Jezdić: Ako se proceni da smo bezbedni, zašto da ne igramo?

Jugoslovensko dramsko pozorište je, prilagođavajući se merama Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa, igranje predstava pomerilo za vikende u podne. Takvo rešenje za decembar su najavila još neka pozorišta, dok su u drugim teatarskim kućama još ne izjašnjavaju u igranju predstava ubuduće zbog nestabilne epidemiološke slike. U JDP je prva matine predstava od kako su mere stupile na snagu odigrana proteklog vikenda i prva iskustva iz ove kuće pokazuju da se u odnosu na ponovno otvaranje pozorišta od septembra nije promenilo ništa, osim termina.- Publike ima, to nije sporno. Manji su kapaciteti, pa je teško reći da li bi sala bila puna i u podne u redovnim uslovima, ali publika dolazi, to je činjenica. Jugoslovensko dramsko pozorište i ranije je imalo matine termine. Prvi smo s tim počeli i to je čak i u tradiciji JDP-a. Pre 30 godina, da ne govorim za ranije, dve hit predstave, čuvene "Pozorišne iluzije" i "Knez Pavle", predstave za koje se tražila karta više, te sezone 1990/91. godine, igrane su svake subote i nedelje u tom terminu, a onda u istom dekoru predstava igrana i uveče. To možda jeste bilo malo naporno za glumce i tehniku, ali su predstave izvođene - kaže reditelj Gorčin Stojanović, umetnički direktor JDP-a.

- Ovim ne kažem da je sve normalno, jer nije, a znamo i zašto nije. U ovom trenutku, bez obzira na to što pozorišta nisu žarišta, potrebno je da se izborimo i za ono malo normalnosti. Mogu vam reći da primam više poziva sa pitanjem da li će se i kada predstave igrati. Na kraju, šta je loše u tome da se u pozorište ode subotom, pa posle na ručak? - kaže Stojanović.Stojanović navodi da su u JDP-u i pre pandemije razgovarali o vraćanju matine predstava.- Mi smo i pre nego što je pandemija počela, još prošle godine razmišljali o tome da obnovimo igranje u tom terminu jer imamo dovoljno jako gledanih ili, kako se to kaže, hit predstava. Ovo sada je samo ubrzalo tu odluku, a nadam se da ćemo, kada sve ovo prođe, da to i zadržimo kao mogućnost. U teatrima sa nemačkog govornog područja, dakle u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Lihtenštajnu, na koja se inače ugledamo, imaju takav sistem da repertoarska pozorišta predstave igraju nedeljom od 15 ili 17 sati, jer je narednog dana početak radne nedelje. Ovo sada stariju publiku podseća na neke stvari, na vreme kada su se predstave igrale u toku dana, a glumci ulaze u ritam. Svako ko je odlazio ili glumio u pozorištu za decu zna da je to izvodljivo - objašnjava Stojanović."Epidemija, epidemija, ceo dan sam radio, tako sam umoran...", izgovara Nenad Jezdić u liku Astrova na početku predstave "Ujka Vanja" u režiji Egona Savina, odigrane proteklog vikenda u podne na sceni JDP-a.

- Na pozorište su ljudi navikli ili nisu, i neko prosto ne može bez pozorišta. Ono podrazumeva duhovnu i kulturnu disciplinu. Pozorišna arhitektura podrazumeva da scena nema prozore i u tom smislu se ne zna da li je 12 ili 20 sati. Pozorište ima svoj mrak, iz njega može da se rodi iluzija i "trenutak veličanstvene neponovljivosti", kao što kaže profesor Mijač - kaže Jezdić.- Lično nemam problem sa tim da igram i mislim da je dobro da se u ovom, uslovno rečeno, rasulu koje stvara kako struka tako i ne-struka dođe do realnih pozicija na kojima će pozorište biti moguće. Jeste nam malo čudno i tužno, meni kao glumcu, što je samo četvrtina sale popunjena, ali nemam problem da za jednu punu salu odigram četiri puta predstavu. Inspiracije prilježnim glumcima nikad ne nedostaje. Ako neko proceni da smo bezbedni, zašto da ne igramo? Više od svega volim da igram u pozorištu, a najviše kad znam šta igram - zaključuje Jezdić.