Nebojša Marić, Dragan Ambrozić, Predrag Vukčević, Slobodan Brkić, Irena Plaović i Ognjen Lopušina, Promocija knjige Dobar Rep Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Tek sa pojavom Budweisera 1989. godine i na ogromno zalaganje Koje iz Discipline "da se hip-hop pažljivo sluša", ljudi u Srbiji su počeli da osluškuju rep. Prvi talas se oslanjao na uticaje spolja kao da nije bilo sigurno da je to naš jezik i da na srpskom ima smisla. Tek je tvrda generacija koja se pojavila na Trgu republike devedesetih, gde je Peđa bio jedan od prvoboraca, jedan od klinaca, napravila razliku i prevela hip-hop na srpski jezik, kazao je Dragan Ambrozić na promociji knjige "Dobar Rep".

Predrag Vukčević Bege Fank predstavio je svoju prvu knjigu „Dobar Rep: kako sam objasnio i završio pravi rep“ u Silosima, a o njegovom prvencu govorili su sinoć Dragan Ambrozić, Irena Plaović, Slobodan Brkić i Ognjen Lopušina, dok je moderator bio urednik izdavačke kuće Popbooks Nebojša Marić.

„Dobar Rep“ je, kako je ovom prilikom istaknuto, nesvakidašnje provokativna vožnja kroz istoriju stila, nabijena erudicijom, stavom i – možda najvažnije – duhom. Reč je o autentično napisanom vodiču kroz najvažnije sociološke i društvene fenomene afroameričke kulture druge polovine 20. veka (preciznije – nakon sloma Pokreta za građanska prava Afroamerikanaca) koji u središte društvenih previranja postavlja „muljatora kao vitalnu borbenu mašinu spremnu da se uspešno nosi kako sa belačkim rasizmom, tako i sa kapitalističkom represijom koju je bela zajednica nametnula ostalima“. Paralelno s tim, knjiga zagovara prevrednovanje srpske i jugoslovenske tradicije zasnovane na bitovima i rimama, analizirajući i dajući neretko ekscentrična, ali uvek duhovita i argumentovana tumačenja stilova domaćih autora (Bad Copy, General Two, Moskri…)

Promocija knjige Dobar Rep Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

– Knjiga ne bi verovatno ni nastala da se nije desila pandemija. Nisam imao vremena da se bavim pisanjem, ali kada su prestale žurke odlučio sam tome da posvetim pažnju. Pošto sam štreber po vokaciji, za neke delove knjige koji su mi bili jako važni, a to se odnosi na one o 60-im i 70-im godinama o repu kod Afroamerikanaca, morao sam da nabavim sekundarnu literaturu. Dok sam čekao da mi stignu knjige, došao je mart 2021. kada su žurke već krenule, a ja imao 20 odsto napisane knjige. Kada je stigao decembar, shvatio sam da do kraja januara moram da završim. Odlučio sam da nakon novogodišnjih pet večeri žurkanja, sve ostale otkažem i tako sam od 2. do 17. januara pisao danonoćno, sa sat vremena spavanja. Nisam izlazio iz te knjige – priča Vukčević.

Urednik Nebojša Marić istakao je da ga je najviše privukla Predragova strast, erudicija i štreberstvo.

Nebojša Marić, Dragan Ambrozić, Predrag Vukčević, Slobodan Brkić, Irena Plaović i Ognjen Lopušina, Promocija knjige Dobar Rep Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

– Ova knjiga vam dozvoljava da zavirite u umetnikovu radionicu. Toliko vas pušta blizu umetnika kada razmišlja o umetnosti, a posle je pred vama i stvara – kazao je Marić.

Dragan Ambrozić je istakao da postoji mali broj knjiga na našem jeziku koje se tiču rep muzike, a još manje da ih pišu oni koji je stvaraju, te zbog toga predstavlja „pravi rep dokument“.

– O hip-hopu samo ovako i vredi pisati – iz ličnog ugla, iz usta onih koji su ga branili i na sceni iznosili ono što imaju da kažu. Peđa je napisao sjajnu knjigu u kojoj je predstavio beogradsko odrastanje. Obilje je podataka o kulturnoj istoriji koji nisu nikad zabeleženi, te je ovo vredan dokument iz sociološkog i kulturnog aspekta – sud je kritičara.

Istakao je da ga je uvek oduševljavao Peđin vatreni entuzijazam koji se ne gasi već 25 godina i retka osobina „da je za svoje stavove spreman da gine“.

