Povodom 30 godina od filma “Zli poručnik” (Bad Lieutenant, 1992), o ovom neobičnom ostvarenju za Nova.rs pričaju Jelena Đurović, Jurica Pavičić, Kosta Peševski i Ivan Jovanović.
Kultno delo reditelja Ejbela Ferare “Zli poručnik” je definitivno jedan od najekstremnijh i najluđih filmova iz 90-ih godina prošlog veka. Mračna, teskobna i uznemirujuća drama sa Harvijem Kajtelom u glavnoj ulozi, nije samo još jedna priča o izopačenom i korumpiranom policajcu koji je zgrešio. U pitanju je jezivo spuštanje u septičku jamu greha i samoprezira.
Reći da zloupotreba supstanci igra ulogu u ovom putovanju u razvrat je obično potcenjivanje. Tokom filma, poput modernog Kaligule, Poručnik pravi epske ekscese: seks, piće, krek, kokain, heroin… On se svemu tome prepušta u takvim razmerama da je pravo čudo da ostaje na nogama. Kada se toj mešavini doda zavisnost od kockanja, potpuni slom je samo pitanje trenutka. On je osoba ogrezla u korupciji, narkomaniji i nemoralu, teški narkomanski i kockarski zavisnik koji sa lokalnim dilerima trguje drogom, a devojke zaustavljene zbog prebrze vožnje seksualno napastvuje. Do guše je u dugovima i svoj život na kraju stavlja na Dodžerse.
“Snimali smo poslednju nedelju života glavnog lika koji ima svaki porok koji možete da zamislite, plus policijsku značku”, rekao je Ejbel Ferara jednom prilikom.
Scenario za “Zlog poručnika” Ferara je napisao zajedno sa svojom ljubimicom Zoe Lund, njujorškom umetnicom koja je bila heroinski zavisnik i žena koja je u filmu glumila kratku rolu prostitutke narkomanke koja ubrizgava sebi i Kajtelu heroin u venu u jednoj od legendarnih scena. Nije slučajno da je Ferara radio u tandemu sa Zoe (umrla 1999), jer je u tom periodu i sam prolazio kroz pakao zavisnosti, po čemu je dobro poznat u svetu filmske industrije.
Kajtelova gluma je skoro psihotična, zato što je duboko autentična. Mnogima ni danas nije jasno kako tada nije nominovan za Oskara. Ima filmova koje je bolno gledati jer su jednostavno previše stvarni. „Zli poručnik“ je takav, previše stvaran.
Sinopsis je sledeći: časna sestra je silovana, a njujorški policajac (Harvi Kajtel) pokušava da reši slučaj, više zbog novca nego zbog bilo čega drugog. On ide kroz ceo film drogirajući se, pijući, kockajući se… Ali kao sveta monahinja koja oprašta svojim silovateljima, poručnik prolazi kroz psihičku i duhovnu transformaciju. Na kraju, on dostiže mučeništvo nalik Hristu kroz gest vrhunske žrtve.
Jelena Đurović, urednica portala “Agitpop”, kaže za Nova.rs da „Zli poručnik“ spada u ona dela sedme umetnosti koja nas iznenade, šokiraju i zauvek ostanu u sećanju.
– Gledala sam film neposredno posle premijere i sećam se da sam se osećala kao nokautirana kad se zavrtela odjavna špica. Toliko suprotstavljenih emocija može da u nama pobudi samo vrhunski reditelj uz pomoć vrhunskog glumca, pa na kraju gajimo i sažaljenje prema Poručniku koji je samo na korak od otelotvorenja samog Satane. Upravo su hrišćanski, katolički religijski motivi, greh i iskupljenje osnovne teme ovog veoma uzbudljivog filma za koji nisam sigurna da bi mogao biti snimljen danas, imajući u vidu policijsku političku korektnost koja je ušla u sve umetničke grane.
Ona dodaje da nije mali uticaj Ferare i na njene miljenike Larsa Fon Trira i Gaspara Noea.
-Oni kad režiraju ne obraćaju pažnju na svaku „Slavicu“ koja će da se razljuti jer je na ekranu bilo grubog seksa i nasilja – žalbe na koje bi Pazolini, Liliana Kavani i Viskonti pukli od smeha. Dodala bih i da je Kajtelov monolog u crkvi jedna od upečatljivijih scena kinematografije sa kraja XX veka i da mi se dopao i Hercogov „Zli poručnik: Nju Orleans“ gde glavnu ulogu igra još jedan favorit – Nikolas Kejdž. Zanimljivo je da je Hercog rekao da njegov film nije ni nastavak ni rimejk, i kao takvog ga treba tretirati. „Zli poručnik“ jeste vrhunac karijere Ejbela Ferare mada je „Kralj Njujorka“ podjednako dobar i sa pravom je stekao status kultnog – zaključuje Jelena Đurović.
Pored Kajtela, u filmu glume i Viktor Argo, Pol Kalderon, Frenki Torn… Film je snimljen u Njujorku za samo 20 dana, a navodno je poslednja scena ubistva snimljena u realnom okruženju skrivenom kamerom uz prisustvo običnih ljudi koji su bili šokirani, i samo nekoliko neophodnih statista. Zanimljiva trivija je da Stela Kajtel, ćerka Kajtela i Lorejn Brako, ovde ima sporednu ulogu kao Poručnikova ćerka.
Jurica Pavičić, pisac i filmski kritičar zagrebačkog “Jutarnjeg lista”, smatra da su već duže vreme, novi filmovi Ejbela Ferare grozni.
– Kako vrijeme teče sve su grozniji. Žao mi je što Ferara na taj način krčmi svoju reputaciju jer u jednom trenutku on je doista bio nebrušeni grumen zlata, jedan od najintrigantnijih autora off-Hollywooda. Strašno je zanimljiv bio taj Ferarin spoj katolicizma, žanrovskih mitova i nasilnog pulpa.
Jedan deo komentatora reći će da Ferara nikad nije nadoknadio gubitak svog stalnog scenariste Nicholasa St.Johna s kojim je radio do 1996, a koji je potom otišao u samostan. Čini mi se ipak da baš „Zli poručnik“ donekle opovrgava ovo tumačenje. To je film kojeg nije pisao St. John a opet, film je čista esencija Ferare, kristalizirano ono najbolje iz razdoblja kad je bio najbolji – kaže Pavičić za Nova.rs.
Zanimljivo je da je u intervjuu Dinku Tucakoviću 1994. za tadašnju „Borbu“, kada je kod nas promovisao film Tea Angelopulosa, Harvi Kajtel rekao da je više puta bio u Beogradu. Bio je čak i u periodu kada se prikazivao „Zli poručnik“ u našim bioskopima i naišao je tada na ogroman plakat za film. „Tada sam shvatio da za razmenu ideja ne sme da bude granica.“
Scenarista Kosta Peševski tvrdi da je “Zli poručnik” punokrvni predstavnik američke autorske kinematografije 90-ih, a Ejbel Ferara punokrvni predstavnik njujorške rediteljske elite novog Holivuda.
– Kroz žanrovski pristup policijskog filma ali na izuzetno autentičan način, najprostije rečeno, preispituje se odnos čoveka prema Bogu i ovozemaljskoj pravdi. Pored objektivnih kvaliteta imam “sebične razloge” zbog kojih volim ovaj film. Poručnik je u beogradske bioskope ušao u leto ‘93, vreme totalnih sankcija koje su obuhvatale i distribuciju filmova. Kompanija M film pronašla je kanal da dovede ovo izuzetno ostvarenje kod nas. Pošto u bioskopima nije bilo novih filmova “Zli poručnik” se prikazivao veoma dugo pa je tako dao priliku veoma širokoj lokalnoj publici da ga odgleda u odsustvu američkih blokbastera a meni je delimično oblikovao uspomene na to vreme – kaže Peševski i priseća se jednog kasnijeg događaja:
– Mnogo godina kasnije našao sam se u Sarajevu na masterklasu koji držao upravo Ferara. Imao sam čast da ponovo odgledam film u njegovom prisustvu i nakon toga učestvujem u njegovom predavanju na kojem sam čuo mnogo detalja o nastanku filma. Nakon toga ljubav prema ovom filmu ostala mi je trajno zacementirana.
„Ljudi smatraju tako kontroverznom scenu sa iglom“, rekla je jednom prilikom Zoe Lund, opisujući scenu drogiranja. „Postoji nešto u probijanju te barijere kože, bilo da je u pitanju ulazak penisa ili ulazak igle”. “Poenta filma je da koristi veoma oštar, vrlo kontroverzan, za neke veoma šokantan rečnik, a ipak je sama stvar krajnje moralna. Ima moralni kodeks koji je toliko zahtevan da bi, kada bi mogli da ga u potpunosti razumeju, svi desničari pokleknuli jer ne bi mogli da ga ispune.”
Scenarista Ivan Jovanović kaže da mu je još od tinejdžerskih dana Ferarin „prljavi kinematografski ep o spasenju i oprostu“ jedan od omiljenih filmova.
– Harvi Kajtel kao najgora verzija korumpiranog pandura i bukvalno i duhovno, narativ koji prati njegove izopačenosti do nivoa da ih gledalac prihvata, i iznenadna prilika za oprost, proizišla iz njegovog nedozvoljenog osvetničkog čina, postaje koherenta simfonija opštih mesta filmskog jezika koja funkcioniše neverovatno posebno i konceptualno u naturalističkom, surovom i zlom krimi žanrovskom okruženju.
Znam da zvučim veoma komplikovano i pretenciozno, ali to mi je bio prvi tinejdžerski utisak o „Zlom poručniku“ i drži me i danas nakon, minimum, pet-šest repriznih gledanja. I onda se vežeš za najodvratnijeg mogućeg antijunaka i njegov put iskupljenja a ovo je redak primer filma u kome se odnos gledaoca prema glavnom liku tako drastično promeni. I to na bolje – zaključuje Jovanović.
Film „Zli poručnik: Luka Nju Orleans“ (Bad Lieutenant: Port of Call New Orleans) Vernera Hercoga iz 2009, sa Nikolasom Kejdžom i Evom Mendez nije povezan sa istoimenim kultnim filmom Ejbela Ferare iz 1992. godine. Ali oba filma producirao je isti čovek, Edvard R. Presman.
Bonus video: Monika Vili: Vole li Srbi austrijski film?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar