U Holivudu misle da žele tebe, ali istinski žele ono što oni hoće da budeš, kaže filmska legenda Kim Novak, zvezda filmova "Piknik", "Čovek sa zlatnom rukom" i "Vrtoglavica", navodeći da je pre više od pola veka odlučila da prekine svoju karijeru i napusti "fabriku snova" da bi se doslovno spasla.
Priredio: Matija Jovandić
Kim Novak pre tri dana napunila je 88 godina. Legenda Holivuda i muza reditelja Alfreda Hičkoka danas se bavi slikanjem nadrealnih ulja na platnu, a u javnosti istupa kao aktivista za borbu protiv mentalnih poremećaja. Slikanje joj pomaže i da se izbori sa tugom nakon što je njen suprug Rob Maloj preminuo pre manje od tri meseca.
Rođena u Čikagu, u porodici češkog porekla, Kim Novak filmsku karijeru počela je još ranih pedesetih, a prvi značajniji film bio joj je „Piknik“ (1954), usledio je „Čovek sa zlatnom rukom“ sa Frenkom Sinatrom, a najpoznatija je po ulozi u klasiku Alfreda Hičkoka „Vrtoglavica“ (1958) sa Džejmsom Stjuartom. Igrala je u filmovima sa Fredom Mekmarejem, Vilijemom Holdenom, Tajronom Pauerom, Kirkom Daglasom i Lorensom Harvijem, a sredinom šezdesetih se povukla iz filmske industrije. U razgovoru za britanski „Gardijan“ prisetila se svog odrastanja, rada sa Hičkokom, veza sa Semijem Dejvisom Džuniorom Frenkom Sinatrom, govorila je o slikanju, ali pre svega o tome zašto je odlučila da na vrhuncu slave napusti Holivud.
„Slikanje mi je uvek bilo spas. Od kako je Bob preminuo, uradila sam njegov portret da bih mogla da komuniciram s njim“, priča Kim Novak novinaru Sajmonu Hatenstounu, a priznaje da se, iako ne pije alkohol i protivnik je duvana, opušta „travom“.
Imala je 21 godinu kada je odigrala prvu ulogu u Holivudu u filmu „Pushover“ i bila potpisana na špici, u kom se pojavila sa Fredom Mekmarejem, a već godinu kasnije igrala je uz Vilijema Holdena glavnu ulogu u Oskarom nagrađenom „Pikniku“. U tom filmu bila je devojka zaljubljena u nezaposlenog lutalicu.
Usledila je Hičkokova „Vrtoglavica“ (1958) koja joj je promenila život. U njemu Kim Novak igra dve uloge: ledenu fatalnu ženu Medelin i pomoćnu radnicu Džudi. Detektiv Skoti (Džejms Stjuart) zaljubljuje se u Medelin, u iluziju, u ženu koja ne postoji, podseća Hatenstoun i dodaje da ju je ta tema, čoveka koji želi nemoguće i pokušava da pretvori ženu u san, pratila i van filma, na šta diva navodi da je čak i njen nedavno preminuli muž bio takav.
„To se dešava u svakom braku. Moj muž, koga sam obožavala, hteo je da budem više onakva kakva je on želeo da budem. Ali sam prilično nezavisna ličnost. Više me zanimalo da slikam, a on je želeo da budem više domaćica“, kaže Kim Novak i ističe da je isto i sa filmskim mogulima: „U Holivudu misle da žele tebe, ali istinski žele ono što oni hoće da budeš“.
„Vrtoglavica“ nije baš naišla na nepodeljene pohvale kada je snimljena, a prošle godine su taj film članovi Britanskog filmskog instituta izlasali za najbolje ostvarenje svih vremena. Glumica priča da je tokom snimanja bila i sama zbunjena pojedinim scenama, što je rekla i Hičkoku.
„Rekla sam mu: ‘Ne razumem zašto vidiš Medelin na prozoru hotela i ona onda nestaje. Kako je otišla iz hotela? A on mi je na to rekao: ‚Ah, draga moja, ne mora sve u krimiću da ima smisla“, priča Novakova.
Na pitanje kako reaguje na to što je „Vrtoglavica“ proglašena najboljim filmom svih vremena odgovara da je to predivno.
„I kritičari su sad mnogo pažljiviji prema meni nego što su bili. Mislim da sam bila ispred svog vremena. Svo to glumatanje sada je, kad bolje pogledate, tako neuverljivo“, ocenjuje ona.
Otac joj je bio nastavnik istorije, ali je zbog ekonomske krize radio kao dispečer na železnici, a majka joj je radila u fabrici. Majka je budućoj glumici, tada stidljivoj devojčici, vezivala repiće, a kasnije joj je zabranjivala i da se šminka jer su živeli u kraju Čikaga tada poznatom po ubistvima i silovanjima. Deca u kraju su je zadirkivala i maltretirala, jer su posle Drugog svetskog rata živeli u okruženju sa jevrejskim porodicama, a njen deda zvao se Adolf. Pričala je i da je preživela silovanje kao dete, ali nikada nije govorila o detaljima tog užasa. Sa druge strane, otvoreno govori o mentalnim poremećajima sa kojima se bori(la).
„Nasledila sam mentalna oboljenja od oca, ali mora da je i silovanje tome doprinelo. Kada sam tek zašla u tinejdžerske godine učinilo mi je to više dečaka na zadnjem sedištu nekog nepoznatog čoveka“, ispričala je novinaru „Gardijana“. Nikada roditeljima nije rekla ni za maltretiranja vršnjaka, a kamoli za silovanje.
Sa dve osvojene stipendije, Kim Novak upisala se u umetničku školu na Institutu za umetnost u Čikagu, a majka ju je podsticala i da se bavi manekenstvom da bi pobedila stidljivost. Pobedila je na nekom izboru za mis 1953. godine, potom je pozvana da statira u dva filma, a onda je potpisala i ugovor sa „Kolumbijom“.
Hičkok je poznat po tome što je bio nezgodan prema glumicama i mentalno ih u najmanju ruku iscprljivao, ali Kim Novak kaže da je prema njoj bio fin. Veće probleme pravio joj je, kaže, direktor studija Hari Kon. Terao ju je da promeni ime, vređao ju je, a na kraju, kada su se pronele glasine da je u vezi sa Semijem Dejvisom Džuniorom, smatrao je da je loše po posao da bude sa čovekom crne puti i pokušao je da je spreči da se viđa sa njim, priča glumica.
„Odbili su da me puste i blizu Semijeve kuće. A ja sam volela njegovu porodicu, bili su divni. Semi je već izgubio jedno oko u nezgodi, a Hari Kon pretio je da će mu izbiti i drugo. Ne sumnjam da bi njegovi prijatelji gangsteri to i uradili. Kon je bio definitivno povezan sa mafijom“, priča Kim Novak.
Obožavala je i Džejmsa Stjuarta sa kojim se, pored „Vrtoglavice“ pojavila i u filmu „Zvonce, knjiga i sveća“. Za njega kaže da je živeo usred sve te pompe i taštine, ali ga to nije promenilo. To je bilo neobično tada, dodaje.
„Većina glavnih glumaca uživala je u svom tom glamuru. Mnogo puta bismo sedeli nakon što su scene snimljene, poskidali bismo cipele, stavili noge na sto i nismo čak ni pričali. Jednostavno smo provodili vreme zajedno, jer smo oboje bili realne osobe. Teško mi je bilo da neko može da živi u Holivudu toliko dugo, usred Beverli Hilsa, a ostane normalan. On zaslužuje veliki pehar zbog toga, jedan na kom piše: bio sam stvaran“, smeje se Kim Novak i dodaje da i ona zaslužuje jedan.
Bila je bliska i sa Frenkom Sinatrom, sa kojim je igrala u dva filma, „Džoi“ i „Čovek sa zlatnom rukom“.
„Frenk Sinatra i ja smo imali lepu, prijateljsku vezu u to vreme“, kaže ona, a na pitanje da li je to eufemizam, priznaje: „Bilo je to mnogo više od toga. Bila sam u vezi sa Frenkom, da. On je bio baš seksi tip“.
Kaže i da je Sinatra povremeno umeo da bude i težak.
„Da sam radila sa njim samo taj prvi film, ‘Čovek sa zlatnom rukom’, probijala bih uši time koliko je bio divan. Znao je da bude nežan i pažljiv, ali je znao da bude i prgav, da ne sluša nikog drugog sem sebe“, opisuje Kim Novak čuvenog pevača i glumca.
U „Čoveku sa zlatnom rukom“ igra muzičara, ranjivog zavisnika od heroina, a u „Džoiju“ je besramni zavodnik. Koja od te dve strane mu je bila bliskija, pita novinar „Gardijana“.
„Pravi Sinatra bio je veoma osetljiva osoba. Ali povuklo ga je to što su ga ljudi podizali na pijedestal, tako da je zanemario tu svoju jednostavnu, lepu stranu ličnosti. Možeš da se povedeš za tim, pa da toliko voliš samog sebe. Zato sam i napustila Holivud. Nisam htela da se upuštam u sve to. Morala sam da odem da bih sačuvala sebe. Dopada mi se to ko sam i šta sam, čak i sa patnjama se izlazi na kraj, čak i sa činjenicom da ste toliko ranjivi da sve preživljavate toliko snažno“, priča Kim Novak.
