0
Taj osećaj prodavanja, preprodavanja, kupovanja je zastrašujuć, posebno u ovom umetničkom, tananom svetu u koji smo svi iz nekih svojih osetljivosti ušli. Užasno je teško boriti se sa tom činjenicom da je talanat nešto što neko može u svakom trenutku da iskoristi, a da ti toga nisi ni svestan, kaže glumica Jovana Gavrilović za Nova.rs.
Za ulogu Petrije u predstavi „Petrijin venac“ pre dve godine uručena joj je Sterijina nagrada i „Zoranov brk“. U novembru za nju je primila i nagradu „Miloš Žutić“, koju joj je uručilo Udruženje dramskih umetnika Srbije, a ubrzo je imala i veoma uspešnu premijeru u matičnom pozorištu Atelje 212 „Pristanak“. Glumica Jovana Gavrilović definitivno je od onih mladih umetnica koja je svojim talentom i prirodnošću odmah osvojila publiku, ali i kojoj se predviđa još uspešniji put.
Da nekada sporedne uloge mogu da zablistaju jače od pojedinih glavnih, pokazala je nedavno svojom ulogom u filmu „Zlatni dečko“. Ta rola bila je i povod našeg razgovora, jer koliko god njen lik Sare ne pripada svetu fudbala o kojem je u ovom ostvarenju i reč, ipak nosi suštinu i emociju cele priče.
– Ono što je meni bilo najvažnije u celom scenariju i zbog čega sam odlučila da prihvatim ulogu je to što kada god slušamo priče o fudbalu ili kriminalu, mi gledamo samo to – kao da ti ljudi nemaju nikakvo korenje, kao da tu nema nikoga drugog osim sveta u kojem se nalaze. Denis (Denis Murić) i Sara odrastaju u hraniteljskoj porodici i to je osetljivi deo. Predstavljaju nežniji koren koji redovno mora da se zaliva i neguje. Oni nemaju roditelje, braću i sestre, nemaju nikoga s kim mogu da pobegnu, razgovaraju, nikoga da im bude oslonac i kada padnu, i da se raduju kada uspeju… Njih dvoje su jedno drugom sve, i povezani su na neki stvarno jako nežan, kosmički način. Sve te stvari koje preživljava Denis u surovom svetu fudbala, možda ne bi mogao ni da preživi – da nema Sare. Da nema te ljubavi koja je u njihovom slučaju bezuslovna. Takve ljubavi moramo da negujemo – kaže Gavrilovićeva.
Ocenjuje da svet te ljude kupuje, prodaje, troši i koristi i da to nije samo u fudbalu, već i u svetu umetnosti i bilo kojoj drugoj sferi gde se „nanjuši“ talenat.
– Taj osećaj prodavanja, preprodavanja, kupovanja je zastrašujuć, posebno u ovom umetničkom, tananom svetu u koji smo svi iz nekih svojih osetljivosti ušli. Užasno je teško boriti se sa tom činjenicom da je talanat nešto što neko može u svakom trenutku da iskoristi, a da ti toga nisi ni svestan. Nakon toga ostaneš kao prodata roba i pomisliš da tvoj talenat nema nikakvu cenu – iskreno kaže glumica i dodaje:
– S druge strane, kada bih napravila paralelu sa Sarom, ona je isto duša koja je talantovana za neke stvari, ali ne može da ih u ovom prostoru ispolji. Ona se odlučuje na taj težan korak da ode iz svoje zemlje. Mnoge je takvih. Zato je ova priča, priča svih nas. Priča o sorovosti sveta koju nosi kapitalizam. I svako to oseća i svakog to boli. Jako je komplikovano. Talenat ili nema nikakvu vrednost ili ima precenjenu vrednost i onda se iskorišćava do besomučnosti.
Na pitanje na koji način se lično bori u momentima kada na svojoj koži oseti to, kaže:
– Borim se nekim ludačkim uverenjem da će lepota spasiti svet i da sve što nastaje iz čistog, plemenitog nadahnuća nikada neće moći da se pokvari i nikada neće moći da se zloupotrebi. Ovde govorimo i o tome da uvek imaš priliku kada posrneš, da se vratiš i promeniš sve. Samo ako želiš.
S velikim uspehom se u Ateljeu 212 igra predstava „Pristanak“ Nine Rejn u režiji Nebojše Bradića u kojoj tumači jednu od uloga.
– Jako uzbudljiv i ozbiljan komad o ljudima. To je ponovo priča o toj surovosti vremena u kojem živimo u kojem su ljubav i iskrenost izgubile vrednost i pale u drugi plan. Publika je imala priliku da pogleda predstvu nekoliko puta i mislim da su reakcije izvanredne. Što mi je drago jer u sve što radim, dajem sto posto od sebe i pažljivo biram svaki projekat koji ima suštinu – zaključuje Gavrilovićeva.
Bonus video: Jovana Gavrilović Istina nikad nije jedna – zato pravda nije zadovoljena
