0
Ja sam lokalna faca i seoski idiot u mom kraju, na Menhetnu, šaljive su reči kojima sebe opisuje Lin-Manuel Miranda, autor hita koji se "zacementirao" na prvom mestu američke liste singlova.
Čovek zbog kojeg su mjuzikli ponovo u modi, Lin-Manuel Miranda nema formalno muzičko obrazovanje. Mjuzikl „Hamilton“, koji je potpisao, bio je svetska senzacija, a nakon premijere ove hit-predstave, magazin „Tajm“ uvrstio ga je na listu od stotinu najuticajnijih ljudi na svetu. Iza sebe ima silne nagrade (Pulicer, Emi, Toni, Gremi, Lorens Olivije), a sad je ovaj Njujorčanin, poreklom iz Portorika, uspeo da načini još jedan podvig – da sa dečijom pesmom „zbriše“ Adel s mesta broj jedan Bilbordove liste singlova.
Čine se kao da Lin-Manuel Miranda može sve – piše, peva, glumi, režira, bavi se društvenim aktivizmom. Pre petnaestak dana ovaj umetnik, rođen u Njujorku, napunio je 42 godine. Autor hita broj jedan na američkoj listi nije išao u muzičku školu. Iako je kao klinac imao časove klavira, sam se obučio da komponuje još dok je bio na koledžu. Dolazi iz porodice imiganata koji su u Ameriku stigli iz Portorika. Otac mu je cenjeni politički konsultant, a teatrom se zarazio jer je Mirandin ujak u Portoriku bio voljeni pozorišni glumac. I otac Luis Miranda je za svoga sina želeo „praktičnu, sigurnu budućnost“. Ali, sin mu se, po sopstvenom priznanju, ne odlukuje takvom praktičnošću.
Otac i majka (inače psihijatar) želeli su da upiše prava posle koledža, kako bi sebi osigurao budućnost. I to ni manje ni više nego Harvard. No, on je upisao Veslejan univerzitet umetnosti u Konetikatu gde je već na prvoj godini zaigrao u studentskom mjuziklu „Isus Hrist Superstar“. I kada mu je bilo 19, već je počeo da piše svoj prvi mjuzikl „In the Heights“. Ali, verovatno ne bi uspeo u svom naumu da nije upoznao Tomasa Kaila, reditelja koji je već završavao školovanje na istom univerzitetu. Zajedno su uspeli da ga postave na univerzitetsku binu.
No, prilično se pomučio dok se nije dokazao u surovom teatarskom svetu. I da nije bilo njegove supruge, ne zna kako bi preživeo. Iako su išli u istu srednju školu u Njujorku počeli su da se zabavljaju tek kada su završili koledž. Vanesa je tada već radila u istraživačkom centru kompanije „Johnson & Johnson“. Kasnije je upisala MIT, potom postala, za razliku od Mirande, uspešan advokat.
Bračni par ima dvojicu sinova – Sebastijana (6) i Franciska (3), a na početku romanse, pa braka Vanesa je bila ta koja je izdržavala porodicu, dok se Miranda posvećivao umetnosti. I trebalo je da prođe nekoliko godina da se iz Konetikata probije do rodnog Njujorka. Svoj prvi mjuzikl uspeo je najpre da postavi 2007. na Of Brodveju, da bi godinu dana kasnije stigao i do samog Brodveja! Pozivaju ga za male role na televiziji, u serijama „Porodica Soprano“, ili „Ulici Sezam“, na filmu, što kao glumca, što kao kompozitora („Ratovi zvezda: Buđenje sile“), na Brodveju u mjuziklima Stivena Sondhajma i Džonatana Larsona… Ali, sve se promenilo kada je na teatarsku scenu 2015. postavio priču o jednom od očeva američke nacije Aleksandru Hamiltonu u kojoj igra i naslovnu ulogu.
„Najbolji čas istorije ikad“, napisao je muzički genije Prins na Tviteru u martu 2016. godine, samo mesec dana pre tragične smrti. I gotovo da nema svetske zvezde iz domena muzike, filma, teatra, sporta, politike koji nije otišao na Brodvej da pogleda Mirandin muzikl o „Americi nekad, kroz perspektivu Amerike sada“. Do ulaznica za „Hamilton“ bilo je nemoguće doći, kritičari su ga obasuli hvalospevima, a posle prve sezone na Brodveju, postavljen je u Čikagu, pa u Londonu, na Vest Endu, pa se ponovo vratio na njujoršku pozorišnu scenu 2019. godine, onda su urađene produkcije u Los Anđelesu, Hamburgu… Narednog meseca naći će se i na teatarskoj sceni u Sidneju.
