0
Vilijam Defo je snimio više od 150 filmova, ali se u prinudnoj pauzi od snimanja tokom nedavnog štrajka glumaca priklonio novoj ulozi - "farmera džentlmena" u Rimu. U posebnoj ispovesti govori o umetnosti, svom novom filmu "Jadna stvorenja" koji je osvojio dva Zlatna globusa i Njujorku...
Vilijam Defo dao je intervju „Gardijanu“ preko Zooma, javljajući se iz svog stana u Njujorku, gde trenutno boravi, okružen umetničkim delima – uljanom slikom oca i velikom fotografijom njegove prijateljice i povremene saradnice Marine Abramović, koja kao sveštenik stoji nad golim telom. „U svakom slučaju, shvatili ste ideju“, dobacuje on.
Defo je govorio o „Jadnim stvorenjima“ zapanjujućem novom filmu Jorgosa Lantimosa, zasnovanom na romanu Alasdera Greja koji je preksinoć osvojio nagradu „Zlatni globus“ za najbolji film u kategoriji komedija/mjuzikl, a Ema Stoun dobila je priznanje za najbolju glumicu u istoj kategoriji.
Vilijam glumi povučenog, genijalnog naučnika po imenu Godvin Bakster, ukratko Boga, koji stvara život u obliku Bele koju tumači Ema Stoun.
Od 1980. godine, Defo (68) je snimio više od 150 filmova u pet decenija, sa svim najboljim režiserima – od Dejvida Linča do Vesa Andersona, od Vernera Hercoga do Pola Šredera i Martina Skorsezea… Sada se samo nakratko vratio u Njujork. A, prvi put se preselio u taj grad 1977. godine, kada je imao 22 godine, jer je želeo da bude komercijalni pozorišni glumac. Međutim, upao je u umetničku gomilu i umesto toga se pridružio eksperimentalnom pozorišnom kolektivu. Tamo je upoznao svoju prvu partnerku, sa kojom je dobio sina 1982. Od tada je stalno živeo u Njujorku, ali sada, kako kaže, dosta manje.
Početkom 20. veka oženio se Italijankom, rediteljkom Đadom Kolagrande (48), sa kojom sada živi u Rimu.
– Trenutno kao da se vraćam drugačijem životu nego onom kakav živim inače – kaže on dodajući da ima prijatelje Italijane, italijansku porodicu, govori italijanski, a tu su i životinje:
– Volim da radim i bilo je mi je teško tokom nedavnog štrajka. Međutim, bilo je i dobrih strana, uglavnom, zbog moje male farme. Nikad ne znam koliko da pričam o ovome – kaže pomalo oprezno, opisujući sebe kao „farmera džentlmena“.
Defo nikada ranije nije imao ni kućne ljubimce, ali sada ima „mnogo životinja i povrtnjak“, nedaleko od Rima:
– U osnovi sam vegetarijanac, pa to radim samo iz zadovoljstva koje imam u njihovom društvu i da bih pokušao da im pružim dobar život, što je malo naivno. Od kokošaka i ćurki uzimam jaja, a od ovaca i alpake vunu.
Pre nekoliko meseci, kolega iz „Jadnih stvorenja“ Mark Rufalo objavio je sliku njih dvojice sa alpakom, koja je nakratko osvetlila internet.
– Beba alpaka. Prelepe su. Svaka je veoma različita. Imaju svoj karakter. Ovce i koze imaju imena, ali sa svakom alpakom imate poseban odnos – kaže gospodin farmer. Dok govori o životinjama ističe da je srećan što ima i taj “drugi” život u odnosu na “holivudski”.
– To je kao u pozorištu. Probudim se, udarim u zemlju. Moj dan je posvećen obavljanju stvari i brizi o njima. Besposlene ruke su đavolja radionica, šta da vam kažem! Još jedan razlog zašto ne volim da pričam o tome je to što se sećam jednog od prvih filmova. Zvao se „Heaven’s Gate“ (1980). Nikad ranije nisam bio u studiju ili na holivudskom filmu. Navikla sam da budem sa publikom u centru Njujorka, u veoma plodnom periodu. Kada sam otišao na set, mislio sam da će svi pričati o poeziji, filmu i filozofiji. A, svi su pričali o svojim psima, konjima i svojim rančevima! Pomislio sam da je to baš teško. A sada sam postao jedan od njih – ispričao je glumac.
Defo je oduvek bio između mejnstrima i umetničke scene, prilagođavajući ravnotežu tokom godina. Bilo je mnogo mitologizacije Njujorka 1977, a na pitanje da li je bio deo tog sveta, kaže:
– Bio sam mnogo u Njujorku, ali sam se trudio da budem izolovan. Bio je to težak život. Nismo imali novca da se stalno družimo u Kanzas Sitiju. Išli biste u neke klubove, ali to nije bila uobičajena stvar – seća se Vilijam.
