Čuveni srpski pisac David Albahari preminuo je u 76. godini nakon borbe sa dugom i teškom bolešću.
Rođen je 15. marta 1948. godine u Peći u jevrejskoj porodici. U Zagreb je studirao englesku književnost i jezik, a 1973. godine objavljuje svoju prvu zbirku kratkih priča „Porodično vreme“.
U književnim krugovima postaje popularan nakon svoje četvrte knjige „Opis smrti“, za koju je dobio nagradu „Ivo Andrić“.
Albahari 1991. godine postaje predsednik Federacije jevrejskih zajednica Jugoslavije, a radio je i na evakuaciji jevrejskog stanovništva iz Sarajeva. Sa porodicom se 1994. godine preselio u Kanadu, tačnije u Kalgari, gde je živeo do 2012. godine, kada se doselio u Beograd.
U Srbiji je brzo stekao status kultnog pisca i prema njegovom radu nema ravnodušnih. Kritika je od samog početka njegovog stvaralaštva Albaharija dočekala sa pohvalama, a čuveni Bogdan Popović je za knjigu „Porodično vreme“ rekao da je „pripovedačka polazišna pozicija za darovitog mladog pisca“.
Njegove knjige prevođene su na nemački, francuski, engleski, hebrejski, albanski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski, poljski i italijanski jezik i važi za našeg najprevođenijeg savremenog pisca. Za mnoge knjige i autore su čitaoci i pisci čuli upravo od njega, a Albaharijeve knjige izašle su i u „Pengvinu“ i „Galimaru“.
Napisao je zbirke priča: „Porodično vreme“, „Obične priče“, „Opis smrti“, „Fras u šupi“, „Jednostavnost“, „Pelerina“, „Izabrane priče“, „Neobične priče“, „Drugi jezik“, „Senke“, „Svake noći u drugom gradu“, „21 priča o sreći“; romane: „Sudija Dimitrojević“, „Cink“, „Kratka knjiga“ „Snežni čovek“, „Mamac“, „Mrak“, „Gec i Majer“, „Svetski putnik“, „Pijavice“, „Ludvig“, „Brat“, „Ćerka“, „Kontrolni punkt“; knjige eseja: „Prepisivanje sveta“, „Teret“, „Dijaspora i druge stvari“, asa Dušanom petričićem objavio je knjigu za decu „Ema i jež koji nestaje“, sa Žarkom Radakovićem objavio je „Knjigu o muzici“, a sa Mirjanom Ognjenović napisao je „Lažne bajke“ i drugo.
Dobitnih je brojnih nagrada, od kojih su najznačajnije „Ivo Andrić“, „Stanislav Vinaver“, „Branko Ćopić“, „NIN-ova nagrada“, priznanje „Balkanika“, priznanje Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu za „Mamac“, međunarodna nagrada „Aleksandar Tišma“ i druge. U julu 2016. godine osvojio je i prvu nagradu na festivalu „Druga priča“ u Skoplju.
Bio je član SANU, Srpskog književnog društva i srpskog PEN centra.
Zanimljivo je da je David Albahari krajem osamdesetih započeo prvu formalnu peticiju za legalizaciju marihuane u Jugoslaviji. On je i napisao njigu „Svaštara o travi“ koja je, zapravo, knjiga o marihuani.
Jedan je od naših prvih savremenih pisaca kome je časopis „Gradac“ posvetio ceo broj. U pitanju je 156. broj koji je izašao 2005. godine. Poznato je i da je retko davao intervjue i sklanjao se od javnosti i medija.
David Albahari preminuo je 30. jula 2023. godine u Urgentnom centru u Beogradu.
BONUS VIDEO: Sahranjen pisac i akademik Dragoslav Mihailović