Da je ostala u Holivudu, uverena je, potpuno bi se izgubila.
„Uzbudljivo je nositi prelepu garderobu i osećati se seksi i izgledati seksi. To je divno, ali je zamka. Postanete zadovoljni time, a onda vam kasnije u životu ni to nije dovoljno. Mnogo ljudi se, onda kada zađu u zrele godine i više ne budu traženi zbog svoje lepote, jednostavno raspadnu“, ističe filmska legenda.
Jedan od razloga što se nije dala zaneti svim tim su, navodi ona, njeni roditelji. Njen otac pogledao je dva njena filma i odbio je da ih gleda nakon toga. Nije mu se dopadala ideja da mu ćerka bude seks simbol. „Plašio se da može da me vidi u svetlu u kakvom nije želeo da me vidi“, kaže glumica i priča da ju je to mnogo uznemiravalo. Objašnjava da je pokušavala da priča sa njim o tome, ali je on uvek menjao temu, a kada mu je poklonila mali automobil koji je oduvek želeo, on ga je – prodao.
Sredinom šezdesetih se povukla iz filma. Upoznala se sa engleskim glumcem Ričardom Džonsonom na snimanju „Ljubavnih avantura Mol Flanders“, venčali su se 1966. i taj brak potrajao je manje od godine. Tada je odlučila i da joj je dosta filmova. Patila je, kaže, od depresije još od kad je bila tinejdžerka i plašila se za sebe.
„Kada ste srećni, onda ste u oblacima višim nego što ičiji pogled može da dobaci. A iznenada oblaci postanu sivi i počnu da vas pritiskaju, i pre nego što postanete toga svesni, ponovo ste na dnu bunara“, opisuje slikovito ona sa čim se (iz)borila.
A posle „Vrtoglavice“, tokom šezdesetih, ponovo su je tražili za uloge devojaka sa plaže i to joj je takođe smetalo.
„Htela sam da me cene kao ličnost, zbog onoga što jesam i što imam da ponudim. Nisam imala utisak da moj rad tamo više išta znači. Znala sam da sam dobra kao umetnica i želela sam da iskažem svoja osećanja, ne osećanja scenarista ili reditelja. Želela sam da izražavam sebe samu. Želela sam da odigram ulogu nekoga ko je mentalno oboleo. Mislim da bih to odlično uradila, jer su mi poznati kako se te osobe osećaju“, priča Kim Novak.
Izgubila je potom i većinu svojih dragocenosti u požaru u Big Suru, gde je živela. Potom joj je klizište odnelo i dom. Shvatila je to kao znak da se odseli.
„Iznajmila sam kombi i uzela ono što mi je bilo važno. Uzela sam fotografije, umetnička dela i pomislila: ‘To je ono što je važno’. To klizište mi je reklo: ‘Vreme ti je isteklo, idi dok još možeš’. Ne čekaj da budeš stara i izborana. Tada te niko neće hteti“, kaže glumica.
Preselila se u Oregon, upoznala se sa Malojem, venčali su se 1976. i za nju je počeo novi život.
Pomagala je mužu hirurgu, vreme ispunjavala umetnošću, poezijom, jahanjem konja, boravcima u prirodi… Gluma joj, kaže, nimalo nije nedostajala. Povremeno se vraćala filmu ili televiziji da bi se podsetila zašto je sve to napustila.
Početkom ovog veka, Kim Novak je utvrđen bipolarni poremećaj. Od tada taj poremećaj drži pod kontrolom, ali se i kao aktivista posvetila borbi protiv mentalnih bolesti i stigmatizacije obolelih. Bavljenje slikanjem joj čini dobro i u tom smislu. Novinar „Gardijana“ primećuje da izgleda odlično.
Kim Novak kaže da su joj 45 godina u braku sa Malojem najsrećnije u životu i da joj je teško od kako je on umro.
„Bilo je trenutaka kada nisam želela da nastavim dalje bez njega. Ali sada svake večeri zapalim vatru i pripremim nešto posebno, stvari koje je voleo“, kaže i dodaje da joj je i u tome pomoglo slikanje.
Njeni prijatelji brinu se za nju i predlažu joj da se preseli, ali ona kaže da nema nameru da se seli iz kuće koju je sama uredila, niti da se odrekne četiri konja i dva psa.
„Još jašem konja. I nadam se da ću jahati do samog kraja“, zaključuje, a onda se nasmejala: „Ne do kraja, nadam se da ću na svom konju odjahati u raj“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare