Foto-istorija: Kako je Beograd slike Paje Jovanovića dobio za džabe

Kakva je uloga Radivoja Bate Uvalića, jugoslovenskog ambasadora u Beču i reditelja Predraga Delibašića u formiranju jednog od najvrednijih srpskih legata? Zbog čega SANU nije ispunio preuzetu obavezu prema velikom slikaru i svom članu?Ništa bez tetkeTetke u novijoj političkoj istoriji Srbije otvaraju kreditne linije za kupovinu stanova dok su se one nekada bavile "hobijem manjine" – umetnošću.Mira Obrenović Blau posle Drugog svetskog rata vratila se iz Švajcarske u Beč.- Tetka Mira je poznavala Paju Jovanovića i njegovu suprugu Muni. Tako sam se i našao sa velikim slikarom u njegovom bečkom stanu i ateljeu u Laudongase 67. Bio je pod teretom godina, prestao je da slika… Objasnio sam da želim da snimim dokumentarni film o njemu. Strahovao sam da neće pristati. Ipak, pristao je. Razgovarali smo više sati u nekoliko navrata - pričao mi je Predrag Delibašić, reditelj dokumentarnog filma o Paji Jovanoviću.

Sredinom 50-ih filmska preduzeća nisu finansirala snimanje filmova van jugoslovenske granice. "Slavija film" je ipak odvojila novac za Delibašićev film. Srđan Knežević, dobar poznavalac istorije našeg filma i Delibašićevog opusa, objašnjava da su "Slavija" kao i "Dunav film" i UFUS, formirani ne samo da bi bilo više "igrača” na tržištu već da bi sprečili monopol "Avale filma" i podstakli konkurenciju. Da podsetim: Staljin je bio još živ baš kao i ovdašnje petoljetke i centralno planiranje.Memoari Pere O’RadovanaPre odlaska u Beč Delibašić je razgovarao s upravnikom Narodnog muzeja Veljkom Petrovićem koji je poznavao Paju Jovanovića. Režisera je uputio i na SANU, gde je čuvan autobiografski materijal Paje Jovanovića: "Memoari slikara Pere O’Radovana". Prva verzija Memoara napisana je na engleskom jeziku da bi potom dobili i srpsku verziju.- Otišao sam kod upravnika Arhive SANU. Vodi me do mesta koje me je podsetilo na trezor banke. Uneo je šifru, okrenuo točkić na sefu i izvadio poveći ukoričeni rukopis. Memoare nisam pošteno ni uzeo u ruke, a već sam upozoren. "Dobićete Pajine memoare na čitanje ukoliko vaše preduzeće pomogne da se rukopis objavi", rekao mi je domaćin. Nisam mogao da ispunim taj uslov i Memoari su vraćeni "pod ključ". Veljko Petrović mi je rekao da je SANU preuzeo obavezu da objavi Memoare Paje Jovanovića.

Prilikom poslednjeg razgovora sa profesorom Delibašićem 2015. posle promocije njegove knjige "Gotovo zaboravljena istorija" (Filmski centar Srbije), rekao mi je da SANU još nije objavio Memoare. Tada mi je ispričao još jedan zanimljiv detalj:- Paja je zamolio Muni da mu donese rukopise. Vratila se sa dva. Jedan me odmah podsetio na onaj iz SANU, dok je drugi bila tanja sveska od 40-50 stranica sa beleškama. Mnoge podatke koristio sam u filmu. Pružio mi je rukopise i rekao: "Uzmi ih, pa radi šta s time hoćeš. Kada ti to više ne bude trebalo daj ih nekom muzeju".Po povratku iz Beča Delibašić obaveštava Direkciju Muzeja grada Beograda da mu je Paja Jovanović poverio rukopise i da će ih po završetku snimanja predati Muzeju. Napravljen je zapisnik sa tačnim brojem stranica rukopisa.Poziv ambasadora UvalićaTokom boravka u Beču Delibašića na ručak poziva dr Radivoj Uvalić, naš ambasador u Austriji. Uvalić je markantna ličnost ne samo jugoslovenske diplomatije, (ambasador u Francuskoj, Norveškoj, Indiji) doktorirao pravo u Parizu, učesnik Španskog građanskog rata, NOR-a, osnivač Društva ekonomista Srbije, profesor Pravnog i Ekonomskog fakulteta.- Uvalić je bio vrhunski intelektualac, poznavao je slikarstvo, film, umetnost uopšte. Zamolio me je pred kraj našeg razgovora da pitam Paju Jovanovića - prethodno i sam procenim meru tog pitanja - kakve su mu namere sa zaostavštinom. Pred put za Beograd nespretno sam, ali konkretno nastupio: Ovi naši u ambasadi zamolili su me da vas pitam šta ste planirali da uradite sa vašim ateljeom i zaostavštinom u Beču. Paja Jovanović je odgovorio kao iz puške: Reci im da što pre dođu i neka sve ovo nose.U 98. godini u Beču je, nedugo posle snimljenog filma, preminuo Paja Jovanović. Iz Beča je stiglo više od 800 predmeta. Paja Jovanović Beogradu poklanja 45 slika i oko 600 ličnih predmeta iz ateljea: štafelaje, mermerne stočiće, paravane, diplome, medalje, skice, crteže… Muni je tom daru 1972. dodala još 11 njegovih slika."Stražar" više nema kudU londonskom "Sadebiju" pre tri godine novi vlasnik "Dva bašibozuka na straži" platio je 530.000 evra. Pre dve godine u bečkom "Doroteumu" Jovanovićeva "Prosidba" prodata je za 125.000 evra, dok su ovog juna "otišle" još dve Jovanovićeve slike: "Stražar" kao i malo ulje "Albaneze", prodato za 38.000 evra.

Ukoliko kupac Jovanovićevog "Stražara" bude primoran da plati višestruko veću kaznu za carinski prekršaj, tu sliku, posle licitacije, svi putevi vode u Muzej grada Beograda. Smatram da "Stražar" može i mora da ostane onome ko je platio. Jer ona iz Srbije više nema kud, ako je proglašena kulturnim dobrom. Beograd je navikao da besplatno dobija slike. Paja Jovanović i Muni poklonili su najvredniji legat u Srbiji. Red je da posle skoro osam decenija Beograd kupi bar jednu sliku Paje Jovanovića. Muzej tu priliku ima već ove jeseni kada će se u "Doroteumu" na aukciji naći još jedna slika velikog srpskog slikara.Paja, Milan i Soja Jovanović 

Prepoznatljvu fotografiju Paje Jovanovića, uradio je jedan od najpoznatijih srpskih fotografa Milan Jovanović. Bio je i dvorski fotograf kralja MiIana, a da je uradio samo portret Bore Stankovića, ne bi bio ništa manji. Milan Jovanović je mlađi brat Paje Jovanovića. Portret Milana Jovanovića koji je uradio Paja Jovanović, decenijama se nalazio kod Milanove unuke, naše poznate rediteljke Soje Jovanović. Od 2003. ovaj portret nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.