Podeli
Foto: Promo

Nema pravila, prvo je što reći u Udruženju “No Rules” o tome kako biraju knjige koje će objaviti, među kojima su i dela “skrajnutih, ignorisanih ili nedovoljno poznatih autora na našoj sceni, bilo domaćih ili stranih”. Za samo nekoliko poslednjih meseci objavili su 12 naslova, a pripremaju i nove.

Grupa prevodilaca, pisaca, lektora, bibliotekara i fotografa, a pre svega pasioniranih čitalaca, okupila se neformalno još 2014. godine oko portala “No Rules”, sa željom da promovišu knjige i čitanje preko interneta, ali i kroz organizovanje događaja iz oblasti kulture. Šest godina kasnije, i formalno su osnovali Udruženje “No Rules” sa akcentom na izdavaštvo i u poslednjih nekoliko meseci objavili su 12 naslova, a u pripremi su i nova.

– Još 2014. bili smo neformalna grupa, vodili smo portal, pa smo u međuvremenu imali obaveza u inostranstvu, mnogo smo putovali svi u timu i nismo tome uspevali da se posvetimo koliko je trebalo, pa smo tek ove godine odlučili da to pravno ozvaničimo, sa primarno izdavačkom delatnošću. Objavljujemo i dela domaćih i stranih autora. Glavni cilj nam je da, ako objavljujemo autore na čija su dela autorska prava istekla, to ne budu Gogolj, Tolstoj ili Kami, nego oni koji nisu do sada prevođeni na srpski jezik, koje ćemo mi otkriti. Primeri za to su Rene Vivijen, koja je bukvalno ženski Oskar Vajld ili britanski satiričar i moreplovac Frederik Marijat sa urnebesnim humorom u “Kako napisati pomodni roman / kako napisati lažni putopis” – priča Sofija Živković, osnivač i glavna urednica u “No Rules”.

Foto: Promo

Pored nje, tu su i sinolog Vladimir Živanović, koji tečno govori i ruski, engleski i francuski, bibliotekarka na Filološkom fakultetu Bojana Antonić, asistentkinja na istom fakultetu Irena Plaović, kao i prevodioci koji su na samom početku ustupili svoje prevode Dejan Acović (preveo je sa sa francuskog knjigu Rene Vivijen “Sapfa i druga proza”), Milica Špadijer (prevodila sa grčkog poeziju Petrosa Stefaneosa koja će kao “Afrodita u plavom” uskoro biti objavljena), asistent na slavistici u Beču Uroš Ristanović (preveo sa engleskog poeziju Džejmsa Meca “Kasno u drugome sada”) i dizajnerka Dragana Nikolić, koja je uradila logo.

Foto: Promo

Žanrovski je sve postavljeno široko i raznoliko, u više edicija: tu su i putopisi i vodiči, romani, priče, eseji, poezija, panorame… Sa druge strane, tu su manje poznate knjige poznatih autora kakva je knjiga Fernanda Pesoe “Moj Lisabon”, a odmah pored “Pod točkom – GSP priče” Nenada Milenkovića Panića, inače vozača u gradskom prevozu, “London Plane (Belgrade Sonnets) Džonatana Boultinga i novela Hane Gadomski “Maternji jezik”, zbornik priča manje poznatih autora “Karapazar i druge dorćolske priče” uz “Mali pojmovnik Beograda s početka 21. veka” i “Beč za naše: Uputstva za upotrebu grada” Gorana Novakovića, Beograđanina zaposlenog u gradskoj upravi austrijske prestonice, pa stihovi džez muzičara Aleksandra Mitrovića…

Šta je to što sva ta izdanja povezuje, pitamo.

– “No rules” (bez pravila) slogan je i kojim se lično vodim u životu i verujemo svi da je to način. Sa druge strane, gledamo da se dela uklapaju u gradsku priču, da gradski pejzaž bude u središtu, tu su Beč, Lisabon, Beograd, Novi Sad, sad će biti Subotica, Niš… Imamo, naravno, i Dorćol, knjigu “Karapazar”… ne zato što imamo nešto protiv sela, nego što prosto nismo dovoljno kompetentni da se pozabavimo drugim temama – priča Sofija Živković.

Sofija Živković Foto: Richard Edelsbrunner

Što se autorskih prava savremenih autora tiče, Sofija Živković kaže da su imali sreće da su im ih Džejms Mec, Petros Stefaneos i austrijski pesnik Andreas Unterveger (čija je knjiga pesama u pripremi) besplatno ustupili.

Sa druge strane, i “No Rules” neka od svojih elektronskih izdanja nude čitaocima besplatno, a štampana izdanja su na popustima, pa su praktično neprofitna, pokrivaju troškove pripreme i štampanja. Njihove knjige mogu se naći u knjižarama Delfi u centru Beograda, kao i u knjižarama Bookastore, Urban Books, Makart i Beopolis.

– Pošto nam je cilj da ljudi što više čitaju, ako kupe neko štampano izdanje, biraju i koju e-knjigu žele preko “Novinarnice”. Bitno nam je i da što više ljudi čuje za nas. Osim toga, imamo i blog gde se mogu videti antikvarna izdanja, sa “biserima iz starog srpskog izdavaštva”, koje su gradile našu književnost i kulturu – navodi Sofija Živković i dodaje da su aktivni i na društvenim mrežama, jer im je cilj “ne samo da predstavljaju svoja izdanja, nego uopšte dobru književnost”.

Komentari

Vaš komentar