0
Elena Ferante, autorka "Moje genijalne prijateljice", iznenada je umrla u Rimu, bila je udarna vest na sajtu uglednog britanskog dnevnika "Indipendent".
U noći između četvrka i petka dežurna urednica u desku britanskog dnevnika „Indipendent“ objavila je, kao glavnu priču na sajtu, da je u Rimu iznenada preminula Elena Ferante. Nije prošao ni trenutak, a vest o smrti italijanskog književnog fenomena, preneli su, pozivajući se na „Indipendent“, i drugi svetski mediji. U Americi je ova vest bila prva na pretraživaču Yahoo i MSN. A onda su je pokupili i tabloidi.
I u petak, u ranim jutarnjim časovima ispostavilo se da je Elena Ferante, kako je iznenada umrla, tako je nenadano i „vaskrsla“. Zapravo, nije ni umrla…
Demanti da je slavna italijanska književnica preminula stigao je britanskom dnevniku najpre od prijateljice spisateljice, a potom i publiciste. Vest o “smrti” Feranteove odmah je povučena sa sajta „Indipendenta“…
Kako je ugledni svetski medij naseo na ovu podvalu? Krivac za to je, kako je izvestio „Pres Gazet„, italijanski novinar Tomazo Debenedeti kojem ovakve „šale“ nisu nimalo strane. Naime, ovaj novinar se prosto naslađuje time da s lažnih profila uzdrma društvene mreže. Istu stvar uradio je s papom, ali i Pedrom Almodovarom, tvitujući da su umrli…
„Ovaj profil je prevara koju je stvorio Tomazo Debenedeti“, pisalo je na lažnom nalogu na kojem je prethodno objavio „proverenu“ vest o smrti italijanske književnice.
Kada je prethodnih puta podvaljivao svetskim medijima izjavio je za „Gardijan“ da time želi da medije izvrne ruglu „zbog njihove slabosti“.
Još uvek se ne zna zašto mu je ovoga puta bila meta Elena Ferante, dama koju mnogi nazivaju „žena bez lica“. Možda baš zbog toga. Jer, Feranteova koliko god bila popularna, oko sebe sasvim smišljeno širi misteriju… Niko i danas ne zna pravi identitet književnice. Uvreženo je mišljenje da je rođena 1943. godine u Napulju i da je majka… No, opet spekuliše se već godinama da je Elena Ferante zapravo muškarac. Tako su italijanski mediji svojevremeno slavodobitno „razotkrili“ Feranteovu navevši da se iza umetničkog imena krije Domeniko Starnone, pisac i scenarista iz Napulja. Kada su stigla nova „saznanja“ ispostavilo se da je u pitanju Anita Rai, prevodilac iz Rima.
– Elena Ferrante je žena bez lica, čiji identitet je poznat samo njenom italijanskom izdavaču. Njeno ime je pseudonim, a zvuči kao diskretno odavanje počasti velikoj italijanskoj spisateljici Elzi Morante, autorki „Arturovog ostrva“ – ovako je „Los Anđeles tajms“ pre četiri godine uveo svoje čitaoce u intervju s Elenom Ferante. I italijanska književnica, ko god zapravo bila, oglasi se u ponekom mediju s vremena na vreme, bili to „Gardijan“, ili „Fajnenšl tajms“ u kojem je pre nekoliko meseci razgovarala sa Marinom Abramović. Fotografije književnice ili nema, pa su tu siluete dama koje drže računar u krilu ili olovku u rukama, ili je pak „stvarna“, no uvek drugačija – najčešće je to ona sredovečne žene, plave kratke kose s naočarima…
I možda se ne zna ko je tačno Elena Ferante, ali zna se šta je napisala 1991. godine ponudvši rukopis svom budućem izdavaču:
„Verujem da knjigama, kada su konačno napisane, njihovi autori nisu potrebni. One će, ako imaju šta da kažu, pre ili kasnije pronaći čitaoce, a ako nisu neće… Jako volim one tajanstvene knjige, i drevne i moderne, kojima se autor ne zna, ali su imale, i imaju i dalje, svoj bogat život. Deluju mi kao neka vrsta čuda kakva se dešavaju noću, kao darovi Befane, koju sam čekala kao dete… Istinska čuda su ona čiji tvorci nikada neće biti poznati… Osim toga, zar promocije nisu skupe? Biću autor sa najmanje troškova u izdavačkoj kući. Poštedeću vas čak i svog prisustva“.
I već naredne godine objavljuje prvi roman „Mučna ljubav„, koji preko noći postaje hit u Italiji. Svetsku slavu stiče četvorotomnim ciklusom „Napuljskih romana“, od kojih je „Moja genijalna prijateljica“ i dalje njeno najuspešnije delo.
Kao književni fenomen, živi literarni klasik, američki magazin „Tajm“ ju je još pre nekoliko godina uvrstio na listu 100 najuticajnih ličnosti.
Po prvom delu „Mučna ljubav“ italijanska televizija RAI i HBO snimili su mini seriju, a po njenom romanu „Mračna kći“ (kod nas dela Feranteove objavljuje „Booka“) Megi Džilenhol režirala je istoimeni film s Olivijom Kolman, koji je proletos bio nominovan za tri Oskara.
I Netfliks je najavio TV seriju koja će biti adaptacija romana „Lažljivi život odraslih“ Elene Ferante.
A ta „žena bez lica“ jednom prilikom ovako je objasnila šta za nju znači pisanje:
– To je okretanje noža u rani, što zna mnogo da boli. Pišem kao što oni ljudi lete avionom sve vreme jer moraju, a strahuju da neće preživeti let. Pate tokom celog leta, ali kada slete, budu srećni, iako su svedeni na krpu…
Bonus video: Ruski pisci
