0
Jedini srpski film na ovogodišnjem 76. Kanskom festivalu "Lost Country" Vladimira Perišića izazvao je veliku pažnju na Kroazeti, kaže za Nova.rs direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić koji je bio svedok i učesnik čuvene smotre na Kroazeti.
Novo Perišićevo ostvarenje prikazano je u selekciji „Nedelja kritike“ i od svih filmova u tom prestižnom programu upravo se o ovom naslovu, kako nam priča Matić koji se juče vratio iz Kana, najviše pričalo:
– To je obradovalo i samog autora, glumce, a i nas iz Filmskog centra Srbije. Nama je bilo drago da je jako upečatljiv trag ostavio film. A nije mala stvar da posle nekoliko godina ponovo imamo film u zvaničnom kanskom programu. Još je i stigla nagrada mladom Jovanu Giniću „Otkrovenje“ (Rising Star) za film „Lost Country“. To je veliko priznanje, ne samo Jovanu, nego i ostalim glumcima, reditelju. A velika je to stvar za jednu malu kinematografiju. Vrlo je interesantno da smo jedina zemlja koja je imala film u Kanu iz centralne i južne, i istočne Evrope. I svake godine imamo filmove u Veneciji, Kanu, Berlinu. Ta neka različitost u našem stvaralaštvu, naših autora, poimanje kinematografije izaziva pažnju najvećih svetskih festivala – utisak je Matića iz Kana.
Tokom boravka na 76. Kanskom filmskom festivalu, koji je svečano zatvoren u subotu doedelom nagrada, naš sagovornik održao je brojne sastanke, a prisustvovao je i Skupštini evropskih asocijacija i fondova:
– Imali smo usaglašavanja oko kvota za evropske filmove koji će biti prikazivani kako na striming platformama, tako i u bioskopima, televizijama u Evropi, ali i o tome kako će ta regulativa da se menja. Imali smo i regionalne sastanke oko sinhronizacije pravila, uputstava i preporuka za filmove s ovih prostora, kao i sastanke s onima koji dolaze iz nekih novih, velikih tržišta. Najverovatnije ćemo u Santa Moniki, u Kaliforniji, koji je trenutno najveći market u Severnoj Americi, nastupiti regionalno, i prevashodno ćemo ponuditi lokacije i servisne usluge naše kinematografije za američke filmove. Takođe, pokušaćemo da neke naše filmove plasiramo u Americi, da nađu svoj prozor do gledalaca na tom kontinentu. Imali smo i veoma ozbiljne sastanke s čelnicima festivala koji nam predstoje. Mislim da ćemo imati lepe vesti kako za Lokarno, tako i za Veneciju, Toronto i San Sebastijan. Ta četiri festivala su nam u fokusu do oktobra. Mislim da naši filmovi imaju dobre šanse da budu na tim bitnim festivalima. Poenta je da imamo dobre filmove, a samim tim i šta da preporučimo najodgovornijim ljudima značajnih festivala – smatra direktor Filmskog centra Srbije.
Još jedna stvar koja je dogovorena tokom Kanskog festivala vezana je za festival Baltic Black Nights Industry koji se održava početkom novembra:
– Srbija je predvodnik kinematografije Balkana i s još četiri partnerske države biće predstavljena na Baltic art marketu, najvećem festivalu na Baltiku. Već je dogovoreno da će na otvaranju festivala biti prikazan jedan srpski film. Svi iz filmske industrije vrlo dobro znaju da je to jedan od najbitnijih festivala u severnoj Evropi. Tu dolaze sve svetske televizije i distributeri koji otkupljuju filmove – naglašava naš sagovornik, dodajući i da su u Kanu bili i naši brojni producenti, koji su ostavili odličan utisak na „kupce“ filmova.
Iako su gotovo svi iz Srbije bili usredsređeni da što više urade za svoje filmove i ovdašnju kinematografiju, ipak su, kako priznaje naš sagovornik, uspeli da malo „ukače“ kanske selekcije i ostvarenja koja su bila u takmičarskom i gala programu.
Matić podseća da je Kan ove godine okupio „tešku kategoriju reditelja“. Misli, naravno, na doajene režije, kakvi su Aki Kaurismaki, Nani Moreti, Vim Venders, Martin Skorseze, Ves Anderson…
– Moj utisak je da je bilo odličnih filmova u selekciji „Nedelja kritike“ i jako dobrih u glavnom takmičarskom programu. U odnosu na prethodna dva izdanja Kana mislim da je izbor filmova bio mnogo bolji, ali čini mi se da francuska kinematografija koristi Kanski festival da promoviše samo svoje fimove. Ukoliko vam Francuska nije partner u produkciji filma, makar manjinski, veoma je teško da se vaš film, kakve god da je vrednosti, nađe u Kanu. Naravno, ukoliko niste Martin Skorseze!
Kan je, ne samo mondensko letovalište, već najveći sajam filma. Ili kako ga Matić naziva „vašar filma“:
– Tu imate svega i svačega, od ekstravagancije do elitizma. Ali, to je opet jedino mesto, uz Berlin, kada se sve zaista i glumačke i rediteljske zvezde, svi oni koji su donosioci odluka u Holivudu, u američkim studijima okupe na jednom mestu. Utisak je, u odnosu na period pre pandemije koronavirusa, da se Kinezi još uvek nisu u potpunosti vratili u Kan, iako su veliko tržište i kinematografija, a osećao se i nedostatak ruskih filmova i distributera. Zato ne bismo mogli da kažemo da se Kan sada, prvi put posle pandemije, vratio u punom sjaju, jer nedostaju dva „jaka igrača“ – Rusija i Kina da bi taj vašar bio potpun. Ovako sve i dalje jeste na najvišem svetskom nivou, velike zvezde su tu, crveni tepih je nezaobilazan ali to je više za medije i paparaco momente – objašnjava Gordan Matić, ali pride na kraju odaje počast žiriju na čelu s Rubenom Ostlundom zbog odluke da filmu „Anatomija pada“ Žastin Trije dodeli najveće priznanje, Zlatnu palmu.
Bonus video: Kan, crveni tepih
