Nisam ja nikakav prorok, ponovio je ko zna koliko puta Bob Dilan. Sada je objavio i singl "False Prophet", ujedno najavljujući i izlazak albuma "Rough and Rowdy Ways" za 19. jun. Sudeći po prva tri singla i reakcijama na njih, Dilanov prvi album sa autorskim pesmama još od ploče "Tempest" (2012) već sad se smešta među najbolja izdanja u 2020. godini. Nik Kejv je već sa prvim singlom rekao da je "duboko dirnut".
„Osećaš se kao uljez kad neko o tebi misli kao o nečemu što nisi. Nikada nisam hteo da budem prorok ili spasitelj. Elvis možda. Lako sam mogao da vidim kako se pretvaram u njega. Ali prorok? Ne“, objasnio je Bob Dilan u emisiji „60 minuta“ Eda Bredlija svoje žučno odbijanje da ga zovu prorokom. A taj epitet su mu prišivali i pre nego što će akustičnu gitaru zameniti električnom.
Deceniju i po kasnije pojavio se i Dilanov singl „False Prophet“. Najveći živi kantautor, praćen bluzičnim ritmom, peva „otvorio sam srce svetu i svet je ušao“, a malo dalje i „Neprijatelj sam izdaja / neprijatelj sukoba / neprijatelj življenja života bez smisla / I nisam lažni prorok / Samo želim da znaš to / i idem samo tamo gde samotnjaci ići mogu“.
Ta pesma mogla bi, možda, da se sluša i kao još jedan rezime rasprava sa onim što mu se prišiva, ali se ono što je nameravao da kaže i značenja stihova kod Dilana, kao i uvek, time ne iscrpljuju. Da će album biti, u neku ruku, i svođenje računa sa sobom i svetom najavili su i prethodni singlovi „I Contain Multitudes“ i briljantna „Murder Must Foul“.
Čim se pojavio prvi singl sa Dilanovog predstojećeg albuma, Nik Kejv, po mnogo čemu na svoj način sličan Dilanu, na svom blogu odgovorio je na brojna pitanja svojih fanova o tome kako mu zvuči 17 minuta duga „Murder Must Foul“, ocenjujući da je zanimanje za tu pesmu opravdano.
„To je zapanjujuća, ali lepa pesma i, kao i mnogi ljudi, duboko sam njom dirnut”, napisao je Kejv, opisujući potom sadržinu pesme, u čijem je središtu atentat na Džona Kenedija, „mračni vrtlog što preti da sve uvuče u sebe“.
“Dilan tka litaniju od stvari koje voli, uglavnom muziku, koje zalaze u tamu, u oslobađanje. Kako se pesma dalje odvija, on dobacuje jedno uže za drugim, insistirajući i mantrično to ponavljajući, i podižemo se, bar na trenutak, oslobođeni od onoga što se dešava. Dilanovi neumorni slapovi referenci u pesmi ukazuju nam na mogućnosti da kao ljudska bića stvaramo lepe stvari, čak i uprkos našoj sklonosti ka zluradosti. ‘Murder Must Foul’ podseća nas da nije sve izgubljeno, kao što i sama pesma postaje uže za spasavanje bačeno ka nama u našim trenutnim teškoćama“, piše Kejv.
Kejv potom priča o instrumentaciji, drskosti i poigravanju kakvo odlikuje mnoge Dilanove velike pesme, ali iza svega toga, kaže, “u njegovom glasu ima nečeg što deluje izrazito utešno, pogotovu u ovim trenucima”.
“Kao da je proputovao velike daljine, kroz rašlje vremena, prepun nagomilanog integriteta i stava koje smiruje poput uspavanke, napeva ili molitve. Da li će ovo biti poslednje što ćemo čuti od Dilana? Svakako se nadam da ne. Ali možda bi bilo mudro baviti se svim pesmama ili, kad smo kod toga, svim iskustvima, sa dužnom pažnjom i poštovanjem, kao da se one dešavaju poslednji put”, piše Kejv.
Dilan je, srećom, sa „I Contain Multitudes“, a sada i sa „False Prophet“ potvrdio da ima još pesama i najavio novi album.