Izložba Zorana Velimanovića u Andrićgradu

Stvaralaštvo Zorana Velimanovića skoro tri decenije unazad predstavlja zasebnu celinu metamorfoza i ružnog i lepog, autentičnih ljudskih priča, objedinjenih u različitim tematskim i koloritskim ciklusima, istiće likovni kritičar Maja Živanović.Prema njenim rečima, temeljan manuelni rad, sklonost ka minucioznoj posvećenosti detaljima i mnoštvo simbola i poruka, glavne su karakteristike Velimanovićevog plodnog opusa.U Velimanovićevoj umetnosti, slike i objekti nose skrivene slojeve, sa kontinuirano prisutnom protivrečnošću između sveta svetlosti i sveta tame, a svakom novom izložbom, ostaje jedinstven, iako ponire u prepoznatljive univerzume medialnog i renesansnog duha fantastike."Njegovo višeznačno stvaralaštvo, brutalno i fantazmagorično, snažno je i zgusnuto, istovremeno bolno i puno radosti. Uzrok tome je to što na platna i objekte prenosi ono što smatra iskrenim i važnim. Istražuje ono što je tajnovito, a svojstveno ljudima", navedeno je u katalogu izložbe.Kroz intimističke objekte i monumentalne kompozicije, koji su puni dramatike, zaokupljen temama i formama realnog i vanpojavnog, Zoran Velimanović spaja nespojivo, odnosno primenjujući različite materijale (drvo, metal, kosti, preparirane kože i tkanine, sa revitalizovanim odbačenim predmetima) dolazi do suštinskog, ističe Živanović.Na njegovim radovima, primećuje dalje, nema slučajnosti, svaki potez je dobro promišljen, sa istaknutim simboličkim vrednostima i metaforičkim značenjima, tako da stičemo utisak da bez obzira na to što smo posmatrači - svi smo mi istovremeno i učesnici, poistovećujemo se, jer smo videli svoje najdublje tajne i strahove.

Kontradikcija stvarnog i imaginarnog, najvidljivija je u predstavama bića fantazije."Taj sopstveni mitski svet neobičnih stvorova, hibrida ljudi, životinja i insekata, Zoran Velimanović je sazdao na iskustvima ikonografije iskrivljenih bošovskih vizija besmisla, u kojima čovek gubi sva obličja i transformiše se u ribolika stvorenja, zečeve sa ljudskim telima, ljude - pčele, pse sa ljudskim licima...Oni su akteri patnje ali i radosti, vešto utkani u samo tkivo slike ili objekta", ocenjuje Maja Živanović.Anđeli su još jedna od tema koja prožima Velimanovićevo stvaralaštvo."Prikazani su potpuno nekovencionalno, a simbolizuju nesavršenost čovekove egzistencije. Tim motivom autor odgovara na osnovni zadatak svake umetnosti - razbijanje automatizma", objašnjava Živanović u katalogu izložbe.Na postavci u Galeriji "Petar Lubarda" posebno će biti kcentovani mali objekti i skulpture."Objekte lakše pratimo i razumemo, jer nose naraciju, bez obzira na skrivene poruke. Kroz njih umetnik daje novi život zanemarnim stvarima. Skulpture su surovije, osmišljene i sastavljene od organskih materija, zastrašujućih ribljih glava, kostiju i metala, one nas vode u neslućene dubine podsvesnog. Umetnost za Zorana Velimanovića, nije samo potreba i način izražajnosti, već i sam život. Njegov poslednji ciklus slika i skulptura je jedinstveno estetsko sazrevanje, veštog balansiranja između spoljašnjih i unutrašnjih impulsa", ocena je likovne kritičarke Maje Živanović.