Kada je tek stigao, sa turneje po Evropi sa putujućom pozorišnom trupom, mislio je da će postati profesionalni scenski glumac.
– Shvatio sam da nisam zainteresovan za to da se družim sa ljudima koji su imali vrlo malo ambicija. Tek kasnije su postali karijeristi. Bilo je dosta snobizma oko ideje uspeha. Jer, hvatanje za „mesingani prsten“ je bilo sranje, znaš? Potrebno je napraviti sopstveni prsten jer je u tome bilo istine!
Defo je radio sa brojnim režiserima, od kojih su ga mnogi koristili za izazovne efekte, bilo u psihoseksualnim užasima Larsa fon Trira ili zemaljskim terorima Roberta Egersa; igrao je Isusa Hrista, igrao je u “Antihristu”. Ali, u svoje vreme je napravio mnogo blokbastera, od “Brzine 2” do “Spajdermena”. I on se na neki način uhvatio za “mesingani prsten”.
– Da, slušajte, bio sam veoma srećan. Ali, želim da kažem da sam uvek zapanjen kada ljudi uspeju, a i dalje se tretiraju kao autsajderi. Ne želim da budem taj momak!
Na pitanje šta misli o filmovima danas u početku se protivi i kaže da baš i ne razmišlja o tome, jer je, kao i uvek, previše zauzet radom. Ali onda se zagreje:
– Kada se desi nešto poput štrajka, probudim se i kažem: „Slušaj, dušo, moraš da shvatiš neke od ovih stvari“, jer inače voziš naslepo! Nedostaje mi društvena stvar gde se filmovi uklapaju u svetu. Odeš da pogledaš film, izađeš na večeru, pričaš o tome kasnije, i to se širi. Ljudi sada odu kući, kažu: „Hej, dušo, hajde da gledamo nešto glupo večeras“, i prelistaju i pogledaju pet minuta od 10 filmova, pa kažu, zaboravi, idemo u krevet… Međutim, ja sam loš izvor da bih imao zaista dobar pregled onoga što se promenilo.
U industriji prepunoj naduvanih ega, primećuje novinar „Gardijana“, zvuči kao da je Dafoov ego „prilično zdrav“.
– Naravno, potreban nam je ego da bismo ustali iz kreveta. Da bismo želeli da radimo stvari, moramo da imamo osećaj sebe. Ali, ne želimo da se zavaravamo misleći da smo jedno, da smo nefleksibilni, da mislimo da smo posebni.
Na pitanje da li je on duhovna osoba, podsmešljivo zgrožen, odgovara:
– Zanima me duhovni impuls, interesuje me i religiozna misao, ali o tim stvarima ne možete javno da pričate, jer onda upadate u zamku da to bude vaš identitet!
Na primer, on se bavi jogom već 40 godina i to se samo ponekad pojavljuje u intervjuima, a veliki je deo njegovog života.
– Bolje je, kao glumcu, da ljudi ne znaju ništa o tebi. Kada neko ima zaista odbojnu politiku razmišljanja, to menja način na koji ga gledam!
Postavlja se pitanje da li je Dafou, sa svojih 150 i više filmova, svojim pozorištem, umetnošću i svojim alpakama, ikada dosadno?
– Nimalo! Nikad mi nije dosadno. U stvari, to je verovatno najveća karakteristika starenja. Kad sam bio mlađi, bilo mi je dosta dosadno i nemirno. Uvek imam stvari koje želim da radim i nema dovoljno sati u danu. Kako sam ostario, to se promenilo. Sada mi je sasvim fino i nalazim šta mi se radi, druge stvari su se izgubile…
A šta se izgubilo?
– Malo, znate, možda malo mišićnog tonusa i debljinu obrva i usne postaju tanje. Ne, šalim se, ali ne šalim se… Kada si mlađi, mnogo više se osećaš kao otvoren put. Nekada sam bio najmlađa osoba u svakoj grupi. Sada sam najstariji. Čitao sam sve vreme kako ljudi sa kojima sam radio umiru, i bilo je kao, šta se dogodilo? Pa, imali su 82 godine. Mlađi ljudi su često motivisani potrebom da nađu svoje mesto u svetu. Mislim da nije slučajno da postoje različite faze života i da nemam sklonost prema jednom ili drugom, ali ne mora se sve dogoditi kada si mlad. Mnogo toga može da se desi kasnije u životu – zaključuje.
Vilijam Defo će uskoro početi da radi na drugom filmu sa Nadijom Latif, već je završio još jedan film sa Lantimosom i Emom Stoun, a tu je i „Bitlđus 2“.
Bonus video: Leonardo Dikaprio
