Dobitnik nagrade „Lazar Trifunović“ za 2023. godinu je Nebojša Milenković, istoričar umetnosti, pisac i kustos, saopštila je direkcija te nagrade iz Kulturnog centra Beograda.
Žiri nagrade je radio u sledećem sastavu: Evgenija Blanuša, viša kustoskinja Narodnog muzeja, Ana Ereš, naučna saradnica na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Maja Stanković, teoretičarka, istoričarka umetnosti i dekanka Fakulteta za medije i komunikaciju.
Tri članice žirija su razmatrale predloge prispele na konkurs nagrade “Lazar Trifunović” za 2023. godinu, kao i druge javno dostupne doprinose kritičkom mišljenju o modernoj i savremenoj umetnosti objavljene tokom ove godine.
Stručni žiri je tako i doneo odluku da se nagrada dodeli istoričaru umetnosti i kustosu Nebojši Milenkoviću za tekst „Zbogom avangardo! O jugoslovenskoj i novosadskoj umetničkoj avangardi (1968–1972)“, objavljen u Časopisu za književnost, umetnost i kulturu Gradac, broj 225–226 (godina 48).
Kako je navedeno, nagrada „Lazar Trifunović“ se od 1993. godine dodeljuje sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše nove metodološke modele i pristupe u pisanju o modernoj i savremenoj vizuelnoj umetnosti u štampanim i elektronskim medijima i predstavlja jedino stručno priznanje koje motiviše kritičko mišljenje u ovoj oblasti.
Nagradu dodeljuje osnivač – Kulturni centar Beograda.
Članice žirija su u obrazloženju napisale da u studijskom tekstu koji ocrtava sveobuhvatan pogled na fenomen novih umetničkih praksi na jugoslovenskom prostoru sa posebnim osvrtom na pojave i protagoniste na novosadskoj umetničkoj sceni, “Nebojša Milenković pruža detaljnu rekonstrukciju nastanka i razvoja neoavangardnih i konceptualnih umetničkih praksi u lokalnoj sredini”.
Nebojša Milenković (52) rodom iz Niša, je istoričar umetnosti, kustos, muzejski savetnik, pisac i građanski aktivista.
Diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a od 2001. godine je zaposlen u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu kao kustos Zbirke konceptualne umetnosti.
Milenković je kao kustos priredio više desetina autorskih i monografskih izložbi, uređivao je jugoslovensku haiku biblioteku Macuo Bašo (1989-1996), kao i časopis za kritiku, istoriju i teoriju umetnosti „Anomalija” (2005-2007). Tekstove o književnosti, umetnosti, kulturi i politici objavljuje u mnogim regionalnim novinama, časopisima i na veb portalima.
Bonus video: Nebojša Milenković – Vučić nije predsednik svih građana, već svih podanika Srbije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar