Kakav nam Bitef treba: Šta eminentni umetnici kažu o budućnosti festivala

Događaj je otvorila izvršna direktorka festivala Jelena Knežević i u uvodnoj reči naglasila da je ovaj susret za Bitef značajan jer predstavlja svojevrsnu potrebu za autorefleksijom i preispitivanjem sopstvene pozicije kako u zemlji, tako i u svetu, saopštili su organizatori.

U uvodnom delu predstavljen je i koselektorski tim festivala koji čine: Nikita Milivojević, umetnički direktor, Ksenija Đurović, producentkinja programa, i Tijana Grumić, dramaturškinja festivala. Formiranje koselektorskog tima, kao i organizovanje ovakvih događaja, težnja je Bitefa, kako je istaknuto u saopštenju, da se okrene ka kolektivnim umetničkim praksama u promišljanju koncepcije festivala, kao i tome da se mišljenje stručne javnosti u tom procesu čuje i uvaži.Članica selektorskog tima i dramaturškinja festivala, Tijana Grumić, započela je razgovor kroz otvaranje teme o upečatljivim sećanjima učesnica i učesnika na prethodna festivalska izdanja, kao i o razlozima dolaska ili nedolaska na Bitef. Kroz diskusiju na ovu temu, svi prisutni su istakli važnost Bitefa i njegove uloge u kontekstu otvaranja prozora ka nečemu novom, ka prostoru za istraživanje, eksperimentisanje i pomeranje granica u promišljanju pozorišta, ali i kako se to sa godinama, odnosno promenom sveta u kome živimo, sve manje dešavalo. Diskutovalo se i o tome da je pritisak na festival trenutno velik, budući da se od festivala očekuje da ispuni očekivanja šire i veoma raznolike publike, te da bi se taj pritisak znatno umanjio kada bi institucionalna pozorišta u regionu imala veću povezanost i življe razmene sa evropskim pozorištima, čime bi se festival ponovo vratio novim pozorišnim tendencijama.U drugom delu razgovora Ksenija Đurović, članica koselektorskog tima i programska producentkinja festivala, pokrenula je temu o pozitivnim praksama sa drugih festivala koje bi mogle biti implementirane u predstojeća izdanja Bitefa sa ciljem kreiranja zajednice okupljene oko festivala.

Nikita Milivojević, kao umetnički direktor, istakao je da je želja Bitefa da, kako kroz kreiranje tima koji će sa njim raditi na koncepciji festivala, tako i kroz aktivnosti poput ovog događaja, ali i mnogih drugih, otvori Bitef za sve, što je u suprotnosti sa onim kako je Bitef obično doživljavan. Nadovezavši se na to, Veljko Golubović ukazao je na važnost beskompromisnosti koja je deo Bitefovog identiteta, a koja mora biti prisutna i u načinu na koji Bitef komunicira sa svojom publikom, a i sa širom javnošću.U ostatku diskusije razmatrano je da li Bitef kao festival treba da se fokusira na produkcije manjeg i srednjeg obima i tako otvori vrata autorkama i autorima koji još uvek nisu afirmisani, čime je otvoreno i pitanje toga da li bi velike produkcije trebalo da budu deo takmičarskog dela festivala.

Na kraju razgovora, učesnici su se složili da je od tema i formi bitnija ideja i kritička pozicija koju Bitef zauzima spram društvenih okolnosti u kojima funkcioniše, kao i osvajanje slobode kroz zauzimanje alternativnih prostora, kako fizičkih, tako i misaonih, idejnih i ideoloških.Najavljeno je i to da je ovo prvi u nizu sastanaka koji će se dešavati kako tokom pripreme festivala, tako i na samom festivalu.Bonus video: Obnovljena najstarija kuća u Novom Sadu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=obnovljenanajstarijakuaunovomsadukojusugradilijezuiti-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5890939"]