Cona je drugačija uloga od svih koje sam imala u dosadašnjoj karijeri i vredelo je zbog ove role čekati 12 godina da se vratim u srpski film, kaže za Nova.rs glumica Katarina Radivojević koja tumači jednu od glavnih uloga u filmu "Nečista krv - greh predaka", čija je svetska premijera održana sinoć na Festivalu evropskog filma Palić.
Glumica koja je prvi put stala na veliko platno još kao tinejdžerka, mnogo pre nego što će upisati Fakultet dramskih umetnosti, proslavila se naslovnom ulogom u filmu Zdravka Šotre „Zona Zamfirova“. U ostvarenju Milutina Petrovića igra Conu, rođenu sestru glavnog junaka uglednog trgovca Hadži Trifuna, u tumačenju Dragana Bjelogrlića.
– Cona je preteča današnje moderne žene. Zaštićena je od strane brata i tu postoji velika bratsko-sestrinska ljubav. Za to doba ona je zaista bila žena ispred svog vremena i potpuna drugačija od svih ženskih likova koje sam u karijeri igrala – ukazala je Radivojevićeva.
Uoči premijere na Paliću, kada je prvi put i odgledala film, želeći da ga vidi na velikom platnu, prisetila se kako je tokom snimanja bilo „više uživanja, nego muka“.
– Ogroman je emotivni naboj u meni. I to je neizbežno, jer sam posle 12 godina ponovo u srpskom filmu. Doduše, prošle godine jeste premijerno prikazan film „Vikend s ćaletom“, ali to ne računam, jer je u pitanju bila „minjon“ uloga. Nadam se dobrim reakcijama publike kada „Nečista krv-greh predaka“ krene u bioskopsku distribucija, jer je film produkcijski izvanredan. Možda je ovo jedna od najboljih produkcija u kojoj sam učestvovala. Valjda je vredelo čekati 12 godina za ovako nešto. Produkcija „This and That“ zaista brine o glumcima i uspela je da napravi jedan ovako veliki i zahtevan projekat – ocena je Radivojevićeve.
Kada uporedi uloge Zone i Cone priznaje da ih vezuju „strast, odvažnost“, kao i to što obe potiču iz bogatih kuća, a upitana šta žena danas ima u poređenju sa vremenom kada je Bora Stanković pisao delo, Katarina Radivojević kaže:
– Mislim da je situacija potpuno ista, sa vrlo malim društvenim naprecima u smislu da su žene počele da rade. Ali, u tretmanu od strane muškaraca mislim da se ništa nije promenilo. Oni odvažno drže to svoje mesto i ne puštaju ga!
A na naše pitanje da li je to problem ove zemlje, odgovara:
– Mislim da je to problem Balkana generalno. Nije to samo „specijalitet“ Srbije. Ne bih se samo na Srbiju koncentrisala, ali interesantno je da je Bora Stanković pre više od stotinu godina to primetio, pisao o tome, govorio o slobodoumnosti određenih žena koje su zbog toga bile jako nesrećne i patile.
I dok Boru Stankovića obično vezujemo za tradiciju i folklor, drugačije viđenje njegovog opusa koje nudi ovaj film glumica ovako objašnjava:
– Bora je bio čovek koji je živeo i radio u Beogradu i od svoje bake je slušao priče. I zahvaljujući njoj ispričao je sve te priče i doneo ih nama. Bora je bio vrlo urban čovek, Beograđanin tako da je divno da je baš Milutin, koji je isto urban, tu stvar napravio. I Milutin nije obratio pažnju na folklor, nego više na grehe, na strast, na bol, patnju, suze, krv…
Igrajući rođenu sestru Hadži Trifuna bilo je, kako priznaje, bolno gledati kako brat pravi dete sa sluškinjom, pred očima svoje žene.
– To nije samo bolno, već strašno. Nisam, na sreću, proživljavala takve stvari i mogu samo da zamislim koliko je strašno. Ali, stvari poput incesta su svugde prisutne. Iznenađena sam bila kada sam nedavno počela da učim ruski i da čitam tamošnje izvore i saznala da je Salome imala incest sa svojom braćom, a vrlo dobro znamo ko je ona bila.
A praveći paralele između te svoje moderne junakinje, kako ju je opisao Bora Stanković, i današnjeg trenutka glumica ističe da žene sada jesu hrabre, ali da postoji i jedan problem:
– Nisu solidarne prema drugim ženama. I to je nešto što svojim aktivizmom želim da promenim, i čime se bavim u svojim projektima. Mi žene moramo da se udružimo, da podržavamo jedne druge, da budemo sestre, najbolje prijateljice – kaže glumica koja već više od decenije živi u Americi gde su, kako naglašava, žene bolje organizovane.
– Tamo postoje različita ženska udruženja i ja, iako sam strankinja, lako ulazim u ta udruženja. Na primer, članica sam udruženja „New York Women in Film and Television“. Američko društvo ima svoje prednosti ali i mane u odnosu na srpsko društvo. Znate, niko ne zna da živi dobro kao Srbi. I to je ono što volim ovde. Amerikanci jednostavno ne znaju da žive, mnogo rade za moj ukus. Ja volim periode života kada se radi i radi, ali i kada se uživa u životu – priznaje na kraju Katarina Radivojević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar