1
Čuveni američki reditelj i scenarista Pol Šreder (76) očekuje premijeru svog novog filma "Master Gardener", kojim završava svoju trilogiju započetu ostvarenjem "Prva reformska", i ne namerava da prestane da snima.
Pol Šreder je jak i žestok 76-godišnjak. Kada je snimanje njegovog filma “The Card Counter” prekinuto zbog dolaska pandemije, stavio je status na Fejsbuku u kom je kritikovao producente filma. „Pucao bih usred rafalne paljbe samo da završim film“, napisao je. „Ja sam star i astmatičar sam, ima li boljeg načina da umrem nego na poslu?“, piše “Njujorker”.
Prošle godine je bio blizu ostvarenja svoje želje. Bio je u Nju Orleansu, radeći na svom novom filmu “Master Gardener” kada mu se prvo odvojila mrežnjača na desnom oku. Bez operacije, rizikovao je da trajno ošteti vid. Plašeći se da nikada neće izgurati film ako ode na operaciju, umesto toga je kupio povez za oči. Onda je usred snimanja počeo da se guši. Kovid testovi su bili negativni, pa je dobio inhalator. Kada je snimanje završeno, proslavio je u klubu u Los Anđelesu. Sledećeg jutra je odleteo kući u Njujork…
Šreder je reditelj koji pravi neku vrstu ozbiljnih karakternih filmova za koje se uvek čini da izlaze iz mode. Možda je najpoznatiji po svojim scenarijima za Martina Skorsezea „Taksista“ i „Razjareni bik” ali je režirao više od dvadeset sopstvenih filmova, uključujući „Mišima: Život u četiri poglavlja“, „Light Sleeper “ i „Affliction “. Njegov najveći komercijalni uspeh „Američki žigolo“, iz 1980. godine, sa mladim Ričardom Girom u “Armaniju”, pomogao je da se postavi ton i slika decenije koja je usledila.
Mnogi od ovih filmova prikazuju arhetip koji Šreder naziva „Božiji usamljeni čovek“. Usamljen tip, opsesivan, u previranju, ovaj čovek piše dnevnik i čeka, pokušavajući da mu ne prekipi. Ali uvek se dešava nešto strašno. Tokom godina, njegovi likovi su bili taksisti, seksualne radnice, dileri droge, prevaranti na kartama… U filmu „Prva reformisana“ iz 2017. Itan Houk je igrao izmučenog pastora. Šreder je prošao kroz godine kada su njegovi filmovi bili kritikovani ili ignorisani, ali taj film je privukao strastvenu publiku, koja je reagovala ne samo na njegovu moralnu ozbiljnost i zabrinutost zbog klimatskih promena (pastor savetuje potencijalnog teroristu o zaštiti životne sredine), već i na njegov prikaz ili Šrederovu centralnu temu – usamljenost.
Kada su se nakon pandemije bioskopi ponovo otvorili, Šreder je bio u modi. U Njujorku su njegovi filmovi doživeli rivajvl. „Light Sleeper“, „Mishima“, „Cat People“, „Hardcore“ i „Američki žigolo“ igrali su u bioskopima prepunim mladih ljudi.
Dve nedelje nakon izlaska iz bolnice kada mu je nedavno dijagnostikovan akutni bronhitis, Šreder je prikazao grubu verziju ostvarenja „Master Gardener““, trećeg filma u trilogiji koja je počela „Prvom reformisanom“. Okupio je publiku u privatnoj sali za projekcije i zauzeo mesto u poslednjem redu, tako da je mogao da proceni reakcije svih. „Ovaj film će razbesneti ljude“, rekao je.
Baštovan Narvel, kojeg igra Džoel Edžerton, bivši je belac supremacista – kao što saznajemo kada skine košulju, otkrivajući niz užasnih tetovaža. Film ga, nespretno, uparuje sa mladom Crnkinjom, Majom, koju igra Kvintesa Svindel. Maja je nećaka baštovanog šefa, koju igra Sigurni Viver. Narvel postaje Majin mentor, a potom i njen ljubavnik. Film se razvija do nasilnog vrhunca, a zatim se završava nežnom notom milosti.
Konsenzus u sali je bio da je film propao. Kada je Šreder prikazao svoja prethodna dva filma, odmah je znao da rade. Sa ovim nije bio tako siguran. Endru Vonder, režiser i bivši Šrederov asistent, rekao je da se osećao kao da je gledao nekoliko filmova odjednom. Dok se publika filtrirala, Šreder se nagnuo i upitao ga: „U koliko sam nevolji?“
Šreder je grub čovek. Pomalo je kitnjast, voli fine stvari, nosi zlatni Roleks i nekoliko prstenova, a u svečanim prilikama preferira jaknu sa kaubojskim ukrasima, ali nije upečatljiv. (Viljem Defo, njegov čest saradnik i kolega, rekao je: „Na neki način se osećam veoma blizak sa njim, a na neki način ga uopšte ne poznajem.“) On je bezobrazan, drzak i komplikovan za saradnju. Tri puta, kada je sniman poslednji film, distributeri su ga zamolili da prestane da objavljuje na Fejsbuku, gde ima tendenciju da daje apolitične komentare, da želi da ubaci Kevina Spejsija, optuženog seksualnog predatora u novi projekat: „Verujem da u životu ima zločina, ali nema zločina u umetnosti“, napisao je Šreder.
Za svoj sledeći projekat, Šreder sprema adaptaciju poslednjeg romana pisca Rasela Benksa „Foregone“. Knjiga govori o režiseru dokumentarnih filmova u Montrealu, Leonardu Fajfu, koji umire, od raka. Imao bi bioskopski potencijal. Pola filma bi bio monolog, savršen za neku stariju staru zvezdu. „Bilo ko od De Nira do Kostnera“, rekao ranije je Šreder. „Možda čak i Al“, što znači Paćino.
Rasel Benks je umro prve nedelje u januaru. Do tada je Šreder počeo da piše scenario. (Od tada ga je završio i napisao još jedan.) Sa svakim od svojih poslednjih nekoliko filmova, Šreder je rekao da bi bio zadovoljan da mu je poslednji. „Sada idem korak dalje“, rekao je. „Kažem, želim da bude još jedan film. Ne želim otvoren ugovor, samo mi daj još jedan. Daj mi ‘Foregone.’”
U martu je Ričard Gir potpisao ugovor i igraće u filmu. Četrdeset četiri godine nakon što su zajedno napravili „Američki žigolo“, osećalo se kao da se krug zatvara. Šreder će snimiti bar još jedan film, o čoveku čija je prošlost takođe bila njegova.
„Nikad ne prestaješ“, rekao je jednom Springstin. „Staćeš već nekako. Umetnici uvek pokušavaju da shvate stvari. Ne mogu da prestanu. To su ljudi za koje smo zainteresovani.” Šreder je bio jedan od tih ljudi. „Svaki umetnik ima svoju priču da ispriča“, rekao je Springstin. „Iznova i iznova i iznova i iznova i iznova i iznova. Ona varira, menja se, malo se pomera. Ako to radite ispravno, menja se svaki put kada je pričate. Otkriva se više informacija. U isto vreme, još uvek ste ukorenjeni tamo odakle ste došli. ”
Bonus video: Filmski štreber koji je opsednut sedmom umetnošću
