1
Ako vam ni u snu ne bi palo na pamet da povežete Vršac i Beč, jednog Paju i jednog Gustava, akademski realizam i austrijski simbolizam, tačka dodira, ipak, postoji. I svi oni koji su večeras pohrlili u novosadsku Galeriju matice srpske mogli su da vide šta to spaja dva velika slikara - Paju Jovanovića i Gustava Klimta na izložbi koja nosi naziv po imenima dvojice renomiranih likovnih umetnika, jednog Srbina i jednog Austrijanca i s podnaslovom - "Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja".
Ispunjen je bio prostor ispred Galerije Matice srpske dok se čekalo obraćanje zvaničnika na otvaranju izložbe koja se tako dugo čekala.
Svi redom uparađeni tiskali su se Novosađani kako bi što pre ušli u galerijsko zdanje i prvi put na ovim prostorima videli nikad do sad izlagan portret Paje Jovanovića ili onaj iz kičice osnivača Bečke secesije – Gustava Klimta.
A dok su se čekale govorancije, Novosađani su, slušajući muziciranje Novosadskog duvačkog kvinteta, ili gledajući raznobojnim svetlima okupano zdanje Galerije Matice srpske, među sobom komentarisali:
– Kako su dobro uradili, svetski izgleda…
Mogli su se čuti i nešto „prizemniji“ komentari tipa:
– Nadam se da će biti pića, kao onomad na Prediću…
Uoči otvaranja dugo spremane izložbe, koja pokušava da pruži odgovor na pitanje kako sad vidimo epohu s kraja 19. i početka 20. veka, ili šta spaja dva naizgled različita likovna autora, osim činjenice da su negde u isto doa stvarali u Beču, odnosno kako su se tri muzeja „ujedinila“ zarad jedne postavke, dobrodošlicu svima poželela je direktorka Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski. Istakla je da je ova izložba ostvarenje velikog profesionalnog cilja i sna, a to je da priređuju zajednički postavke s renomiranim svetskim muzejima i da nacionalnu umetnost prikazuju u širem kontekstu kroz paralelno izlaganje srpskih i evropskih umetnika:
– Izložba „Paja Jovanović i Gustav Klimt“ zasnovana je na tri ženska portreta iz tri muzeja. Ženski portret „Dama sa lila šalom“ Klimta jedino je njegovo delo u kolekciji bečkog Umetničko istorijskog muzeja Kunsthale, pored monumentalne i zidne dekoracije izvedene na stepeništu u holu zgrade, koje je ova ustanova ustupila za izložbu. Portret „Bečlijke“ jedino je delo Paje Jovanovića u kolekciji Galerije Belvedere za čiju je zbirku otkupljeno 1905. godine i nikada nije izlagano u Srbiji. Prikazivanjem ovog dela upotpunićemo sliku o Jovanovićevom stvaralaštvu i bečkim damama koje je slikao. Ove dve slike, kao dva svedočanstva delovanja dvojice velikih umetnika, privukla su nas da na temeljima dobre saradnje s muzejima u Beču, koji ih čuvaju, priredimo ovu izložbu. Iz naše kolekcije odabrali smo portret Jovanovićeve supruge Muni, delo koje se među mnogobrojnim njegovim slikama u Galeriji Matice srpske izdvaja kao jedinstveno i posebno po svojoj izvedbi, ali i po naklonosti umetnika da s velikim pijetetom slika svoju suprugu.
Ta tri pažljivo odabrana dela ukazuju, kako je precizirala Palkovljević Bugarski, na sličnosti i razlike među velikim umetnicima, ali govore i o društvenom kontekstu u kojem su nastajali.
– Pred nama je jedna neobična izložba malog formata koja ukazuje na snažne veze srpske i austrijske kulture. Odabrane slike dvojice najreprezentativnijih nacionalnih, a evropskih slikara ilustruju jedinstvo centralnoevropskog kulturnog prostora i važnost zajedničkog rada muzejskih ustanova na prepoznavanju vrednosti koje nas spajaju. Ponosni smo što smo pod krovom Galerije Matice srpske prvi put spojili stvaralaštvo Paje Jovanovića i Gustava Klimta i sigurni smo da će kroz brojne prateće programe ova izložba postati mesto dijaloga o njihovom stvaralaštvu, o secesiji, ali i vezama austrijske i srpske umetnosti i kulture. Istovremeno nadamo se da ćemo biti jedna od onih izložbi koja se pamti kao novo i nikada doživljeno iskustvo i koja će podstaći našu publiku da u umetnosti Klimta i secesije uživa i u bečkim muzejima – poručila je Palkovljević Bugarski, dodavši kako se izložba otvara baš u godini koja prethodi obeležavanju veka i po diplomatskih odnosa Srbije i Austrije.
U sličnom tonu govorio je i austrijski ambasador u Srbiji Kristijan Ebner, napomenuvši da je „cilj kulturne saradnje promovisanje austrijske umetnosti, kulture i nauke kao i izgradnja održive mreže i kontakata koji dovode do dugoročne razmene ideja i stručnjkaka između dve zemlje“.
– Izložene slike Paje Jovanovića i Gustava Klimta, od kojih su neke prvi put kročile na srpsko tle, ukazuju na sličnosti i razlike između umetnika – kazao je Ebner, a predstavnici galerija Kunsthale i Belvedere svedočili su o značaju izložbe za srpsko-austrijske kulturne ali i sve druge veze i otkrili neke detalje iz zajedničkog bivstvovanja Jovanovića i Klimta u Beču. Primera radi, publika je tako saznala da je Belvedere pre više od jednog veka za jedan portret Paje Jovanovića „iskeširao“ 1.800 kruna što je za to vreme bila ogromna suma novca za jednog stranog umetnika, a da su Klimtov rad, čijih najviše dela čuva upravo ovaj muzej, kupovali za 25.000 kruna, za šta je u to doba mogla da se kupi jedna vila u Beču…
Pre nego što će svečano otvoriti izložbu ministarka kulture i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković naglasila je da se predstavljanjem dela dvojice velikih umetnika jačaju vekovne veze i grade novi mostovi prijateljstva između muzeja, Novog Sada i Beča, Srbije i Austrije:
– Ova izložba najbolji je uvod u obeležavanje veka i po diplomatskih odnosa naše dve zemlje. Srbiju i Austriju vežu mnogostruke veze. Te veze najjasnije se ocrtavaju u polju kulture. Srpska kultura oduvek je pripadala evropskom kulturnom prostoru a našim brojnim umetnicima Austrija i Beč bili su prva stanica ka njihovom evropskom putu. Tako je i Paja Jovanović, jedan od najvećih srpskih slikara, bio bečki đak, a kasnije je živeo i stvarao upravo u tom gradu. O velikoj povezanosti naših kulturnih prostora slikovito govore mnoge pojedinačne i lične priče kao što je ona da je Paja Jovanović na Svetskoj izložbi u Rimu 1911. nastupio u paviljonu Austrije.
Galerija Matice srpske, kako je ocenila Gojkovićeva, među najaktivnijim je akterima na kulturnoj sceni, koja je mnogo puta pokazala šta znači ići u korak sa savremenim muzejskim standardima i kako na kreativan i maštovit način učiniti da publika sazna nešto novo o delima i autorima o kojima možda misli da zna sve.
– Ministarstvo kulture bezrezervno je podržlo otvaranje ove izložbe, pravog kulturnog događaja, o kojoj se i pre otvaranja govorilo. Predati smo zadatku očuvanja našeg kulturnog nasleđa, afirmacije i promocije u međunarodnim okvirima. Da bismo to postigli moramo da gajimo tradicionalno dobre veze koje imamo sa brojnim evropskim državama, da ih dalje razvijamo i obogaćujemo. Uzorni i sadržajni odnosi sa Austrijom nastavljaju se i ovom izložbom kroz saradnju tri muzeja. Kultura jednog naroda i društva može napredovati samo ako se prožima sa susednim kulturama, daje im, uzima od njih, oplemenjuje sebe i druge. Sigurna sam da će ova zanimljiva izložba publici pružiti novi pogled na dva briljantna slikara i stvoriti nove stranice saradnje naše dve države – kazala je Maja Gojković i pozvala sve da u što većem broju dođu u Galeriju Matice srpske.
No, nije Novosađanima bio neophodan poziv ministarke kulture da posete izložbu. Takva je gužva bila i toliko ih je bilo da su više od sat vremena strpljivo stajali na galerijskom stepeništu kako bi ušli u zdanje. A, onda bi ih unutra sačekalo novo čekanje. Bilo ih je toliko da su, opet, strpljivo čekali kako bi se popeli na drugi sprat da premijerno u Srbiji vide portrete Klimta i Jovanovića. Ali, imali su „energije“ za čekanje, s obzirom da su mogli da se zaslade čokoladicama s imenom Paje Jovanovića. Onih s Klimtovim imenom nije bilo, ali zato jeste „Mocart“ kugli.
Bonus video: Sava Šumanović
