Kako je jedan bitan događaj prošao svima ispod radara: Koje se to Isidorino blago krije u Perlezu

Reč je o otvaranju muzičkog paviljona "Isidorine s(c)ene" u spomen čuvene kompozitorke Isidore Žebeljan (1967 - 2020), koji se odigrao 22. oktobra u parku banatskog sela Perlez, rodnom mestu njenog oca, gde je provela detinjstvo i mladost.

- Paviljon je asocijacija na evropski model scena u centralnim parkovima, u stilu tradicionalnog banatskog veza i šlingeraja, tako što je u kolonadi osam stubova koji stoje u krug, kao što je osam oktava, prečnika blizu četiri metra nalaze četiri klupe koje nedvosmisleno asociraju na nešto što je centralna priča Isidorinog opusa, a to je muzika za kvartet - rekao je, između ostalog, arhitekta Zoran Stojačić, idejni tvorac projekta i prvi čovek kulturne stanice Baštinar Mlin u Perlezu, Isidorin drug iz detinjstva.

Koliko je Isidora Žebeljan bila vezana za Perlez, govori jedno njeno sećanje na koje su podsetili organizatori:

“Nesvesnim kanalima i putevima moja religioznost stasavala je sasvim postepeno i to, pre svega, sa čudima muzike i umetnosti. U divnoj baroknoj crkvi u Perlezu, u selu u kojem su živeli roditelji mog oca Petra, u doba Božića ili Uskrsa, dok bi se tokom službe ozebla prebacivala s noge na nogu, iz obamrlosti bi me, iznenadno, otimao zaglušujući pev hora perleskih paora sačinjenog od nekoliko grubih, kao suvo drvo kvrgavih staraca. Iz njihovih nabreklih grla i grlenih žila dopirala je pesma tako zastrašujuća i moćna, kao da se odvijala na samoj ledini Golgote pre dve hiljada ali i kroz dve hiiljade godina. I kao da su se u mikrotonalnim pukotinama njihovog pevanja nalazile ozvučene i sakupljene sve njihove paorske strepnje, nade, želje i očekivanja, koje su sa potpunim i konačnim predavanjem upućivali jedinom Bogu i njegovoj nedokučivoj i svetoj volji. Taj svet nenaštimovanih četvrtonskih grlenih žica koje trepere po po zakonima svog duboko potresnog, autentičnog, prastarog nesaznatljivog izvora, magnetno me je privlačio. Kasnije su se iz zvučnih odblesaka ovih sećanja rađale moje opere `Zora D`, `Maratonci`, `Simon izabranik`”…

- I dalje osećam tugu, osećanje gubitka, a istovremeno sreću što se o Isidori na opravdan način govori i što se priređuje ovako fin događaj koji potvrđuje da je bila izuzetna ličnost, kreativna, dobro primljena ne samo u Srbiji i Jugoslaviji nego u celom svetu. Njena muzika će trajati dugo jer je neprolazna umetnička vrednost. Prerano je otišla, to je gubitak, a dobitak je što je napravila mnogo dela svojom rukom i svojim klavirom – rekao je za Nova.rs Petar Žebeljan, Isidorin otac.

Ovaj kulturni događaj privukao je veliki broj zvanica i znatiželjnika, a upriličen je i muzički program, u okviru kog su izvedena njena dela, u kulturnoj stanici Mlin koji čuva Isidorin prvi klavir na kojem je komponovala. Nastupili su sopran Aneta Ilić, harfistkinja Gorana Ćurgus, bariton Vasa Stajkić, pijanista Vuk Božilović, violinistkinja Miljana Popović Materni, akordeonista Aleksandar Stefanović, kompozitor i pijanista Veljko Nenadić.

- Perlez je bila njena inspiracija, za nju je sve bilo muzika, ovo je njeno muzičko, duhovno tlo. Njena muzika je bila prepoznatljiva po izuzetnoj liričnosti, dirljiva do suza i vesela do blesave ludosti - rekao je oboista Borislav Čičovački, Isidorin bračni saputnik, koji je pričao o njenom stvaralaštvu i vezanosti za Perlez

U slavu nebeske kompozitorke govorila je i novinarka i književnica Mirjana Bobić Mojsilović, za čiju je predstavu “Suze su OK”, čuvena umetnica pisala muziku.

- Bilo je iskreno, izvođački izvanredno. Ovo je atmosfera jednog malog mesta, u kome su neki ljudi želeli da promovišu one koji su sa njima zajedno bili sugrađani, sa kojima su ovde živeli, a napravili su svetske karijere. Sa druge strane, ja ovo doživljavam kao pokušaj vraćanjima pravim vrednostima jer se bojim da smo svi u nekom simulakrumu, da više ne prepoznajemo suštinu. Zavidim deci koja će po izlasku iz osnovne škole naleteti na divan park u kojem je divna bina Isidore Žebeljan – zaključio je akademik Vladimir Kostić.

Bonus video: Od Betovena do Bitlsa