„Pljuštale“ su Toni, Lorens Olivije nagrade, pa Pulicerovo, Bilbord, Kenedi priznanje; „Hamilton“ je pretočen i u dokumentarac, objavljen je saundtrek, a i danas drži rekord za najveću zaradu mjuzikla u jednoj nedelji na Brodveju.
A taj hit mjuzikl napisao je dok je lutao svojim krajem, Vošington hajtsom na Menhetnu, ili dok se vozio metroom do Bruklina. Čitava fertutma oko „Hamiltona“ toliko ga je ophrvala da ga je spasio jedan „mentalni trik“:
– Bio sam fokusiran samo na predstavu. Moja meditacija bila je izlazak na scenu svake večeri. Tokom dva i po sata, imao sam samo jedan posao. I to me je spasilo, jer nisam mogao da izlazim, nisam mogao da idem nigde gde su me pozivali. Bio sam u fazonu – imam dve predstave nedeljom uveče. Kada igrate u predstavi na Brodveju, to je kao da ste kulinarski šef u restoranu; posetioce ne zanima šta je bilo sinoć, već ono što se sad dešava, što je sad na meniju – priznao je pre nekoliko meseci za „Gardijan„.
Uprkos velikoj popularnosti deluje skromno, i ima reputaciju pristupačnog, finog čoveka. Sebe je nedavno za „Fajnenšl tajms“ ovako opisao:
– U Vašington hajtsu (deo Menhetna, prim.aut) znan sam kao lokalna faca i seoski idiot. Svi u tom kraju znaju da mi stihovi naviru dok šetam ulicama, pa nikome nije neobično kad me sretne sa slušalicama na ušima kako pričam sam sa sobom…
Nadrealno mu je što je danas s druge strane „Hamiltona“, i što je za neke njegovo ime sinonim za muzički teatar:
– Svi govore kako su zbog mene mjuzikli ponovo kul. Apsurdno mi je da je mišljenje jednog klinca iz Vašington hajtsa toliko važno svima, ali trudim se da to shvatim na najozbiljniji način. Prevashodno se trudim da promovišem one koji su van domašaja pažnje – kazao je za „Gardijan“.
Bavi se i društveno-političkim aktivizmom, pomagao je novčano Portoriko nakon katastrofalnih uragana koji su pre nekoliko godina pogodili tu zemlju. Utisak je svakog novinara koji s njim razgovara da je Miranda toliko optimističan, da život uvek gleda s vedrije strane, i da ne postoji ništa što ga nervira, ili što mrzi.
Posle „Hamiltona“ igrao je u novoj filmskoj verziji mjuzikla „Meri Popins“ koju je na veliko platno postavio Rob Maršal, komponovao ponovo za „Ratove zvezda“, režirao dokumentarce o latinioameričkim legendama Valteru Merkadu i Riti Moreno, a prošle godine potpisao je svoj prvi dugometražni film, ekranizaciju teatarskog mjuzikla „Tick, Tick … Boom!“. I dok trenutno radi kao kompozitor i koproducent animiranog filma „Mala sirena“ Roba Maršala, zbog drugog dečijeg ostvarenja, „Encanto“ je već mesecima u fokusu, a sada i na prvom mestu Bilbordove liste singlova sa pesmom „We Don’t Talk About Bruno“. Mirandina kompozicija skinula je s čelne pozicije američke liste numeru „Easy On Me“ britanske pevačice Adel, postavši prva pesma iz jednog Diznijevog filma na prvom mestu Bilborda posle skoro tri decenije.
Diznijev animirani film „Encanto“, koji su režirali Džered Buš i Bajron Hauard, zaradio je gotovo 300 miliona dolara na boksofisu, a saundtrek sa osam pesama, koji je potpisao Miranda, već je bio na prvom mestu Bilbordove liste albuma.
Još dok je stvarao „Bruna“ ovaj umetnik je bio svestan da je napisao nešto posebno:
– Znao sam da je pesma zarazna jer dok sam je pisao moja deca bi je pevušila. Ali, morao sam da ih upozorim da ne smeju nikako da je pevaju u školi, već samo kod kuće. Rekao sam im da „ne smemo da pričamo o Brunu“ – izjavio je nedavno gostujući kod Džimija Falona Lin-Manuel Miranda.
Bonus video:
Premijera Spilbergove Priče sa zapadne strane
