0
Ja sam duboko slomljena i oštećena ličnost, i fasciniraju me zato "pokvarene institucije", rekao je svojevremeno slavni reditelj Pol Hagis, koji je juče uhapšen u Italiji.
Holivudski reditelj, scenarista i producent Pol Hagis uhapšen zbog optužbi da je seksualno napastvovao ženu na jugu Italije, preneli su svetski mediji.
Filmski stvaralac kome je 69 godina boravio je u Italiji, tačnije u Pulji zbog filmskog festivala koji u Ostuni počinje sutra.
Reditelju je određeno policijsko zadržavanje zbog optužbi „mlade žene iz inostranstva“ koju je „primorao na seksualne odnose tokom dva dana“, navedeno je u saopštenju kancelarije tužioca u Brindiziju.
Rediteljeva pravna zastupnica Prija Čandri izjavila je kako je uverena da je njen klijent nevin:
– Uverena sam da će sve optužne biti odbačene. Hagis je nevin i spreman da sarađuje kako bi istina izašla na videlo – kazala je, kako je prenela agencija AP, Čandrijeva.
Tužioci, koji su zaduženi za Hagisov „slučaj“, Antonio Negro i Livija Orlando saopštili su da je „rediteljeva žrtva“ bila prinuđena da posle seksualnog napastvovanja potraži „medicinsku pomoć“. Nakon nekoliko dana „seksualnih odnosa na koje nije pristala“ tu ženu je, kako su naveli tužioci, ostavio u cik zore na aerodromu u Brindiziju, iako je bilo očito da joj je neophodna lekarska pomoć.
Toj neimenovanoj dami, u teškom psihičkom stanju, aerodromsko osoblje ponudilo je pomoć, a potom odvelo u lokalnu policijsku stanicu, nakon čega je, kako su precizirali tužioci, upućena u bolnicu.
Ovo nije prvi put da je dvostruki oskarovac „u koliziji“ sa zakonom. Naime, početkom 2018. godine takođe je bio optužen za istovetnu stvar. I tada je negirao da je seksualno napastvovao jednu ženu, tvrdeći da ga je optužila kako bi iznudila novac i to devet miliona dolara. I dok reditelj tek čeka suđenje za ovu optužbu, u međuvremenu su još tri dame izašle u javnost s tvrdnjama da ih je „seksualno iskoristio“.
Ko je reditelj koji je ponovo na „stubu srama“? Pol Edvard Hagis rođen je 10. marta 1953. godine u Ontariju i jedan je od retkih filmskih stvaralaca koji je dve godine zaredom ovenčan najvećom nagradom u svetu kinematografije – Oskarom.
Rediteljev otac nije bio samo veteran Drugog svetskog rata, već i trkač koji se takmičio na Letnjim olimpijskim igrama 1948. godine. Iako je vaspitavan kao katolik, sve se u njegovoj porodici promenilo kada su videli svog paroha kako vozi kadilak. Hagis je često isticao kako je još od mladačkih dana bio ateista…
Za umetnost se zainteresovao zato što su njegovi roditelji držli privatno pozorište u Londonu u Ontariju, nazvano Galeri teatar. Nije mu dugo trebalo ni da se „zarazi“ filmom, upijajući ostvarenja Alfreda Hičkoka i Žana-Lika Godara. I sam se prihvatio ogromnog poduhvata – otvorio je dvoranu u Torontu u kojoj je puštao filmove koje je zabranjivalo Veće cenzora Ontarija, među kojima je i Bertolučijev „Poslednji tango u Parizu“. Iako je, nadahnut filmovima Mikelanđela Antonionija, u jednom trenutku pomislio da bi mogao da postane modni fotograf, ipak se 1975. godine preselio u „fabriku snova“ – Holivud, rešen da postane filmski scenarista.
Ali, najpre je morao da se zadovolji televizijom, pišući za razne TV projekte. Debi na filmskom platnu imao je 1993. godine, kada je napisao scenario i režirao dramu „Red hot“, koju je snimio u Rigi.
Međutim, do prekretnice u karijeri došlo je kada je holivudska legenda Klint Istvud režirala 2004. film po Hagisovom scenariju „Devojka od milion dolara“. Hagis je scenario napisao na osnovu kratkih priča Džerija Bojda, bokserskog menadžera. I priča u hvaljenom filmu plete se oko potcenjenog bokserskog trenera koga muči savest zbog prošlosti. Iskupljenje pokušava da pronađe nameran da od amaterske bokserke načini profesionalku. „Devojka od milion dolara“ imala je sedam nominacija na 77. dodeli Oskara, a ovenčana je sa četiri i to u ključnim katogorijama – za najbolji film, reditelja (Istvud), glavnu žensku ulogu (Hilari Svonk) i najbolju mušku epizodnu ulogu (Morgan Friman).
