Na zapadu je 1 od 20 ljudi nevino, a u Aziji - 1 od 10. Ti brojevi rapidno rastu usled razvijanja tehnologije i sve većeg otuđenja… Želeo sam da pokažem da ne treba suditi o ljudima na osnovu toga da li su imali seks ili nisu, biti nevin i odrastao ne sme da bude tabu tema, kaže Nem Stanković, reditelj filma "Moj prijatelj Tomi" koji će otvoriti DOK#5 (od 2. do 5. februara u mts Dvorani).
Tomi Li je 40-godišnji muškarac koji živi sa veoma strogim i religioznim roditeljima iz Koreje. Tomi nikada nije kuvao, bio na ljubavnom sastanku, poljubio devojku, ne poseduje račun u banci. Kada njegov najbolji prijatelj Nem odluči da Tomija odvede na epsko putovanje otkriva se čitav svet napetosti, strahova i trauma iz prošlosti. Ovo je priča filma „Moj prijatelj Tomi“, a kanadski reditelj Nem Stanković, poreklom iz Beograda, ispričao je u razgovoru za Nova.rs, da je ponosan što može da prikaže svoj film u rodnom gradu:
– Velika je čast što sam na DOK festivalu. Obožavam Beograd i Tomiju već 13 godina pričam o našoj zemlji. Zna dosta o srpskoj kulturi i bio mu je san da vidi Srbiju. Upoznali smo se na jednom od najboljih fakulteta za film i televiziju u Torontu. Mislio sam da je profesor jer je bio stariji od mene, a onda sam saznao da je student isto kao i ja (bila mu je ovo peta diploma) – priča Stanković.
U toku studija su ostajali celu noć na fakultetu, ali je Tomi svaki put, tačno u 11 sati, bežao kući. Tada je, navodi reditelj, počeo da veruje da nešto nije u redu ili da je samo veoma drugačiji od drugih.
– Kada sam ga bolje upoznao, shvatio sam da je odrastao u zaista konzervativnoj korejskoj hrišćanskoj porodici i da je nevin. Svaki dan me je molio da mu pomognem oko devojaka jer sam u tom trenutku bio popularan, mlad košarkaš i nisam imao tih problema. U početku sam imao mladalačku primitivnu ideju da ga odvedemo u Majami „da sredimo tu stvar“ – priznaje Stanković, dodajući:
– Međutim, shvatio sam da iza tog problema stoji nešto mnogo ozbiljnije i kompleksnije. Priznao mi je da ima 35 godina i da kod kuće ima policijski čas. Morao je u krevetu da bude svaki put tačno u ponoć. Nije imao račun u banci, nisu mu dozvolili, koristili su zajednički i od njegovih zarađenih 600 dolara, on je dobijao jedva 60. Takođe, nikad nije kuvao, sredio sobu, poljubio devojku… Nisu mu dozvolili da doživi svoje punoletstvo.
Zato su odlučili, navodi, da organizuju putovanje po celoj Americi, kako bi „Tomi pronašao svoje punoletstvo“:
– U početku nije želeo da pristane da snimimo film, ali sam mu rekao, ako ti meni tražiš pomoć oko devojaka, možemo da snimimo film dok ti pomažem.
Veoma mu je važno, ističe Stanković, da ovo nije film samo o tome kako neko nije imao seks, već da se osvesti činjenica da on nije jedini i da to nije tabu tema, već nešto što iza sebe ima mnogo toga ozbiljnijeg.
– U svakom gradu organizovali smo novi izazov punoletstva. Gledaš kako čovek menja svoj život uživo. Malo je apsurdna priča, ali vrlo istinita. Osam i po godina smo radili na filmu. Imali smo finansijskih poteškoća. Radio sam kao obezbeđenje u klubovima, i znao sam ljude, tako da sam radio sve žurke u gradu i skupio dosta novca, ali ipak nedovoljno. Na kraju smo, srećom, završili i zadovoljan sam reakcijama publike, koje su bile stvarno neopisive… – priča reditelj.
Kada je počeo da radi na filmu, istraživao je statistiku koja ga je zaista iznenadila:
– Nevinost je tabu tema i kada neko kaže da je nevin i ima 40 godina svi se odmah smeju. Saznao sam da ima stotine miliona odraslih nevinih ljudi svuda po svetu. Uopšte nije važno koja su nacionalnost, vera, rasa… Ima ljudi koji žele da ostanu nevini iz raznih razloga, ima onih koji ne žele… Uglavnom, većina tih nevinih ljudi živi u sramu.
Kada je reč o statistici, Stanković ističe da je globalno 38 posto ljudi preko 24 godine na celom svetu – nevino.
– Na zapadu to je 1 od 20 ljudi, a u Aziji je 1 od 10. Ti brojevi rapidno rastu usled razvijanja tehnologije i sve većeg otuđenja ljudi… Kada sam počeo da snimam film 2014. bilo je tri posto Amerikanaca preko 25 da su nevini, to su milioni ljudi, a sad je 38 posto po celom svetu. Niko o tome ne priča… Sećam se kada sam prvi put pitao Tomija šta se dešava i zbog čega je to sve tako, kazao mi je: „Ma, znaš kakve su azijatske majke“. Rekao sam da znam kakve su srpske majke i to je potpuno različito vaspitanje i kultura – kaže reditelj i dodaje:
– Pre pet godina sam video indeks samopouzdanja po naciji i na dnu, poslednja zemlja na svetu je Južna Koreja, a prva Srbija.
Na pitanje šta je dobio kao odgovor od nevinih ljudi s kojima je razgovarao kaže:
– Svi kažu sličnu stvar – u Koreji većina njih živi sa roditeljima, dok se ne venčaju. Ako nisi advokat, doktor ili inžinjer – ti si neuspeh i sramota za porodicu. Sada je, srećom, nastala kulturna raskrsnica u toj zemlji. Mladi pokušavaju da se apsolutno odvoje od toga. Ali, još uvek i u njihovoj pop kulturi su vrlo stidljivi, fini, sve je po pravilima. Ne bih rekao baš da nema srca u njima, ali u odnosu na srpsku kulturu mi ovde imamo više samopouzdanja i možemo da govorimo o bilo kojim temama. Mislim da smo mnogo toga prošli kao narod i da je to dosta uticalo da izgradimo karakter. Još kada dodamo hrišćanstvo u Koreji, to se pojača desetostruko, jer samo oni koji su ateisti se trude da budu strogi, a hrišćani gaje tu staru kulturu koja je veoma ograničena.
Kada je reč o Tomiju, ističe, njegovi roditelji su želeli da ga sačuvaju od sveta, „nisu verovali da on može da bude punoletan, nisu hteli da ga puste samog.“
– Tako je Tomi postao žrtva. S jedne strane su ga zgnječili, s druge ga razmazili i to nije najbolja kombinacija da postaneš odrastao, zreo i odgovoran muškarac. A, nedostatak seksa, samo je manifestacija veće traume…
Pokazujući na svoju majicu na kojoj piše „Virgin“ kaže da je to reklama za kampanju kojom žele da što više ljudi čuje njihovu priču:
– Ljudi se sami javljaju i pričaju svoja iskustva. Pored Tomija imam drugaricu koja je manekenka, ali je odlučila da bude nevina dok ne nađe svoju ljubav. Nije religiozna, ali želi tako. Postoji ogroman procenat onih koji to ne žele, ali je njihova nevinost manifestacija problemima socijalnih, društvenih… Nevinost kod svih tih ljudi ne bi trebalo da bude tabu tema. Ne treba da se ljudi doživljavaju kroz to. Ceo svet se podelio po političkoj, seksualnoj orjentaciji, svi insistiraju da moraš da mrziš drugu stranu, a svi smo na kraju ljudi. Imamo puno prijatelja koji su nevini i ne možeš da osuđuješ ljude na osnovu toga da li je imao seks ili ne. To želimo da promenimo – zaključuje Nem Stanković.
Gost Beograda je i glavni protagonista Tomi Li koji je priznao da je u početku bio skeptičan jer nije želeo svetu da se predstavi kao „devica u četrdesetim“, ali da je tokom osam i po godina koliko je trajao rad na filmu doživeo transformaciju koja mu je obrnula život naopačke.
– Znam dosta o kulturi, istoriji i sportu vaše zemlje i presrećan sam što sam došao ovde. U početku nisam hteo da se snimi film o meni jer potičem iz veoma tradicionalne porodice, ali Nem je bio dosta uporan. Veoma sam se dvoumio i onda sam odlučio da mu kažem „da“. Ovaj film je najbolje iskustvo u mom životu. Radeći na njemu, naučio sam mnogo toga o sebi. Ono što mi je najvažnije je što je potpuno promenio moj odnos sa porodicom. Sada je potpuno drugačije sa tatom. Znate, odnos oca i sina je u svakoj kulturi veoma snažan i komplikovan. Ali, ono što me je ovaj film naučio je da se otvorim i budem samouvereniji kako sa roditeljima, tako i sa prijateljima, pa i devojkama – kroz osmeh je ispričao Tomi Li, koji inače radi kao sportski novinar i voleo bi da piše o srpskom sportu.
Bonus video: Emir Kusturica na otvaranju Kustendorfa
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar