo da koristi reč „svetac“ u naslovu fima, pa je tako u italijanskoj verziji naslov bio “Jevanđelje po drugu Mateji”, a na kraju je ovenčan i Srebrnim lavom u Veneciji.
Kad je igrao ostarelog sveštenika, oca Merina u filmu „Isterivač đavola“ slavni švedski glumac, koji se nametnuo saradnjom s Ingmarom Bergmanom – Maks fon Sidou žalio se reditelju Vilijamu Fridkinu da ne veruje u „đavolja posla“.
– Ali, Maks, igrao si Isusa u filmu „Najveća priča ikad ispričana“ – odgovorio mu je Fridkin. No, na to mu je glumac uzvratio:
– Da, jesam, ali igrao sam ga kao čoveka, muškarca.
I svakako jeste. Iako su neki imali primedbe na film Džordža Stivensa, prevashodno na to da je tako „običan“, opet se smatra poslednjim biblijskim spektaklom iz zlatnog doba Holivuda. U film je uloženo više od 20 miliona dolara, što ga je činilo drugim najskupljim ostvarenjem posle „Kleopatre“.
Ostala je, u analima, i jedna lažna pošalica vezana za „Najveću priču“. Kad je zamoljen da repliku izgovori s više strahopoštovanja Džon Vejn, koji je takođe igrao u filmu, i to zapovednika prilikom razapinjanja Hrista, razvlačeći reči, izgovorio je gledajući u Isusa: „Aaa, ovo je zaista sin Božiji“…
Ovaj film Kena Rasela još je jedan podsetnik da prikazi Isusa Hrista na velikom platnu mogu izazvati ljutnju, bes i ogorčenost. U pomalo izvrnutoj fantaziji, koja se događa u 17. veku, sestra Džin (tumači je Vanesa Redgrejv) zamišlja kako na krstu razapet Isus, kojeg igra Oliver Rid, uspeva da se oslobodi stega, dođe do nje i uzme je u zagrljaj, pa i još ponešto… I danas je ovo jedan od najkontroverznijih britanskih filmova iz tog perioda. Zbog grafičkih prikaza nasilja, seksualnosti i religije zabranjen je bio u nekim zemljama, a da bi u drugima bio uopšte prikazan neke eksplicitne scene su bile izbačene. Kritika je zato film prigrlila, uz reči da „prikazuje blasfemiju, ali da nije blasfemičan“.
Za čitavu jednu generaciju glumac Robert Pauel bio je oličenje Isusa. Sve to zahvaljujući mini TV seriji koju je potpisao Franko Zefireli – „Isus iz Nazareta“. Svojevremeno se pričalo da su za ulogu Isusa Hrista razmatrani Dastin Hofman i Al Paćino, dok je Pauela Zefireli najpre video u roli Jude. Ali, na kraju se ispostavilo da su Robertove plave oči bile presudne. Legenda kaže da je Zefireli tražio od Pauela da ne trepće kako bi zadržao „oreol mesijanske duhovnosti“.
A rezultat je bio Hrist, koji je delovao eterično, kao da nije s ovog sveta. I to uprkos tome što je Pauel, kako je svedočio, mukotrpno radio da na velikom platnu dočara svu patnju i bol Isusa Hrista. I danas se ova serija, u kojoj su igrali i Lorens Olivije, Entoni Kvin i En Benkroft, smatra jednim od najuspelijih primera ovaploćenja života i vaskrsenja Isusa Hrista.
Još jednu kontroverznu priču o Isusu Hristu na veliko platno doneo je Martin Skorseze. Preveliki akcenat u filmu stavljen je na ljudskost Hrista, zamerali su Skorsezeu, a i mnoge crkve ga nisu blagonaklono dočekale prevashodno zbog činjenice da je polazište bilo u romanu Nikosa Kazancakisa. Uprkos tome što je bio veliki pisac, Kazancakisa su neke crkve smatrale jeretikom. Film, u kojem Hrista igra Vilijam Defo, a Judu Harvi Kajtel, opisuje Isusov život. Premisa jeste da je Hrist, iako oslobođen greha, opet, kao i svaki čovek, sklon iskušenjima – poput straha, sumnje, pa i telesnih zadovoljstava, požude, depresije…
Ne samo da je Skorsezeovo ostvarenje izazvalo bes u hrišćanskom svetu, već je bilo i zabranjeno u nekoliko zemalja, među kojima su Turska, Čile, Meksiko, Grčka. I danas je, posle toliko godina, zabranjeno na Filipinima i u Singapuru.
Možda najgledaniji film svih vremena s temom stradalništva Isusa Hrista jeste onaj koji je režirao Mel Gibson. Film „Stradanje Isusovo“ fokusiran je na poslednja 24 sata života Isusa Hrista i sam čin stradanja, a Mel Gibson ga je snimao na aramejskom jeziku. Trudio se da što vernije prikaže Isusovo žrtvovanje, ocenivši da je u stvarnosti ono bilo još krvavije. Otuda je bilo primedbi da u filmu preovlađuju muke stradanja, ali ne i radosti vaskrsenja. Bilo je i onih kojima se nije dopadalo što je sina Božijeg tumačio Džim Kavizel koji je prethodno igrao u komercijalnim ostvarenjima. Neki su o Gibsonovom filmu pisali kao o najnasilnijim, a drugi kao o najkontroverznijem ostvarenju na temu mesije. Jevrejska zajednica ga je osuđivala, a Vatikan je bio stava da se preteralo u svakom smislu… No, Gibson se nije branio od kritika. Ostaje zabeležen njegov iskaz, doduše nekoliko godina kasnije i to u alkoholisanom stanju da su „Jevreji odgovorni za sve ratove ovog sveta“, zbog koje se docnije izvinjavao. „Stradanje Isusovo“ bio je, uprkos svemu, jedan od najuspešnijih filmova te godine, zaradivši više od 600 miliona dolara.
Bonus video: Uskršnje ostrvo
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
