53
Mnogo je polemika oko kralja Aleksandra i vodiće se, sigurno, i kada ova serija, odnosno, film izađu. Biće tu mnogo sukoba mišljenja, ali to je sve individualno i zavisi od toga ko je kome priklonjen. Ja trenutno živim lik i delo Aleksandra Karđorđevića i branim ga svim svojim moćima i načinima, kaže za Nova.rs Ljubomir Bulajić.
Glumac Ljubomir Bulajić (32) igra naslovnu ulogu u seriji „Kralj“, koja se u režiji i po scenariju Zdravka Šotre trenutno snima na Belom dvoru. Beograđanin koji je kod Šotre igrao još jednu istorijsku ličnost, mladog Jovana Cvijića u „Šeširu profesora Vujića“, ovde ima daleko zahtevniji i zreliji zadatak. Serija prati život Aleksandra I Karađorđevića od stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (preteče Jugoslavije) 1918. do njegove smrti, odnosno atentata 1934. u Marseju. U tom periodu on sebe uspostavlja kao budućeg monarha (krunisan je 1921) i kreatora države kojom je hteo da ujedini sve južnoslovenske narode. Bila je to smela ideja u kojoj je uporno istrajavao, što ga je, na kraju, koštalo i života.
Serija „Kralj“, od koje će nastati i film, snima se u produkciji „Junajted medije“ i biće emitovana na televiziji Nova S. Ambiciozno zamišljena, planirano je da se snima u Srbiji, Crnoj Gori i Francuskoj. Najveći teret 91-dnevnog snimanja pašće na pleća krhkog kralja, to jest Bulajića, koji je u skoro svakoj sceni. A, kako nam je rekao pred zvanični deo intervjua, posle 12 sati snimanja svake večeri čeka ga novih 20 stranica scenarija koje treba da nauči. U razgovoru koji smo vodili tokom pauze za ručak, između dve klape, pokušali smo da otkrijemo kako izgleda (sa)živeti (se) sa kraljem.
Da li ste se dobro upoznali sa Aleksandrom?
– U principu, da. Bilo nam potrebno malo vremena dok smo svi ušli u takt, ali, evo ga peti dan, sve dolazi na svoje i upadamo u mašinu.
Skoro u svakom kadru Aleksandar puši, kažu da je bio strastveni pušać. Da li privatno pušite?
– Ne.
A cigarete su prave?
– Sticajem okolnosti, da.
Da li vam je to naporno?
– Malo nam je pravilo problem u početku, ali sad sam se već navikao.
Šta vam je do sada najizazovnije u igranju kralja?
– Ima dosta izazova, ne znam koji bih izdvojio kao najveći. Uglavnom, kad se čovek priprema za jednu ovakvu ulogu, važno je dobro se potkovati istorijskim činjenicama. E, sad, to je…
Previše obimno?
– Ne samo što je obimno, nego što istorija ima nekoliko strana. Naš scenario prati knjigu Vuka Draškovića tako da imamo jasne odrednice, ali ja kao glumac volim, ipak, da čujem sa više strana. Iskoristio sam ovaj period karantina baš u te svrhe, da se informišem iz nekih izvora koji možda nisu dostupni svima, koji nisu knjige…
I, šta ste sve otkrili? I da li se taj kralj razlikuje od Draškovićevog i ovog u seriji?
– Razlika je i u samim istorijskim činjenicama, šta je zapisano a šta nije. Ne kažu džabe da istoriju pišu pobednici. Sticaj okolnosti je takav da, na samom kraju, Aleksandar nije bio pobednik. Ubijen je, došao je Drugi svetski rat i na našim prostorima je zavladao komunizam. Veliki deo onoga što danas čitamo o njemu ostao je od komunista.
A vi pokušavate da ga očistite od tih ideoloških čitanja?
– Mnogo je tu polemika oko kralja Aleksandra i vodiće se, sigurno, i kada ova serija odnosno film izađu. Biće tu mnogo sukoba mišljenja, ali to je sve individualno, ko je kome priklonjen. Ja trenutno živim lik i delo Aleksandra Karđorđevića i branim ga svim svojim moćima i načinima.
Koliko ćemo imati prilike da u seriji vidimo njegovu privatnu stranu?
– Videće se i ona. U Draškovićevom romanu, a i u scenariju, ima nekih njegovih karakteristika… drugi likovi ga opisuju, a meni ostaje da to igram. Imam veliku sreću da, u stvari, ni ne moram da igram kralja jer kralja igraju svi oko mene. Okolnosti su te koje prave kralja, a kralj je samo običan čovek.
Kažu da je bio dosta usamljen kao osoba?
– Jeste. Ako pričamo o toj nekoj njegovoj intimnoj, privatnoj strani, on nije čovek koji je rastao obasipan ljubavlju. Pre svega, falila mu je majčinska ljubav (majku je izgubio sa 15 meseci – prim. nov), a sa druge strane i očinska, jer je kralj Petar prema njemu bio vojnički nastrojen. Više je to bio vojni odnos otac-sin nego emotivni tako da, kada se kraljica Marija pojavila u njegovom životu, bila mu je sve samo ne supruga. Čak se kaže, ovo neće biti brak iz ljubavi, biće nešto mngoo više. Mislim da je kraljica Marija u njegov život unela ono što mu je falilo a to je, prvenstveno, očinska i majčinska ljubav pa tek onda ljubav supružnika.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
