0
Ako me sećanja ne vara, naša deca retko su (ili nikada) imala priliku da bioskopski uživaju u čudima japanskog studija "Ghibli" i drugim animama. Mi još manje. To je glavni razlog zašto vam pišem o aktuelnom japanskom anima hitu, "Suzume", jer ako požurite možete da ga uhvatite u nekom od naših sinepleksa i (možda) osetite čar ove specifične japanske video umetnosti na način na koji je to i velelepno zamišljeno.
SUZUME (2022, r. Makoto Shinkai)
Autor „Suzume“ je aktuelni vladar japanskog animiranog sveta, Makoto Shinkai, čovek koga nazivaju „novim Miyazakijem“, što je svakako jedna od najlaskavijih titula koju u Japanu možete da ponesete („novi Kitano“ mi još jedino pada na pamet, od „živih legendi“). „Suzume“ je njegov treći veliki hit, kako u Japanu, tako i van njega, u karijeri koja sada zauzima skoro četvrt veka. Prethodna dva, „Your Name“ (2016) i „Weathering With You“ (2019) su bili blokbasteri holivudskih razmera i kao da su podigla „giblijevsku“ starosnu granicu kome su namenjeni sa „malog deteta“ (odnosno „nikad odraslog deteta“) na tinejdžere, i to na tinejdžerke, da budem još precizniji.
U osnovi ovih Shinkaijevih filmova uvek je ljubav, s jedne strane „ženska“ i romantična, s druge strane „muška“, akciona, hrabra, s tim što su junakinje ili ravnopravno s dečacima „spasavačice sveta“ ili su ključne ili samostalne u tom procesu. U izvesnom smislu, Shinkai je kroz ove radove pronašao način da, kao „Twilight“ serijal, kreira materijal koji ima ogroman komercijalni potencijal jer odgovara na potrebe jedne od najobimnijih i najgladnijih ciljnih grupa – a to su tinejdžerke. Otuda mi je bilo i pomalo neprijatno što sam pored još ponekog roditelja u bioskopu bio skoro triput stariji od većine publike. I (pre)često nisam razumeo šta je na ekranu toliko smešno da zavređuje LOL u publici, a mene ostavlja sasvim ravnodušnim. Skoro kao da sam projekciju pratio sa članicama srpskog anime kluba koje umeju da dekodiraju stvar i prepoznaju skrivene fore.
Priča je, kao što rekoh, o spasavanju sveta. Jedna devojčica, Suzume, na putu do škole zaljubi se u Souta (koji „tradicionalno“ izgleda kao miks Michaela Jacksona u najboljim „belim“ danima i Keire Knightley), kreće da ga prati i tom prilikom otkriva tajni portal u „večnost“, iz koje povremeno destruktivni „crvi“ žele da se probiju u našu realnost i naprave silnu štetu. Na zadatku prevencije svega toga angažovani su čuvari i kontrolori koji nadgledaju te čuvare i otklanjaju njihove propuste. Taj događaj inicira jedan roudmuvi kroz Japan, tokom koga se Suzume i Souta (u sumanutoj „mijacakijevskoj“ transformaciji) bore s problemima koje je napravio jedan blesavi čuvar. Kroz taj proces, s jedne strane Suzume prolazi kroz svoju prvu ljubavnu avanturu, a s druge nalazi načina da se izbori sa bolom zbog smrti majke, koja joj je na izvestan način i omogućila da se „kvalifikuje“ za zadatak koji joj je poveren.
Za mene čak i najbolje (Miyatzakijeve) anime imaju čudan dramaturški ritam koji vodi priču kuda najmanje očekujete, što kod nas, naviklih na holivudsko-centrične postavke, može da izazove povremeno utisak dosade ili prerastegnutosti epizoda. Puna dva sata sigurno nisu idealno trajanje ovog filma, ali nisu ni nešto što će vam teško pasti. Ukoliko niste imuni na japanske kombinacije kiča i magije i ovde vas očekuje niz zabavnih dešavanja koji efektno oplemenjuju i dalje tvrdoglavo konzervativne postavke glavnih junaka.
OCENA: 7/10
Bonus video: Veče Stivena Kinga i premijera filma „Babaroga“
