Reditelj Verner Hercog je pored kultnih igranih i dokumentarnih filmova autor i šest knjiga. Poznat kao pasionirani čitalac, mnoga svoja scenarija zasnovao je na literarnim predlošcima, a izdvojio je i pet knjiga koje bi svaki filmski stvaralac trebalo da pročita.
„Naša civilizacija pati od dubokih rana jer je savremeno društvo odustalo od čitanja”, misli Verner Hercog. A šta je to što čita slavni reditelj? Jednom je rekao da svaki put kada ode na snimanje sa sobom nosi dve knjige: Luterov prevod Biblije (čita Knjigu o Jovu, kaže, i psalme utehe radi) i Plinijev „Drugi punski rat“. Ali njegova lektira je prilično šarolika. Čitanje ga, objašnjava, na neki način vodi kroz život.
„Mnogi studenti uopšte ne čitaju, uključujući tu i studente filma. Oni čitaju knjige o montaži, ali nisu pročitali, recimo, drame iz antičke grčke. I stalno im govorim da moraju da čitaju. Čitaj, čitaj, čitaj, čitaj, čitaj. Ako ne čitaš, postaćeš u najboljem slučaju osrednji filmadžija, ali nikada nećeš snimiti zaista dobar film. A skoro svi za koje znam da su snimili snažne, suštinski dobre filmove zapravo su ljudi koji sve vreme čitaju. Pogledam tri, četiri filma godišnje, možda nekad i više kada su festivali, ali čitam. I, naravno, pisao sam prozu i malo poezije. Sasvim sam siguran da će moji pisani radovi nadživeti moje filmove“, ispričao je reditelj u intervjuu za „Los Anđeles rivju of buks“.
Filmadžijama i studentima filmske umetnosti mnogo puta je u svojoj filmskoj školi, a i drugde, preporučivao knjige koje će im, po njegovom mišljenju, pomoći da izraze svoj potencijal. O pet naslova za koje je ubeđen da svaki filmadžija treba da pročita govorio je i u podkastu Pola Holdengrabera.
1. Dž. A. Bejker – „Sivi soko“
Knjigu Džona Aleka Bejkera često opisuju kao „remek-delo nefikcijske proze 20. veka“. To je poetski nadahnuta priča o dva siva sokola na njihovom putu po jugu Engleske, a autor ih je „opsesivno pratio i posmatrao u vazduhu i na zemlji, u njihovom nastojanju da ulove plen, ubiju, pojedu i odmore se, što su aktivnosti koje je opisao kroz izuzetan spoj preciznosti i poezije“.
„Jednom smo javno razgovarili o toj knjizi. O posmatranju sivih sokolova, ali to je knjiga koju bi svako ko snima filmove trebalo da pročita. Ta vrsta unošenja u vašu temu, strast i snaga proze, mislim, to nismo videli još od kratkih priča Džozefa Konrada“, obrazložio je Hercog.
2. Ernest Hemingvej – Kratak i srećan život Frensisa Mekombera
Opisana kao „jedna od Hemingvejevih klasičnih studija straha“, priča objavljena 1936. godine i smeštena u Afriku kroz razgovor Frensisa Mekombera i profesionalnog lovca i vodiča Roberta Vilsona govori o tome kako je i zašto Makomber pobegao pred lavom na safariju. Potom je dobio priliku da se iskupi u lovu na bizona. Priču je, inače, preneo na film reditelj Zoltan Korba kao „Makomberovu aferu“ (1947), sa Gregorijem Pekom, Džoan Benet i Robertom Prestonom u glavnim ulogama.
3. Vergilije – Georgike
Napisane u trećoj deceniji pre nove ere, Vergilije je stihove o zemljoradnji podelio u četiri knjige, donoseći idealizovanu sliku italskog sela u kom mukotrpni život, ako se vodi u saglasju sa prirodom, donosi moralno zadovoljenje, mir i zadovoljstva.
4. Bernal Dijaz de Castiljo – Prava istorija osvajanja Nove Španije
Bernal Dijaz de Castiljo (1492 – 1584), istoričar i uticajni zvaničnik u tadašnjim španskim kolonijama, napisao je knjigu o Kortezovoj ekspediciji, pokoravanju Inka i osvajanju Meksika prepunu detalja, datu u prvom licu, iz ugla njegovih vojnika pešadinaca.
5. Vorenov izveštaj
Posle ubistva Džona Kenedija, američki predsednik Lindon B. Džonson osnovao je komisiju na čelu sa Erlom Vorenom sa zadatkom da ispita sve okolnosti atentata na njegovog prethodnika i uporedi sva svedočenja i činjenice do kojih dođu.
Rezultat je izveštaj na 888 strana koji, od kada je objavljen 1964. godine, „pre izaziva kontroverze nego konsenzus oko toga šta se zaista dogodilo“.
„To je divno štivo za čitanje; najbolja krimi priča koju ćete ikada pročitati, uz fenomenalne zaključke u svojoj logici“, naveo je Hercog.
Time se, naravno, lista knjiga koju bi slavni reditelj preporučio za čitanje ne iscrpljuje.
„Ne želim da vam predložim dve knjige jer ćete onda sesti, pročitati ih i misliti da je tome kraj. Ne treba da pročitate dve knjige, nego 2.000 knjiga“, naveo je Hercog.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar