Ko je otkrio ozloglašeni lavirint u kojem se pola čovek, pola zver hranio grčkim mladićima

Upoznajte stvarnost koja se krije iza mita. Onu koja se krije iza čudovišnog bića - pola čoveka, pola zverikoje je obitavalo u dubini Palate Knosos, u lavirintu koji je Minotaura, o kojem su ispisane i ispričane tolike legende, trebalo da drži zarobljenim zauvek…Ko god da je istraživao antičke grčke mitove, ili se zaputio na Krit, teško da je mogao da izbegne legendu o Minojskoj civilizaciji, priču o strašnom, ali i tragičnom Minotauru, Dedalu i njegovim krilima, spasiocu Tezeju, lepoj Arijadni, ćerki kralja Minoja... Svakome ko se nedaleko od Herakliona obreo u predivnom ambijentu okruženom maslinjacima zastao bi dah kada bio ugledao velelepnu palatu, ili fresku "Gospođe u plavom", a onda pokušao da se snađe u vrtlogu koji se krije u i oko zidina palate.

Toliki su zalud tragali za Lavirintom, onim opisanim u mnogim antičkim mitovima. I pre stotinak godina tajna je otkrivena. "Krivac" za to, kako se verovalo, bio je jedan od najpoznatijih britanskih arheologa ser Artur Evans. Zahvaljujući Evansu svet je saznao za minojsku kulturu.Istorija Knososa, doma Minotaura, pola čoveka, pola bika prvi put će biti deo jedne velike izložbe van Grčke - u Velikoj Britaniji. I ta izložba, po svoj prilici, ruši davnašnji mit da je za jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića zaslužan Evans. Ispostavlja se gotovo jedan vek kasnije da nije Evans, već biznismen i istraživač sa Krita Minos Kalokairinos taj koji je prvi otkrio legendarne ruševine nedaleko od Herakliona. Suprotno uvreženom mišljenju Kalokairinos je1878. bio taj koji je pronašao antičke ruševine. Ali, nije mu bilo dozvoljeno da vrši iskopavanja, jer je Krit tad bio pod vlašću Otomanskog carstva. I svešto bi bilo pronađeno moglo je da bude oduzeto i da završi u Turskoj. Ali, nakon sticanja nezavisnosti jedan Englez Artur Evans dobija dozvolu da počne iskopavanja na tom lokalitetu. Trajala su ona sve do tridesetih godina 20. veka ali već marta 1900. otkriveni su ostaci palate u Knososu, potom i veliki broj glinenih pločica, pomoću kojih je utvrđen razvoj kritskog pisma.

No, mit će sada, kako navode organizatori predstojeće izložbe, bitirazotkriven. U potrazi za Lavirintom putovaće publika kroz antičku Grčku, pa kroz renesansno doba u Evropi i doći do legendarnih arheoloških iskopavanja u 20. veku. I tako srušiti jednovekovni mit.- Želimo da ispravimo netačnu priču. Ser Artur je i danas slavljen u Grčkoj zbog načina na koji je popularisao minojsku kulturu - kazao je za "Obzerver" kustos Endrju Šapland uoči otvaranja izložbe u jednom od najznačajnijih muzeja u Oksfordu Ašmoleum. Upravo u ovom muzeju bićeotvorena najveća postavka u Velikoj Britaniji ikad koja pred publiku donosi dragulje Minojske civilizacije. Na postavci pod nazivom "Lavirint: Knosos, mit i realnost" (Labyrinth: Knossos, Myth & Reality), koja će biti otvorena u petak, 10. februara, naći će se više od stotinu artefakata koji su u Englesku stigli iz Atine i s Krita. I prvi put će posle jednog veka biti pred posetiocima van Grčke, obogaćeni jedinstvenom arhivom koja se čuva u Oksfordu, a u kojoj su dokumenti o iskopavanjima i otkriću palateu periodu između 1900-1905. godine.

- Tek sada Grčka odaje priznanje Kalokairinosu za ovo epohalno otkriće. I tek 2019. godine postavljena je njegova bista na ulasku u Knosos, tačno preko puta Evansove biste. Bio je to značajan trenutak - smatra Šapland. Knosos je danas, nakon atinskog Akropolja najpopularnija turistička atrakcija u Grčkoj. I to je jedan od razloga što je veliki britanski arheolog do sada bio nedodirljiv. Ne samo iskopavanja koja je vršio na lokalitetu, već i restauracija čitavog prostora i palate omogućavaju svakome ko se nađe na Knososu da se "uživi u prošlost". I zato ova postavka nije tu samo da sruši mit, već i da se osvrne na ogroman uticaj velikog arheologa. Jedan deo izložbe posvećen je virtuelnoj reimaginaciji popularne video igre "Creed Odyssey” (Kritska odiseja) koja je bila inspirisana Evansovom vizijom Knososa.

Artur Evans je pre više od jednog veka bio ubeđen da je otkrio pravi lavirint, a dokaze za to našao je u freskama, punim boja, glinenim pločicama i netaknutim kamenim prestolom. Građevinu u obliku lavirinita nazvao je "Minojskom palatom" i dokazao da je izgrađena pre 4.000 godina. Zahvaljujući baš Evansu rana kritska civilizacija počela je da se naziva Minojskom civilizacijom.No, i dalje ostaje otvoreno pitanje da li je Knosos zaista dom mitskog lavirinta. Ova izložba pokreće i tu "problematiku".

- Definitivno je postojala neka vrsta lavirinta u onome što je Evans nazvao Palatom Knosos, ali ne ida je to bio kraljev dvor. Ali, ako pogledamo freske ljudi kako preskaču bikove, Minotaur zaista jeste bio zatočen tamo…Legenda kaže da je Minotaur, mitološko biće, polu bik polu čovek, s ljudskim telom i glavom bika, bio sin Pasifaje, žene kralja Minoja i svetog belog bika. Minoj, kako bi ga "tako ružnog" sakrio, angažovao je Dedala da napravi lavirint, iz kojeg je nemoguće izaći. Minotaur je lutao lavirintom i hranio se grčkim mladićima i devojkama iz Atine koje je na Krit svakih devet godina slao atinski kralj Egej...

Ali, Tezej je došao u lavirint. Tezeju je pomogla Kraljeva ćerka Arijadna. Rekla mu je da se iz Lavirinta može izaći samo na jedan način. I to ako se klupko konca odmotava od početka Lavirinta pa se onda po njemu vraća. I tako je Tezej uspeo da se izbavi i ubije Minotaura…https://www.youtube.com/watch?v=JrhMHmLw040Izložba "Lavirint: Knosos, mit i realnost" trajaće u oksfordskom muzeju do kraja juna.Bonus video: Ostrvo duhova

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortijapanskoostrvoduhovaikamdz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2137134"]