1
Legat novinara, kritičara i književnika Milana Vlajčića biće svečano otvoren u četvrtak, 16. marta u 19 časova u Jugoslovenskoj kinoteci. Na svečanosti u Kinoteci biće predstavljena i posthumno objavljena knjiga iz pera Vlajčića "Kavijar za sirotinju".
Na otvaranju legata Milana Vlajčića i predstavljanju „Kavijara za sirotinju“, u sali Makavejev Jugoslovenske kinoteke, govoriće prekosutra Jugoslav Pantelić, Milena Đorđijević, Stefan Arsenijević i Miroljub Stojanović.
Milan Vlajčić, koji je preminuo 9. februara prošle godine, nije bio samo cenjeni novinar i urednik, vrstan kritičar, književnik, već i pasionirani kolekcionar ploča, naročito džez provinijencije, filmova i naravno knjiga. Za života je Vlaja objavio 12 knjiga, a rukopis poslednje, 13. u bogatoj novinarskoj i publicističkoj karijeri predao je, sav ustreptao od uzbuđenja, uredništvu izdavačke kuće „Gradac K“. No, izlazak „Kavijara za sirotinju“, u okviru biblioteke „Lađa“, nažalost nije dočekao.
A ta knjiga s podnaslovom „Kritički dnevnik“, koja će biti predstavljena u Kinoteci, u kojoj je Vlaja proveo nebrojene sate svoga života, sastavljena je od tekstova, koje je od marta 2020. do poslednjeg trena, objavljivao baš na ovom mestu – na portalu Nova.rs i u dnevnoj novini „Nova“.
Vlajčić čitaoce uvodi u društvo najvećih imena književnosti i filma, jer piše o Olgi Tokarčuk, Rejmondu Čendleru, Ijanu Mekjuanu, Ljudmili Ulickoj, Kuciju, Džulijanu Barnsu, Saramagu, Borhesu, Kopoli, Skorsezeu, Almodovaru, Nolanu, Končalovskom, Hamagučiju, Finčeru…
Pre nego što će Milana Vlajčića smrt zateći, istoga dana kada mu je u listu „Nova“ i na portalu Nova.rs izašla poslednja kritika – ona dela „Uliks“ Puriše Đorđevića, koji će mu se samo nekoliko meseci kasnije pridružiti u „nebeskim visinama“, želeo je da se tekstovi koji su svoj „život“ nalazili samo u digitalnom svetu, pojave i na „starom, dobrom“ papiru. Imao je za to, kako piše u uvodu „Kavijara“, vrlo dobre razloge:
„Dosad nisam primetio da je neki moj savremenik istovremeno pisao filmsku i književnu kritiku. Ne ulazim u osetljivo pitanje da li to nešto bitno doprinosi mom pisanju, ali to je odgovaralo mojoj svaštarskoj prirodi“.
I zahvaljuje se Milan Vlajčić urednicima portala Nova.rs koji su mu ponudili da „kritički prikaže jedne nedelje knjigu po ličnom izboru, a sledeće – film“, čime mu je ostvarena „davnašnja želja da kontinuirano i na jednom mestu iskaže dva životna opredeljenja – pisanje o filmu i knjigama, čime je od životnog hobija napravio način da preživi“.
Delo „Kavijar za sirotinju“, kako je za naš sajt pričala Duška Maksimović, novinarka i Vlajčićeva supruga, Milanova je 13 knjiga, koja se razlikuje od svih prethodnih:
– Milan je, ne računajući prvu, sve svoje knjige nazivao „kulturološke svaštare“… Bio je potpuno iskren i prema sebi i onome što radi i mislim da bi bio zadovoljan ovom knjigom. Ispalo je i da je ovo njegova najobimnija knjiga, s više od 350 strana.
Branko Kukić, urednik „Gradca K“, koji je Milanovu originalnu ideju da ova knjiga „pokrije“ period do marta 2021, proširio do poslednjeg ispisanog teksta s početka februara 2022, za Nova.rs je, po izlasku dela, naglasio da „niko u našoj savremenoj kritici nije imao Vlajčićev filing da u jednom tekstu o knjizi ili filmu čitaocu prikaže tri osnovne stvari“:
– Da prepriča sadržaj, da taj sadržaj stavi u kontekst onoga što je bilo pre ili sada, i da delo o kome piše oceni po svom kriterijumu. U Vlajčićevim tekstovima nema sentimentalnosti. Kada je pisao o knjigama i filmovima, isticao je samo ono što ima kreativnu snagu. On je senzibilan onda kada je na strani svoga uverenja, objektivnosti i iskrenosti. Vlajčić je kreativni kritičar. Nađite danas nekog takvog!
A sam Vlaja u pogovoru „Kavijara za sirotinju“ poručuje:
– Neće nam biti lakše, ali će nam se neke naše nevolje pokazati u drugačijem svetlu…
Bonus video: Peca Popović o Vlaji
