Ideja radikalne transparentnosti: Pozorišni pretres "Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi"

Priprema se po motivima knjige Readme.txt – svedočanstvu bivše vojne analitičarke Čelsi Mening koja je svojim potezima promenila našu percepciju imperijalnih ratova i proširila opseg borbe za rodnu pravdu. Ovaj umetnički omaž ujedno je i ogled zasnovan na dinamičkoj formi u kojoj publika postaje saučesnica.Naime, 2010. godine Bredli Mening, kao obaveštajni analitičar američke vojske, putem Vikiliksa je obelodanio 720.000 poverljivih dokumenata, te otkrio javnosti kako američka vlada vodi ratove u Avganistanu i Iraku, i kako se tretiraju zarobljenici u zatvorima kao što je Gvantanamo. I sam je nakon hapšenja podvrgnut brutalnoj torturi, suočen sa 22 optužbe od kojih je najgora – pomaganje neprijatelju – nosila opasnost od smrtne kazne ili doživotne robije.

Sudski proces povodom otkrivanja državnih tajni okončava se presedanom u istoriji američkog pravosuđa: presudom od 35 godina zatvora. Prvog dana nakon izricanja presude, Mening podnosi zahtev za medicinski tretman promene pola, što je takođe predstavljalo novu borbu koju je Mening dobila. U poslednjem mesecu predsedničkog mandata Barak Obama odlučuje da joj smanji kaznu na sedam, tada već gotovo odsluženih, godina zatvora. Privremeno je puštaju, potom ponovo zatvaraju jer odbija da svedoči pred Velikom porotom protiv Džulijana Asanža, pokretača Vikiliksa i uzbunjivača najvišeg nivoa.Tek u maju 2020. godine Čelsi Mening konačno izlazi na slobodu. Njena životna priča i borba opisani su u knjizi Readme.txt objavljenoj u oktobru 2022, koja je polazište ovog pozorišnog pretresa u kome se pokreće niz pitanja: U kojoj meri znamo o nasilju koje se vrši u službi profita, pod izgovorom liberalizacije? Kakav je naš odnos prema onome što znamo? Da li su uvidi dovoljni za pokretanje akcije? Jesu li ljudi spremni za društvene pomake? Čega bi se odrekli i koliko su voljni da rizikuju?Kontekst u kome se ovaj pozorišni pretres odvija u Srbiji obeležava sve viši stepen dešperantnosti, te odustajanja od svake borbe. Osim različitih vidova „salonskog” aktivizma, kod mladih u Srbiji (a i inače) manjka i informacija, te u odsustvu razumevanja društvene dinamike, ostaju oni indolentni i do krajnosti apolitični.Kako slučaj Mening nije samo prolazna senzacija ili incident, već predstavlja istorijski pomak obavezujućih ishoda i postavlja značajna pitanja o političkom delovanju u društvu – odlučeno je da se pokrene ova umetnička akcija „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni”. Autori su Đorđe Živadinović Grgur i Irena Ristić, a podršku su pružili i Škart kolektiv, Olga Košarić i Antonio Andrić, a pretres je realizovan u produkciji Hop.La!.Ulaz je slobodan, potrebna je prijava.Bonus video: Evroprajd i dalje izaziva tenzije u LGBT zajednici