0
Takva je radost dobiti ovu prestižnu nagradu na Venecijanskom festivalu, koji tako volim i na koji dugo dolazim, još od kad je "Lepotica dana" Luisa Bunjuela svojevremeno dobila Zlatnog lava ovde. Čast mi je i što mi je priređen ovakav omaž na jednom od najznačajnijih filmskih festivala na svetu, poručila je legendarna glumica Katrin Denev, kojoj će večeras u Sali grande u Veneciji biti uručen Zlatni lav za životno delo.
Uoči svečane ceremonije otvaranja 79. izdanja Venecijanskog filmskog festivala, zakazane za 19 časova, kada će premijerno biti prikazan film „White Noise“ Noe Baumbaka, a čuvena francuska glumica primiti Zlatnog lava, Katrin Denev se pojavila pred bulumentom novinara, fotoreportera i snimatelja iz celog sveta na Mostri.
Ophrvali su silni obožavaoci i fotoreporteri još dok je pristajala u brodiću, a kako je ušetala u salu za pres konferencije, delovala je, iako za mesec i po dana puni 79 godina, neuništivo!
Odevena u plavu košulju, na koju je stavila ukrajinsku zastavu, s besprekornom frizurom i šminkom, strpljivo je odgovarala na svakojaka pitanja, čas na francuskom, pa na italijanskom, ali i na engleskom. Jedino se nije dotakla nemačkog, iako i taj jezik govori…
U obrazloženju nagrade za životno delo velikoj glumici direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera podsetio je na impresivan broj filmova i nagrada, saradnju sa Rožeom Vadimom, Žakom Demijem, Luisom Bunjuelom, Fransoom Trifoom, Romanom Polanskim, Marčelom Mastrojanijem, kao i da je Katrin Denev bila nominovana za Oskara, što je retka privilegija za umetnika koji nije iz Amerike.
– Neosporan talenat u službi glumačkog dara, ali i sofisticirana i retka lepota, doprineli su joj da postane simbol francuske kinematografije, diva za sva vremena i ikona velikog platna. Kao jedna od ključnih figura „novog talasa“ Katrin Denev je postala otelotvorenje univerzalno priznate dive, i jedna od najvećih glumica u istorija filma – naveo je Barbera.
S obzirom da je Bunjuelov film „Lepotica dana“ 1967. dobio Zlatnog lava, a Katrin Denev 31 godinu kasnije ovenčana Kupom Volpi za najbolju glumicu u filmu „Trg Vandom“ Nikol Garsije, najpre se glumica prisetila koliko joj je bilo značajno pre više od pola veka da dođe u Veneciju:
– Kad pogledam unazad Venecija je značajna za mene, Bunjuela…I italijanska kinematografija, i to ne samo za mene, već za ceo svet. A sada još na sve to dobiti nagradu za životno delo! Ponosna sam što sam sada u Veneciji, srećna. Hvala vam veliko!
Debi na filmu Denev je imala kada joj je bilo samo 12 godina. Upitana šta vidi kao ključni momenat u karijeri posle neverovatnih 60 godina, ovako je odgovorila:
– Teško je zaustaviti se sad, i pogledati unazad. Postavljala bih samo sebi gomilu pitanja, zašto sam donela ovu ili onu odluku. Posle tako duge karijere, čini mi se da svi imaju utisak kako mi je sve teklo kao po loju. Ali, nije bilo tako. Jer, bilo je dobrih odluka, nekada i loših, pogrešnih, bilo je i sreće, plodonosnih susreta. Ako bih sad pogledate taj ogroman spisak svih filmova u kojima sam igrala, možda bih mogla da kažem da sam donosila, uglavnom, dobre odluke. Ali, one nisu bile samo moje, jer ljudi obično zaboravljaju da smo mi glumci samo deo filma. I nikada ne znate šta će ispasti…
Na pitanje može li da izdvoji neki film iz ogromnog opusa, pomenula je „Šerburške kišobrane“ Žaka Demija, prvi naslov u karijeri koji je kao tinejdžerka snimila, ali i „Poslednji metro“ Fransoe Trifoa. Primetila je i koliko se sve u kinematografiji promenilo od kada je započela karijeru.
– Bioskop se danas drugačije shvata. Veliki su finansijeri u igri, a navike publike su se nažalost promenile. Moja jedina nada jeste da će filmovi ostati važni publici, i da će ona nastaviti da ide u bioskop. Znate, ogromna je razlika kada gledate film u kući i u bioskopu. I dalje volim da otkrivam filmove u bioskopskoj dvorani, u specifičnoj atmosferi s ljudima koje ne poznajem. Zaista se nadam da će bioskop opstati.
Kao glumica koja se „oprobala“ u gotovo svim kinematografijama sveta napravila je jasnu distinkciju između Evrope i Amerike.
– Odavno sam bila svesna prednosti evropske kinematografije. Ali, sada znam da je u ovim godinama bolje biti glumica u Evropi nego u Americi. Već kada kao glumica napunite 35 godina u Americi vas drugačije doživljavaju, za vas su rezervisane specifične uloge, svetlo… Evropa je neprevaziđena za glumce.
Iako na pragu 79. rođendana otkrila je kako i dalje radi punom parom. Nedavno je završila snimanje filma čija se premijera očekuje do kraja godine:
– Film na jedan duhovni način donosi priču o Žaku Širaku i njegovoj supruzi Bernadet, koju igram, a uskoro u Belgiji započinjem snimanje filma „Funny Birds“ Hane Ladul i Marka da Via. Entuzijazam me je uvek držao kroz karijeru i tako je i danas. Uvek sam se trudila da ostanem svoja, da očuvam svoju ličnost, ukus, da radim samo ono što volim – istakla je Katrin Denev, a upitana o ratu u Ukrajini nije želela da daje, kako je rekla, „pompezne izjave“. Osim što je rekla da im svim svojim bićem svaki dan želi mir, naglasila je kako zastava Ukrajine na njenoj košulji dovoljno govori.
Kada su je upitali da li je teško biti ikona, ovako je odbrusila:
– Nisam ikona!
A slično je Katrin Denev prokomentarisala još jedno, pomalo već oveštalo pitanje – da li je bilo teško biti seks simbol:
– Kakav seks simbol? Nikada ja nisam bila seks simbol. Možda je neko zbog mog izgleda, duge, plave kose imao potrebu da me tako karakteriše, ali pogledajte moje fotografije. Pa, nećete naći nijednu seksi sliku. A i izazovno je i naporno kada neko stalno očekuje od tebe da dobro izgledaš. Važno je dobro izgledati, ali nikada to za mene nije bilo presudno, a naročito ne poslednjih godina.
Bonus video: Nagrada Robertu Benjiniju u Veneciji
