Nagradu u Veneciji pre svega shvatam kao potvrdu ideje da u filmu ne postoje pravila, gotova rešenja i dobro utabane staze, kaže za Nova.rs reditelj Ivan Ikić, čije je ostvarenje "Oaza" proglašeno najboljim evropskim filmom u programu "Dani autora" na Venecijanskom filmskom festivalu.
„Oaza“ je jedini srpski film prikazan na ovogodišnjoj Mostri, koja se završava večeras.
Mreža „Europa Cinemas“, koju čini 274 bioskopa širom Evrope, proglasila je Ikićev film najboljim u selekciji „Dani autora“, ocenivši da se izdvojio kao „prelepo snimljen i veoma poetičan“.
– Nagradu svakako doživljavam kao prijatno iznenađenje. Film je borba sa nepoznatim, sa nečim što želimo da izbacimo iz sebe. Borba da se filmske slike koje su deo nekog vašeg unutrašnjeg sveta materijalizuju i počnu da kroz druge ljude žive. Na kraju, to je i potvrda za sve nas koji smo ovaj film stvarali da naš rad svih ovih godina nije bio uzaludan i da još uvek postoje ljudi koji su spremni da se prepuste slikama koje smo stvorili – ističe Ikić.
Priča filma „Oaza“ (ranije poznatog pod naslovom „Korisnici“) smeštena je u Dom za decu i mlade ometene u razvoju, a u središtu je ljubavni trougao između dve devojke i jednog mladića.
U filmu glume štićenici Doma za decu i mlade „Sremčica“ Valentino Zenuni, Tijana Marković i Marijana Novakov i profesionalni glumci Maruša Majer, Goran Bogdan i Draginja Voganjac.
– Za ovakav film, koji je u potpunosti baziran na jednom specifičnom iskustvu života u domu, autentičnost glumaca je presudna da bi film uopšte bio uverljiv. Međutim, ono što sama autentičnost koju glumci iz doma nose je samo početna premisa koja nije dovoljna da bi neko postao filmski junak u filmu koji traje dva sata. Potrebno je bilo puno rada i istraživanja da bi se do toga došlo, jer u filmu oni ne igraju sebe već likove koji su prethodno zamišljeni i koji često nisu imali nikakve sličnosti sa njima u pravom životu. To je bio jedan dugotrajan i krajnje neizvestan proces koji se na kraju ipak vidi na ekranu i koji je žiri umeo da prepozna – objašnjava Ivan Ikić.
A žiri je istakao da je „Ikićeva ‘Oaza’ nežan i duboko potresan, ali istovremeno i čist i beskompromisan pogled na život i ljubav grupe mladih ljudi sa posebnim potrebama u državnoj instituciji“.
„Reditelj svoje glumce-naturščike tretira sa velikom pažnjom i velikim poštovanjem, a oni mu uzvraćaju izuzetno snažnom i prirodnom izvedbom. Scenario je savršeno strukturiran, a fotografija pruža predivne, upečatljive prizore“, navedeno je u obrazloženju žirija.
U trenutku kada bioskopi oživljavaju nakon višemesečne zatvorenosti zbog pandemije, članovi žirija su poručili da je „Oaza“ film koji se „mora videti u bioskopu“ i da jedva čekaju ponovo da gledaju Ikićevo ostvarenje „što je pre moguće“.
– Gledanje fima u bioskopu podrazumeva potpunu investiciju onoga koji gleda, njegovo prepuštanje slikama na velikom ekranu bez distrakcija. Takođe, bioskop je i kolektivni gledalački čin, način socijalizacije i neverbalne komunikacije ljudi koji zajedno gledaju film. Ideja da svi treba da promenimo iskustvo gledanja filmova, koje traje koliko i sama istorija filma, da kolektivno pređemo na „bezbedno“ i asocijalnu konzumaciju, u svom domu, dolazi pre svega od striming biznisa, koji koristi trenutak pandemije da bi konačno preoblikovao naviku gledalaca u skladu sa svojim poslovnim interesima. Zato je danas važnije nego ikada gledati filmove u bioskopu, jer je to dvostruki akt otpora, prema društvu socijalnog otuđenja i prema planovima korporacija da zauvek unište kolektivno iskustvo gledanja filmova – naglašava Ikić.
O značaju nagrade za štićenike Doma za decu i mlade ometene u razvoju, reditelj kaže da će ona „uticati na to da se njihova priča vidi i čuje daleko izvan zatvorenog sveta u kome žive“.
– Sama spoznaja njihovih talenata i mogućnosti koje su pokazali u filmu će, nadam se, promeniti širu percepciju javnosti prema osobama sa smetnjama u razvoju – dodaje Ivan Ikić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare