Jedan od najuticajnijih eksperimentalnih muzičara Damo Suzuki, nekadašnji vokal sastava Can, koji je preminuo u 74. godini od raka, gostovao je više puta tokom karijere i u Srbiji.
Davnih dana Damo Suzuki je bio i u Beogradu. Pre 13 godina tadašnji novinar „Blica„, a danas izvršni urednik Nova.rs Milan Vukelić dočekao je Suzukija na beogradskom aerodromu.
I odatle je s njim putovao na Palić, gde je Suzuki svirao u okviru muzičkog programa Festivala evropskog filma. S digitalnom kamerom u ruci, Damo je snimao jednolični bački krajolik, raspitivao se o uzgoju organske hrane u Srbiji i objašnjavao svoje viđenje muzike.
– Mene ne zanimaju bilo kakva ograničenja, jer muzika mora da bude slobodna. To je za mene jedini način da oslobodim um, a nametanje žanrova pripada prošlosti – kazao je tad Suzuki, koji je slavu stekao sedamdesetih godina, kada je predvodio Can, eksperimentalnu grupu iz Kelna. Ovaj bend je, zajedno sa Kraftverkom bio stub krautorka, muzičkog pravca koji je spajao eksperimentalnu muziku s elektronikom, pa čak i „world music“ elementima.
Kada ga je Vukelić upitao kako gleda na krautrok, Suzuki je namrgođeno odmahnuo glavom.
– Šta je uopšte krautrok? I to je bila samo etiketa. Znaš li šta znači reč „kraut“? Korov! Kakvo je to ime za muziku? Zašto se onda američka muzika ne zove „hamburger muzika“? Mene ne interesuju bilo kakve etikete, zanima me samo razmena energije na bini!
Tada je na Paliću nastupao s iskusnom subotičkom grupom Ludolf Neum, ali zanimljivo je da se oni nisu uopšte upoznali sve do trenutka održavanja koncerta, niti je Suzuki znao bilo šta o njihovoj muzici. Ideja je bila jednostavna: Okupiti muzičare na bini i čekati da se nešto desi. Taj proces japanski muzičar nazivao je „instant composing“ (trenutno komponovanje).
– Najviše volim kada ne znam ništa o muzičarima s kojima nastupam. Nemam pojma ko su ljudi s kojima večeras sviram, ali nadam se samo da su otvoreni za novu energiju. Mene ne interesuje muzička industrija, ne želim da budem deo toga. Tu nema umetnosti. A ja sam uspeo da se izborim za tu vrstu slobode da mogu da sviram s kim god želim, kakvu god vrstu muzike poželim – govorio je Suziki, koji je 2011. nastupao i na Belefu u Beogradu s bendom Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar.
Podsetimo, japanski muzičar rođen je 16. januara 1950 u gradu Kobe. Još kao tinejdžer došao je u Evropu. Rak debelog creva dijagnostikovan mu je još kad je imao 33 godine. Upravo od te bolesti njegov otac preminuo je kad je Suzukiju bilo samo šet godina. A 2014. rak se vraća i lekari mu daju samo deset odsto šanse da preživi. Preminuo je prekjuče u 74. godini.
Bonus video: Muzika nade
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar