Foto: Promo

Saradnja velikog producenta i čuvenog repera, o kojoj se dugo pričalo, konačno je izašla na svetlo dana kao jedan od najboljih hip hop albuma ove godine - „Cheat Codes“.

Na početku ove priče, hajde da prvo predstavimo učesnike: Danger Mouse (r. 1977, kao Brian Joseph Burton), spada u najuticajnije savremene producente; Black Thought (1. 1971, kao Tarik Luqmaan Trotter), MC je najboljeg živog hip hop benda The Roots. Ukoliko bar malo pratite muziku, jasno vam je se radi o ukrštanju talenata na visokom nivou, a i ako je ne pratite, biće vam jasno šta se dešava, ako vam kažemo da je u pitanju neka vrsta supergrupe.

Ova tvrdnja stoji već i zbog toga što je Danger Mouse čudo od kreatora, osoba koja je u stanju da iz miks pulta izvuče zvuke simfonijskog orkestra ukoliko zatreba. Njegov poslovni CV obuhvata producentske i kompozitorske saradnje sa nizom uglednih imena savremene popularne muzike na njihovim ključnim izdanjima, kao što su Gorillaz „Demon Days“, The Black Keys „Attack & Release“, „Brothers“, „El Camino“ i „Turn Blue“, Red Hot Chili Peppers „The Getaway“, Norah Jones „Little Broken Hearts“, Portugal. The Man „Evil Friends“, Adele „25“, ASAP Rocky „At.Long.Last.ASAP“. Grupa u kojoj se lično proslavio bila je Gnarls Barkley, gde je doživeo velike uspehe sa pevačem CeeLo Greenom.

Sa druge strane, Black Thought je osnivač i frontmen The Roots, sastava iz Filadelfije koji se odavno izborio za mesto klasika na hip hop sceni. Njihove koncertne nastupe mnogi su opevali kao najbolje ikad viđene, a postali su nacionalno poznati kao kućni bend u izuzetno popularnim kasno-večernjim talk-show programima voditelja Jimmy Fallona („Late Night with Jimmy Fallon“, “The Tonight Show Starring Jimmy Fallon“), gde već 15 godina stalno nastupaju. Black Thought se tokom vremena nametnuo ne samo kao jedan od najboljih MC svoje generacije, već i pesnički nadahnuti, socijalno angažovani umetnik u oblasti repa, koji uspostavlja jasnu vezu sa prethodnim generacijama afroameričke muzike.

Njihov zajednički album „Cheat Codes“ (BMG) donosi mali trijumf onog originalnog hip hop duha, što je sve mogao i smeo da dovede u pitanje. Od silnog ispucavanja fazona, bahaćenja bogatstvom i ispraznog gangsterisanja, danas je maltene zaboravljeno kako je rep svoj aktuelni status zadobio tako što je progovorio o realnosti gradskog pakla u kome je živela crnačka manjina – aktuelne zvezde bi rado zaboravile geto. Ovde čujemo Black Thoughta koji iznosi svoja zapažanja o savremenom društvu i njegovim mračnim stranama, dok Danger Mouse, osim savršenih beatova, slaže slojeve semplova, uglavnom iz sedamdesetih, stvarajući auru večnosti oko ove muzike.

I stvarno, pitanja koja se ovde pokreću, nisu rešena još od tog doba, i stalno se vraćaju da progone Ameriku – „Cheat Codes“ funkcioniše kao još jedno svedočanstvo o nepromenljivosti katastrofalnog statusa crnačke manjine, čijim kolektivnim pravima se uostalom niko ne bavi trenutno u SAD. Izraz „cheat codes“ inače se koristi za kodove kojima igrač vara kompjutersku video igricu, ne bi li napredovao nivo više. Već i sam naslov sve govori o tome kako izgleda perspektiva Afroamerikanaca i njihovi životi bez budućnosti – osim ako, bar za trenutak, ne uspeju da prevare sistem.

Ploča po svemu funkcioniše kao celina, vezana priča izmiksana u četrdesetak minuta gorkih rima, koje daju uvid u naličje života, kako ga vidi Black Thought sa prijateljima. Interesantno je da se dobar deo numera bavi promišljanjem uloge i odgovornosti hip hop umetnika – kroz njega kao figuru od posebnog društvenog značaja, prelamaju se onda i problemi cele crnačke zajednice. Zato naracija donosi neke krajnje živopisne komentare i lične uvide o ustrojstvu univerzuma: već od „Sometimes“ sa citatom Gwen McCrae’s “Love without Sex”, MC kontemplira o svom mestu na ovom svetu, što je tema koja se produžava i na „No Gold Teeth“, „Aquamarine“ (featuring Michael Kiwanuka), „Close to Famous“ i naročito „Identical Deaths“, u kojoj stalno doživljava iste smrti, jer ne uspeva da reši iste životne probleme.

Ovaj autobiografski ton albuma stvara atmosferu privatnog obračuna sa svime pogrešnim: kao što je rečeno, naslovna „Cheat Codes“ opisuje kako je za crnog čoveka jedini put ka uspehu u nepravednom društvu – onaj nelegalni, kraći put; nekoliko stvari krase moćni gosti, koji daju podršku Black Thought da se izbori sa teškim teretom na svojim plećima, te u „The Darkest Part“ o muzičkom biznisu kao korenu nevolja u kojima se nalazi muzika kao umetnost, govore i Kid Sister i Raekwon (Wu-Tang Clan), a sličnu temu ima i „Saltwater“, sa gostom Conway the Machine; u „Strangers“ zatičemo all-star postavu, sa lično prisutnim veličinama današnje pop scene kakve su A$AP Rocky i Run the Jewels, ovde pozvanim da zabibere svojim iskazima ovu analizu lošeg stanja u kome se nalazi hip hop kultura.

Centralne pesme donose apokalptične socijalne komentare – „Because“ (featuring Joey Bada$$, Russ, and Dylan Cartlidge), sa semplom „You Don’t Have to Worry“ od Doris & Kelly, tokom koje iz strofe u strofu odzvanjaju reči izgubljenih otpadnika sa ivica gradova, i posebno dirljiva „Belize“, što je do sad poslednji poznati snimak na kome se pojavljuje legendarni MF Doom, preminuo 2020, te je ova numera neka vrsta finalnog pozdrava neospornom underground velikanu i jednoj od najintrigantnijih ličnosti ikad, poniklih na ovoj sceni. To je i emotivni vrhunac ovog preko potrebnog albuma, koji se tako iskreno bavi istorijom i samosvešću rep muzike.

Ugođaj „Cheat Codes“ jeste kao da slušamo bluz, soul i rep ujedinjene na istom zadatku: zahvaljujući bogatstvu slojeva afroameričke muzike koje je režirao Danger Mouse, reči Black Thoughta povremeno dobijaju značaj obraćanja nekog mudraca iz gradskog podzemlja. Mestimično ubitačno, dovoljno da ovo smatramo za sad najboljim hip hop potezom sezone.

Bonus video: Milan Glavaški, frontmen benda Rebel Star, uoči izlaska novog singla „Početak i kraj“

Komentari

Svi komentari (2)