Nebojša Marić, Dragan Ambrozić, Predrag Vukčević, Slobodan Brkić, Promocija knjige Dobar Rep Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

– Kada listate ovu knjigu, vidite Peđu koji polemiše sa vama kao da pokušava svakog čitaoca da ubedi zašto je važno to o čemu piše. Bez tog njegovog ličnog, ova knjiga ne bi imala tu sočnost. Bitan je deo koji je Peđa lepo opisao o grupi koja se okupljala na Trgu republike jer da nije bilo njih, teško da bismo imali rep u našoj zemlji. Sećem se kada sam prvi put čuo Grandmaster Flash „The Message“. To je Studio B fenomenalno pratio zahvaljujući Slobi Konjoviću, muzičkom uredniku. Kasnije Afrika Bambata. Sve sam tada uredno snimio na kasetofonu. Odmah sam znao da je to – to, sledeća stvar koja će osvojiti svet jer je imalo socijalni komentar i spajao je mnogo toga. Imalo je uličnu autentičnost koja je polako nestajala iz muzike. Bilo je to retko zanimljiva stvar koja se događala u muzici. Nisam mogao da zamislim da ću godinama kasnije za Exit da bukiram i Grandmaster flasha i Afriku, pa kasnije Wu tang clan… Bilo je jasno da je to jedna velika kultura koja se dešava u muzici, a koja je bila osporavana u našim krajevima – istakao je Ambrozić.

Tek sa pojavom Budweisera 1989. godine i na ogromno zalaganje Koje iz Discipline „da se hip-hop pažljivo sluša“, podsetio je, ljudi su počeli da osluškuju.

Dragan Ambrozić, Promocija knjige Dobar Rep Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

– Prvi talas se oslanjao na uticaje spolja kao da nije bilo sigurno da je to naš jezik i da na srpskom ima smisla. Tek je ta tvrda generacija koja se pojavila na Trgu republike devedesetih, gde je Peđa bio jedan od prvoboraca, jedan od klinaca, napravila razliku i prevela hip-hop na srpski jezik – rekao je Ambrozić.

Brkić je objasnio da se može sagledati četiri dela u knjizi. Prvenstevno to je knjiga o istoriji hip-hopa, odnosno repa gde daje „dobar, sažet, štreberski uvid u istoriju tvrdog repa“. Drugi deo je istorija srpskog repa, a treći je Peđina autobiografija.

– Treba da budeš strašno velika faca da bi istoriju žanra uspeo da uskladiš sa svojom autobiografijom. To je ta Peđina energija, to je to udaranje do daske. Četvrti deo je najhrabriji – samopomoć, „self-help“ fazon – kada objašnjava kako je on završio rep. Argumentovano je objasnio da je to hip-hoperski stav u kojem nije cilj da bude najbolji, nego apsolutno dobar i kao takav je završio rep – kazao je Brkić.

Irena Plaović smatra da knjiga s jedne strane daje očigledan i tipičan filozofski i istorijski impuls u tom traganju za pojmom šta je rep, a šta nije, dok sa druge ima jedan jak memoarski pristup koji je sam po sebi „neka vrsta „kurčenja“ kako bi to Peđa rekao.“

Nebojša Marić, Dragan Ambrozić, Predrag Vukčević, Slobodan Brkić, Irena Plaović i Ognjen Lopušina, Promocija knjige Dobar Rep Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

– Zvučaće pretenciozno, ali mene je podsećalo na tradiciju Miloša Crnjanskog i njegovu knjigu „Itaka i komentari“ gde tačno objašnjava značenje i kontekst nastanka pesama, što i Peđa radi – kazala je Plaovićeva.

Ognjen Lopušina je naveo da mu je najzanimljiviji deo o generaciji na Trgu republike jer je i sam bio deo nje, a da je veoma važno što se kroz knjigu može „poslušati“ najbolji rep.

Ambrozić je za kraj istakao da „Dobar Rep: kako sam objasnio i završio pravi rep“ odiše dorćolskom kulturom i duhom nekadašnjih generacija:

– Dorćolska kultura je uvek podrazumevala izvestan stepen kurčenja i samoizmišljanja. Ali i respekta za sve druge koji to rade. Od ćoška do ćoška si imao te mangupe, ludake, koji su uvek bili luđi od tebe. Uvek si respektovao tuđe ludilo i ova knjiga je prepuna tog duha i respekta za sve druge koji izmišljaju sami sebe i one koji se lože na to da od sebe nešto naprave. To je taj dorćolski duh – onaj stari.

„Prava reperska knjiga nabijena stavom“ – zaključili su govornici, a Predrag Vukčević Bege Fank preuzeo je mikrofon i u Silosima napravio žurku u svom maniru.

Bonus video: Kako zamišljate fuziju džeza i hip hopa – gosti Marko Šelić Marčelo i Maks Kočetov

Komentari

Svi komentari (1)