0
„Ekstravagancija divljeg vatrometa, čini se da prevazilazi zakone prirode. Fascinantno i potčinjavajuće“ – tako je svetski renomirani mediji, Le Devoir, pisao o Kemalu Gekiću. Jedan od najvećih i najuzbudljivijih savremenih pijanista, kako mnogi tvrde, kojeg krasi originalni, često provokativan i intrigantan, hrabar i vrlo uverljiv pristup. Od Akademije umetnosti u Novom Sadu, talenat ga je odveo do brojnih zemalja Evrope, Sjedinjenih Američkih Država, Bliskog i Dalekog istoka, Kanade, tadašnjeg Sovjetskog Saveza, Japana, Jugoistočnog Pacifika, Japana, Egipta, Južne Amerike, a njegove koncerte prenosile su sve veće svetske i domaće televizijske kuće. Za svoje snimke na kojima su istančana i pronicljiva viđenja muzike Hendla, Mocarta, Šopena, Skrjabina i Lista, Gekić je nagrađivan u Evropi, Americi i Japanu.
Umetnik svetskog kalibra, sada se vraća odakle i krenuo, u Novi Sad, gde će 10. februara održati koncert zajedno sa još jednim svetskim virtuozom, Stefanom Milenkovićem, pod dirigentskom palicom maestra Srboljuba Dinića, uz Vojvođanski simfonijski orkestar. Koncert koji će biti izveden u Srpskom narodnom pozorištu, jedan je od tri koncerta „The best of Novi Sad“, Vojvođanskog simfonijskog orkestra, deo programskog luka „Seobe“, kojim se nastavlja niz kulturnih događaja u okviru projekta Evropske prestonice kulture.
Šta novosadsku publiku očekuje 10. februara u najstarijem srpskom teatru?
– Tom prilikom ću izvesti Bramsov klavirski koncert, koji je možda najznačajnije djelo te vrste (klavir i orkestar) koje je napisano u drugoj polovini XIX stoljeca. Za razliku od mnogih drugih koncerata, ovaj ima 4 stava, i orkestar ima značajnu ulogu, tretiran je simfonijski. Mislim da je inspirativan i za dirigenta, i za orkestar i solistu, kao i za publiku, pri tom se ne čuje često.
Razvoj klasične muzike u Evropi je nezamisliv bez migracija, odnosno bez kulturne raznolikosti i razmene umetnika, muzičkih pedagoga, ali i publike. Ceo februar u Novom Sadu – Evropskoj prestonici kulture biće posvećen migracijama i njenim pozitivnim posledicama koje je ostavila na umetnost. Vi ste upravo neko ko je pravi primer za to. Koliko su vaše lične migracije doprinele vašem uspehu?
– Svaka osoba prolazi kroz razne razvojne etape. Često to podrazumijeva i promjenu mjesta boravka, djelovanje u novoj sredini i uticaj koji vršimo na tu sredinu i ona na nas. Naravno da koncepcija aktivnosti muzičara-izvođača podrazumijeva čestu promjenu sredine, a posebno danas u eri brzih komunikacija. Muzičar na neki način postaje „građanin svijeta“, prisutan u mnogom sredinama. U tom procesu, idealno je da i umjetnik i društvo izađu obogaćeni tim iskustvom.
Predajete na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, profesor ste na Međunarodnom univerzitetu Floride, kao i predavač na Muzičkoj akademiji „Musašino” u Tokiju. Šta je vaš cilj kada su u pitanju studenti? Kako gledate na tu važnu ulogu koju imate?
– Cilj u radu sa studentima je da oni ostvare svoje potencijale. Mislim da je to najvažnije. U tom procesu, naravno da dolazi do produbljenja znanja o muzici pa i umjetnosti generalno, kao i poznavanja samog sebe. Volim da predajem na mjestima gdje se cijeni dobra muzika, gdje se ulažu vrijeme, napor i sredstva da se dosegne nešto idealno.
Iza vas je karijera na kojoj bi svako mogao da pozavidi. Koji angažman i orkestar vam je u sećanju ostao kao poseban? U koju zemlju se rado vraćate?
– Kad su u pitanju orkestri, pamtim Royal Philharmonic of London, zatim Gewandhaus Orchestra i mnoge druge. Kao angažman, posebno mi se urezao u pamćenje koncert u korist Očne klinike u Novom Sadu, jer smo tom prilikom uspjeli nabaviti mikroskop potreban za operacije. Taj je koncert odrzan u velikoj sali SPENS-a i privukao je više hiljada ljudi. Rado se vraćam na Balkan, za mene tu ima nešto posebno, a osim toga često boravim u Japanu, gdje se osjećam kao kod kuće.
Vi, takođe, i komponujete, pa otuda i pitanje – sloboda ili disciplina? U čemu više uživate – instrument ili komponovanje?
– Moram da kažem da su moji kompozicioni napori bili sporadični i uglavnom motivirani nekim konkretnim prilikama, kao na primer pisanjem kadenci za klasične klavirske koncerte ili pisanje kompozicija povodom nekog jubileja (250-godišnjici rođenja Betovena). Nažalost moja izvođačka i pedagoška aktivnost nije ostavila previše vremena i za veći razvoj kompozicije. Instrument i kompozicija su dio jedne generalne kreativnosti i teško je odrediti u čemu više uživam, ali pamtim nevjerovatan, neusporediv osjećaj zadovoljstva nakon uspješnog završetka čak i male kompozicije. Moglo bi se reći da je kompozicija jedno veoma privatno iskustvo i zadovoljstvo, dok je izvođenje koncerta nešto veoma društveno, prilika da se muzika iskusi zajedno za drugima, i u tom smislu se te dvije aktivnosti dopunjuju.
U jednom vašem intervjuu stoji da ste na gostovanju u Japanu, svojom nadahnutom interpretacijom ganuli publiku do suza. Vrlo je jasno šta se u tim momentima u publici dešava, a kako vi to doživite?
– Uvijek mi je drago kad znam da muzika nekom nešto znači, da ga je dodirnula i možda čak i izmijenila. To su momenti kad izgleda da uloga muzike i izvođaca ima više smisla i značaja od samo estetske funkcije. Svi ljudi čeznu za otkrovenjima.
Koji su to mali rituali koje imate pre nastupa?
– Prije bih rekao odsustvo nečega: nikad, ali baš nikada ne pijem nikakva alkoholna pića na dan koncerta. Trudim se ostvariti konekciju s duhovnim svijetom iz koje je kompozicija i njena inspiracija potekla.
Šta su vam neostvareni snovi i po čemu biste voleli da vas pamte?
– Neostvareni snovi bi bili velike kompozicije, kao npr. klavirski koncerti ili simfonijske forme. Ali nisam o sebi razmišljao u prošlom vremenu, još sam tu, izuzetno aktivan, više razmišljam o tome šta uraditi slijedeće.
-S obzirom na to da pričamo uoči vašeg koncerta u Novom Sadu, kako osećate taj grad? Kako ga vidite sad kada nosi prestižnu titulu Evropske prestonice kulture?
Volim Novi Sad, tu sam studirao i proveo neke od najljepših 20 godina života i dalje održavam vezu sa Novim Sadom. Ponosan sam što ima titulu koja mu i pripada, istorijski gledano i radujem se brojnim kulturnim aktivnostima tim povodom.
Bonus video:
Koncert Nemanje Radulovića