Iste godine počeo je da radi na ostvarenju „Fatalna nesreća“ (Crash). Napisao je scenario, a poduhvatio se i režije drame koja opisuje niz slučajnih incidenata u Los Anđelesu, otkrivajući tamnu stranu ljudske prirode. Ovaj film, u kojem igraju Sandra Bulok, Don Čidl, Met Dilon, Dženifer Espozito, Tendi Njutn, podelio je kritiku, ali ne i članove Američke akademije za film. Hagis je 2005. godine od četiri nominacije za Oskara dobio dva – i to najvažnija – za najbolji film i scenario. I ispisao je tako istoriju, postavši prvi stvaralac koji je dve godine uzastopno s „Devojkom od milion dolara“ i „Fatalnom nesrećom“ osvojio Oskara za najbolji film.
Ali, Oskari za „Fatalnu nesreću“ izazvali su tada veliku kontroverzu, s obzirom da su u konkurenciji za Zlatnu statuetu Akademije bili i „Planina Broukbek“ Anga Lija, „Minhen“ Stivena Spilberga, „Laku noć i srećno“ Džordža Klunija i „Kapoti“ Beneta Milera. I sam reditelj je ovako komentarisao tu dodelu Oskara:
– Drago mi je da sam dobio Oskare, to je baš lepo. Ali nemojte me pitati koji je bio najbolji film te godine. Ni ja lično ne bih glasao za „Fatalnu nesreću“ samo zato što sam u drugim filmovima koji su bili u konkurenciji prepoznao vrhunsko umeće.
Iste te, 2005. postao je član Američke akademije za filmsku umetnost i nauku, a nakon Oskarom nagrađenih ostvarenja, bio je scenarista blokbastera iz serijala o Džejmsu Bondu: „Kazino rojal“ i „Zrno utehe“, potom je potpisao triler s Raselom Krouom „Sledeća tri dana“, komediju „Treće lice“, kao i izvrsno ocenjenu mini seriju „Pokažite mi heroja“.
Hagis, koji živi u Santa Monici, ima tri ćerke iz braka sa medicinskom sestrom Dajanom Getas i sina iz druge bračne zajednice s Deborom Renard.
Poznat je i kao neko ko se bavi dobrotvornim radom, a pre nekoliko godina osnovao je neprofitnu organizaciju “Umetnici za mir i pravdu”, s ciljem da pomogne mladima i siromašnima u Haitiju.
Sajentološku crkvu napustio je oktobra 2009, posle gotovo 35 godina. Na ovaj čin konačno se odlučio isprovociran stavom čelnika ove crkve iz San Dijega koji su izrazili podršku zabrani istopolnih brakova u Kaliforniji. Najpre je uputio pismo glavnom čoveku sajentološke crkve Tomiju Dejvisu, zahtevajući od njega da se javno distancira od ovakvog stava. Ali, kako se Dejvis oglušio na njegov zahtev, Hagisov odgovor bio je:
– Tišina znači pristajanje Tomi. A ja odbijam da dam pristanak.
I to nije bio jedini razlog za Hagisov rastanak od sajentologije. Otvoreno je u javnosti počeo da govori o brutalnim metodama ove sekte, o isključivanjima članova, napadima na njih, puštanja „u etar“ ličnih, sasvim intimnih stvari… Istakao je tada i kako očekuje osvetu Holivuda zbog toga što je izašao iz crkve, i da je spreman na to da mu “podmetnu skandal”…
Upitan u jednom intervjuu koliko je njegov film “Sledeća tri dana” zapravo priča o napuštanju sajentološke crkve, ovako je odgovorio:
– Život uvek imitira umetnost, a umetnost život…
Kada je 2011. godine „Njujorker“ objavio ogroman članak, naslovljen „Otpadnik“, čitaoci su bili zaprepašćeni iskrenošću i detaljnim optužbama protiv sajentološke crkve, ne samo reditelja, već i drugih bivših članova.
– Bio sam u kultu 34 godine. I svi oko mene su videli da sam u kultu. Nije mi jasno kako ja sam to nisam mogao da shvatim i kako sam toliko dugo bio u zabludi…
Otkrio je Higis u tom tekstu i da je u sajentološkoj crkvi zlostavljanje maloletnika bilo „redovna pojava“.
Samo četiri godine kasnije Hagis je bio jedan od ključnih sagovornika za dokumentarac „Going Clear: Scientology and the Prison of Belief“, u kojem su takođe svedočili bivši pripadnici ove sekte.
Kada se prvi put suočio sa optužbama za seksualno zlostavljanje nekadašnji „saborci“ iz ove sekte, glumica Lea Remini i TV zvezda Majk Rajnder izneli su stav da su mu sve „napakovali“, kao vid osvete, čelnici Sajentološke crkve.
A kada je, posle svega što je doživeo kao član sajentološke crkve, gostovao kod američke TV zvezde Dena Redera bio je odsečan u samo jednoj stvari – da je ateista!
Bonus video: Sva lica Klinta Istvuda
