Gabrijel Garsija Markes Foto: YURI CORTEZ / AFP / Profimedia

Dugo su kružile glasine da književno remek-delo Gabrijela Garsije Markesa, koje javnost nikada nije videla, još uvek leži u prašnjavom sefu koji čuva porodica pokojnog autora ili pod ključem u njegovoj arhivi na Univerzitetu u Teksasu. Međutim, izdavačka kuća "Penguin Random House" je konačno potvrdila da neobjavljeni Markesov roman koji nosi naziv "Videćemo se u avgustu" (En Agosto Nos Vemos) - ne samo da postoji, već će se naći na policama širom Latinske Amerike 2024. godine!

– Ne?! Knjiga Gabrijela Garsije Markesa? – upitao je Huan Moreno Blanko, profesor na Univerzitetu u Kolumbiji u čudu dodajući:

– Čuo sam glasine o nekim rukopisima, ali ništa više od glasina. Zar cela knjiga?!

Spekulacije o neobjavljenom romanu kruže još od 1999. godine kada je Garsija Markes objavio kratku priču u kolumbijskom časopisu „Cambio“. Priča o Ani Magdaleni Bah, sredovečnoj ženi koja je imala erotsku vezu dok je boravila na tropskom ostrvu kako bi položila cveće na majčin grob, navodno je bilo prvo poglavlje na kojem je Markes radio, piše „Gardijan“.

Ali, nakon što je međunarodno priznati pisac, od milja poznat kao Gabo, umro 2014. godine, verovalo se da će delo ostati skriveno jer se smatralo da je njegovoj porodici neprijatno da objavi nedovršen roman.

Gabrijel Garsija Markes Foto: Philippe Ledru / akg-images / Profimedia

– Do sada je stav dvoje dece bio da to neće biti objavljeno. Izgleda da su se predomislili nakon što su pročitali rukopis – rekao je Hajme Abeljo, direktor Gabo fondacije.

Deca Garsije Markesa, Rodrigo i Gonzalo Garsija Barča, izjavili su u petak da smatraju da je delo previše dragoceno da bi ga sakrili daleko od Kolumbije i celog sveta, na koji su snažno uticale Markesove priče o magičnom realizmu.

– „Videćemo se u avgustu“ je rezultat poslednjeg napora da se nastavi sa stvaranjem „protiv vetra i plime“. Čitajući ga još jednom skoro 10 godina nakon njegove smrti, otkrili smo da tekst ima sve što je bitno za njegovo stvaralaštvo i ništa ne sprečava uživanje u Gaboovom delu: njegovoj sposobnosti pronalaska, poeziji jezika, zadivljujućem narativu, njegovom razumevanju ljudskog bića i njegovoj naklonosti prema drugačijim iskustvima i nesrećama, posebno u ljubavi, što je možda glavna tema svih njegovih radova – navode u saopštenju za javnost.

Među malobrojnim detaljima koji su javno objavljeni jeste da će knjiga sadržati pet odvojenih odeljaka usredsređenih na Anu Magdalenu i da će ukupno imati oko 150 stranica. Englesko izdanje još nije objavljeno.

Gabrijel Garsija Markes Foto: BALTAZAR MESA / AFP / Profimedia

Gabo je najprevođeniji pisac na španskom jeziku na svetu i njegovo književno nasleđe je inspirisalo mnoge književnike. Njegov najpoznatiji roman „100 godina samoće“, priča o istoriji Buendija, porodice u izmišljenom gradu Makondu, smatra se jednim od najuticajnijih dela španskog jezika, ali i uopšte. Garsija Markes je imao sposobnost da živopisno zabeleži ogromnu lepotu Kolumbije u svom delu, dok je istovremeno ilustrovao njenu tragičnu, krvavu istoriju cikličkih sukoba.

– Kako vreme prolazi značaj njegovog rada samo raste. Poput Dostojevskog, Džojsa i Servantesa, imao je jedinstven stil i perspektivu viđenja sveta koja je uticala na celu planetu – rekao je Ariel Kastiljo, profesor na Univerzitetu u Barankilji i vodeći stručnjak za delo Garsije Markesa.

Nigde Markesovo nasleđe nije vidljivije od njegove domovine Kolumbije. Pisac je stavio andsku naciju na književnu mapu, ali je i promenio njen pogled na sebe samu, ocenio je Kastiljo.

Pišući neke od najomiljenijih romana na svetu, Gabo je razbio kolumbijski kompleks inferiornosti i takođe transformisao sliku Kariba, gde je i rođen. Na region se dugo gledalo kao da je kulturno inferioran, ali Gabo je osvetlio njegovu jedinstvenu kulturu i prirodne lepote.

Gabrijel Garsija Markes Foto: ALFREDO ESTRELLA / AFP / Profimedia

– Postoje dve kolumbijske kulture: jedna pre Gabrijela Garsije Markesa i jedna posle – rekao je Kastiljo.

Iako je neočekivana najava Markesovog romana izazvala uzbuđenje, takođe je rasplamsala i kritičku diskusiju o tome da li bi nedovršeno delo trebalo da bude objavljeno posthumno.

– Markes se uvek poveravao ljudima koji su mu bliski i pažljivo je razmatrao sve pre nego što bilo šta objavi, tako da smo na problematičnoj teritoriji – rekao je profesor Huan Moreno Blanko.

Kolumbijski pisac Huan Gabriel Vaskez istakao je da je ova „sjajna vest istorijsko otkriće“ ali da „moramo znati kako da čitamo ovaj roman“:

– To nije gotovo delo, a Garsija Markes je bio veoma pažljiv majstor. Ali, možemo uživati u tome što jeste: nedovršeno delo velikog umetnika! Nema razloga da nas bilo ko liši tog zadovoljstva!

Bonus video: Paolo Koeljo – najčitaniji pisac modernog doba

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare