Promocija knjige Aleksandra Đuričića "Kaporova školica" održana je u Kolarčevoj zadužbini, a svi prisutni uživali su u anegdotama i manje poznatim pričama iz života legendarnog Mome Kapora iz sećanja njegovih najbližih, a čime su, između ostalog, i ispunjene ove stranice.
O Kaporu su govorili pored autora, njegova supruga Ljiljana Kapor, veliki prijatelj reditelj Boro Drašković, zatim izdavač Manjo Vukotić i novinarka Duška Jovanić, a delove iz knjige, među kojima su i prvi put objavljena Momina ljubavna pisma, čitao je glumac Miloš Vlalukin.
Đuričić je ispričao kako mu je kada je imao 23 godine Momo Kapor pomogao da upiše Političke nauke napisavši mu preporuku i od tada su počeli „dugi razgovori, šetnje i druženja po kafanama Beograda.“
– Ono u čemu je bio neprikosnoven je njegovo umeće komunikacije i slušanja. Uvek ga je sve zanimalo. Razgovarali smo često dok smo šetali Arčija parkovima ili dok je obilazio pijace i pričao sa prodavcima krompira… Tih anegdota ima i u knjizi… Bilo mi je zanimljivo da ga pratim i kada je bio jugoslovenska zvezda, kada sam ga prvi put video u beloj košulji nedeljnog popodneva tek pristiglog iz Njujorka, ali i kasnije kada je izveštavao sa ratišta i kada sam odlazio na njegove slave gde su se skupljani svi od levice i desnice, do potencijalnih ratnih zločinaca, preko građanske opcije, do nekih običnih ljudi… Bio je maestro hedonizma koji je pokorio sve kafane od Njujorka do Bileće. Ono što mi je posebno drago je što se u ovoj knjizi nalazi svedočanstvo vlasnika Konobe, malog ušuškanog mesta koje je bilo poslednjih 13 godina Kaporova druga kuća. I tu se stvarale Kaporove priče. Uživao sam pišući i nadam se da ćete uživati i vi čitajući je – ispričao je Đuričić.
Na pitanje šta je naučio od Kapora za sve te godine, rekao je da kada bi morao da izdvoji jednu stvar – to bi bilo prijateljstvo.
– To što je Vida Ognjenović u ovoj knjizi rekla: „Bio je čovek koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo“. Mogao je da bude prijatelj i sa neprijateljem. Kapor je sa svima razgovarao, a bilo je i onih koji nisu razgovarali sa njim. Koliko god bio deklarisani nacionalista ili protivnik komunizma ili bio u bilo kojoj političkoj opciji, a pripadao je otvoreno i iskreno, to nije značilo da ne razgovara sa drugom opcijom. Imao je talanet da sluša, da razgovara, nije bitno ko si i kog opredeljenja. Naučio me je da je prijateljstvo čudna biljka, ali se mora negovati i zalivati – rekao je Đuričić.
Govoreći na promociji, novinarka Duška Jovanić je ocenila da je „Kaporova školica“ „sjajna knjiga o Momi, neodoljivom zavodniku čitalaca i najvećem proizvođaču dosetki koji je izmislio čitav jedan Beograd u koji smo poverovali“.
Manjo Vukotić je istakao da ne zna nijednu biografiju koja je šarenija, raznovrsnija, dramatičnija i vratolomnija od životnog puta Mome Kapora.
– Šta taj sve nije prošao i doživeo. Sama činjenica da je sa četiri godine preživeo bombardovanje Sarajeva jer ga je majka pokrila svojim telom, ona poginula, a on se nekako izvukao, nagovestilo je teško i burno putešestvije između smrti i zagrljaja, bola i osmeha. Pišući, zabavljajući se, družeći se, opijajući se, paradirajući u modnim krpicama, sipajući vodopade humora, crtajući u ateljejima najpoznatijih slikara, u čudesnim krčmama, svaki dan se penjao svojim uglacanim mokasinama i postao najbeogradskiji pisac, čudo jedno od talenta i dara, sav satkan od finoće i veštene svake igre. Princ šarma i smeha. Veleposednik linija i boja. Sve do poslednje kapi znoja i krvi – govorio je Vukotić sećajući se ispijanja kafa sa Kaporom u čuvenom „El Greku“ u Rimu i dodao:
– Na ratištu je bez ispaljenog metka sve izveštavao. Posle su ga naravno beogradski čauši godinama rešetali i držali ga za izdajnika. Ništa mu nisu mogli, on je i dalje nosio pancire – humor, osmeh, maštu i znanje. Oni su samo prolazili kroz svoje pacovske, partijske i činovničke kanale.
Istakao je da će knjiga „Kaporova školica“ otvoriti vrata nekih tajnih odaja dvorca Mome Kapora, njegove intime, bol, radosti, čežnje…
– Đuričić je zaronio do Mominih zlatnih dubina i izvukao biserje. Pomogli su mu brojni Momini saputnici, te ovde susrećemo jednog manje poznatog Kapora i to je velika vrednost ove knjige. Igrajući se Mominom nonšalantnošću stavili smo naziv školica“. Ali, nije to školica. Kapor je velika škola, svetionik života, akademija života i jedno neponovljivo čudo. Sve to je jedna ogromna Kaporijada – zaključio je Vukotić.
Supruga Ljiljana Kapor je istakla da je veoma srećna što je napisana ova knjiga i što se u njoj nalaze njegov ujak Slavko koji je bio jedina veza sa pokojnom Mominom majkom, kao i Kaporov brat Rajko koji je preminuo pre pet meseci, a njegovo svedočanstvo o Momi ostalo je između ovih korica.
– Onaj ko živi sa umetnicima zna da je njima njihova umetnost uvek na prvom mestu. Volela sam ga i želela sam da učinim sve da on može da stvari ono što najbolje zna. Kad nekoga volite ništa vam nije teško – rekla je Ljiljana podsetivši na brojne anegdote uključujući i onu u Hotelu Moskva gde su se na početku sastajali i voleli.
Reditelj Boro Drašković je bio Kaporov prijatelj celoga života i ovom prilikom podsetio se brojnih priča iz burnog života po raznim gradovima sveta, putovanja auto-stopom, kafana i ispijanja vina, i onog najvrednijeg – „dugog ćutanja koje je najiskrenije govorilo o prijateljstvu.“
– Bili smo nerazdvojna braća, bili smo svugde gde treba, a i gde ne treba. Svi smo uvek želeli da budemo deo Kaporove igre. Kaporu se činilo da svet treba poboljšati, život je pretvarao u umetničko delo i obrnuto. Kroz humor je govorio najteže stvari. Ceo njegov život bio je pozornica – rekao je između ostalog Drašković.
Kako je istaknuto, Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi put objavljena njegova istinska biografija.
Knjigu „Kaporova školica“ po povlašćenoj ceni od 750 dinara, možete naručiti na ovom linku.
Bonus video: Aleksandar Đuričić – Kapor mi je pisao preporuku za FPN
