0
Tekst se bavi sudbinama ljudi koji su, na neki način, imali kontakt sa vanzemaljcima. Ova monološka forma otvara mnogo veću temu, između ostalog, koja je njihova potreba da podele svoje iskustvo sa nepoznatim ljudima. I to me je najviše privuklo, da odigram sve valere koji ovaj tekst nudi, priča za Nova.rs glumica Lana Adžić, kojoj su poverene dve uloge u komadu „NLO“.
Drama „NLO“ Ivana Viripajeva, u režiji isidore Goncić, premijerno će biti izvedena u utorak, 11. aprila na Sceni „Petar Kralj“ u Pozorištu Atelje 212. Delo jednog od najznačajnijeg i najizvođenijeg savremenog ruskog autora, preveo je Novica Antić, a u predstavi igraju Svetozar Cvetković, Svetislav Goncić, Dragana Đukić, Luka Grbić, Đorđe Stojković i naša sagovornica Lana Adžić.
U pseudo-dokumentarnom formatu, devet lica govore o svom susretu sa vanzemaljcima, i o tome kakve posledice je to iskustvo imalo na njihov život. Pričajući i opisujući najvažnije trenutke svog života na duhovit način, svaka od ovih ispovesti postaje putovanje u unutrašnje biće, otkrivanje neistraženih teritorija, traganje za božanskim načelom, koje je do tada izgledalo nedostižno. Drama „NLO“ nas vodi kroz kosmos naših nemira, postavljajući pitanja koja su, u suštini, veća od života. Šta je stvarnost, a šta iluzija?
– Igram dve uloge, Emili Venser iz Australije i Džoanu Haris iz Ilinoisa. To su potpuno različite osobe, i po godinama i po poreklu, pa su tako i njihove priče drugačije, ali sa sličnom potrebom za suštinom i kontaktom, komunikacijom, koja ima duboki smisao. I to je nešto što nas povezuje kao ljudska bića bez obzira ko smo i odakle dolazimo, svi težimo da odgovorimo na ta pitanja – priča za Lana Adžić.
Na konstataciju da je danas lakši put za tim kontaktom, zahvaljujući društvenim mrežama, naša sagovornica smatra da su one korisne samo ako ih kontrolišemo.
– One brzo i lako povezuju ljude i olakšavaju komunikaciju, ali odgovornsot svakog od nas jeste kako će se ponašati i koju će granicu postaviti da ne pređe u ono što je loše kao što je agresija, zavisnost…
Predstava „NLO“ za nju ima poseban značaj, jer se igra na sceni Ateljea 212, kuće u kojoj je odrasla.
– Mnogo sam srećna, jer je to teatar za koji sam posebno vezana, u njemu sam provela svoje detinjstvo. Istina je i da sam na tom mestu otkrila magiju pozorišne umetnosti, u tim hodnicima, garderobi, sceni, to je bilo nešto meni tada najbliže. Put me posle vodio nekim drugim stazama i toliko sam sada uzbuđena i srećna što mi se pružila prilika, taj trenutak da izađem na tu scenu, da ne mogu da opišem koliko mi je to intimno važno. Sa Isidorom Goncić radim drugi put, a obe smo baš ovde odrasle i dobro se razumemo. Cela ekipa je stvorila dobru atmosferu da se svako od nas oseti slobodno i da kreira uloge i predstavu koju će publika rado gledati – iskrena je Lana, ćerka dramske umetnice Tanje Bošković i reditelja Dejana Karaklajića.
Iako bi mnogi komentarisali da joj je lako zbog toga što je kći poznatih roditelja, ona to demantuje i kaže da svako, pa i ona, ima svoj put i trenutke i kada je lako i teško.
– Ne volim da se bavim tim temama, prevazišla sam te priče, a sada shvatam da ni ranije nije trebalo time da se bavim. Jednostavno, pogrešno je razmišljati samo iz jednog ugla. Ono što radim jeste moja ideja kako ću sebe da pobedim i dokažem da mogu makar za mrvicu da budem bolja od prethodnog puta, da rastem.
Lana je rođena 1989. godine u Beogradu. Glumu je završila na Akademiji umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nebojše Dugalića i asistentkinje Hane Selimović. Ostvariila je uloge u serijama „Besa“ (Nataša) i „Svi vole Raleta“ (Daca). Igra u predstavama Malog pozorišta „Duško Radović“ i „Madlenianum“.
– „NLO“ mi je otvorio prozor utehe. Kad pogledamo sudbine ovih ljudi, nadam se da će i publika na kraju izaći sa tom utehom, odgovorima na pitanja o ljubavi, razumevanju, o kontaktu sa Bogom, kosmosom, našim suštinskim bićem, i generalno, zašto smo rođeni baš ovde i šta je to što treba da ispunimo, uradimo da bismo bili srećni. Da li je dovoljno živeti i biti uspešan u materijalnom smislu ili su važne neke duhovne stvari koje su u nama. Ono što bih izdvojila, što mene najivše zanima, jeste ta potreba u čoveku da podeli svoja najdublja osećanja sa drugima.
Na pitanje da li je ona nekad razmišljala da li postoji život na nekoj drugoj planeti, Lana odgovara:
– Teško je to da definišem, ali sklonija sam da kažem. a da ne zvučim čudno, da neki osećaj zaista postoji. Da nije samo ova sadašnjost i trenutak sve što nam je ponuđeno, nego da postoji nešto više što svojim mozgom ne možemo da dokučimo, ali možemo da osetimo.
Ivan Viripajev je dramu „NLO“ napisao 2014, a premijerno je izvedena 2015. u Varšavi, zatim, 2016. godine u Moskvi, u Teatru „Praktika“, u režiji samog pisca. Dramaturg predstave u produkciji Ateljea 212 je Đorđe Kosić, scenografkinja Mina Miladinović, kostimografkinja Maria Marković Milojev, a kompozitorka Irena Popović. Prva repriza je 20. aprila.
Bonus video: Tanja Bošković o Ateljeu 212
