"Vreme smrti" je bio najomiljeniji roman Dobrice Ćosića. Imao je ogromne tiraže, prevođen je na priličan broj jezika, a u pitanju je uzbudljivo svedočanstvo o ljudima koji su živeli i umirali u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, kaže za Nova.rs Goran Šušljik, glumac, reditelj, producent, ali i kreator istoimene serije koja uskoro počinje da se emituje na TV Nova.
Roman „Vreme smrti“ pisao sam kao epopeju o tragičnom porazu. Ishode Prvog svetskog rata vidim i kao veliki poraz. Ako u jednom ratu izgubimo 60 odsto muškaraca, ako se jedna zemlja tako razori i opljačka kao Srbija, onda taj rat ne može da se slavi samo kao pobeda. Bilo je neshvatljivo mnogo herojstva, trpnje, nacionalne solidarnosti, ljudske solidarnosti… Mi smo danas u teškoj depresiji, pa nam svaki događaj koji je hrabar, častan, znači mnogo. Ovako je za „Nedeljnik“ u jednom od poslednjih intervjua za života govorio književnik Dobrica Ćosić.
A upravo po romanu „Vreme smrti“, jednom od najznačajnijih dela srpske književnosti, snimljena je istoimena serija. U produkciji United Media, uz izvršnu produkciju „Eye to eye“, adaptacija ovog antologijskog romana predstavlja jedan od najvećih produkcijskih poduhvata na ovim prostorima.
Autor, odnosno kreator serije je Goran Šušljik, koji je uz Nikolu Pantelića i izvršni producent, dok režiju potpisuje Ivan Živković.
Nakon pucnja Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika, započinje ratna epopeja koja je zauvek promenila tok istorije ali i dovela Srbiju pred tragičan izbor.
Ili kapitulacija i gubitak identiteta i države i naroda ili otpor nesagledivo većem i snažnijem neprijatelju. Ratna drama, serija „Vreme smrti“, donosi priču o ljudima koji pokušavaju da se odbrane i sačuvaju ono u šta veruju da mora da se sačuva – dostojanstvo i volju da se preživi.
Junaci „Vremena smrti“ nisu samo čuvene vojskovođe i političari koji su vodili zemlju u verovatno najkompleksnijoj istorijskoj poziciji male Srbije, već mnogobrojne uzbudljive sudbine naizgled običnog čoveka u zastrašujućim okolnostima.
Glumački ansambl predvode Žarko Laušević i Miki Manojlović, dok su u glavnim ulogama Dragan Mićanović, Svetozar Cvetković, Nina Janković, Teodora Dragićević, Denis Murić, Radovan Vujović, Voja Brajović, Pavle Mensur, Boda Ninković, Slavko Štimac, Milan Marić, Goran Šušljik, Andrija Milošević, Nikola Rakočević, Ljiljana Blagojević…
A s obzirom da je od 20. februara u okviru EON Video kluba moguće da se bindžuje 15 epizoda serije, koje se nalaze u okviru istoimenog kataloga, dok se emitovanje „Vremena smrti“ očekuje na televiziji Nova početkom marta, kreator ovog ogromnog poduhvata, čija je radnja smeštena u vreme Prvog svetskog rata i prati najdramatičnijie i najuzbudljivije događaje na ovim prostorima, Goran Šušljik govori za Nova.rs:
Često se može čuti da, ako se pogleda ogroman opus, koji je Dobrica Ćosić ostavio iza sebe, „Vreme smrti“ možda nije najbolja, ali je svakako najznačajnija knjiga. Koji je vaš sud?
– „Vreme smrti“ je, svakako, jedan od najznačajnijih romana naše književnosti. Njegov domet nije samo književni, već zahvata čitav spektar različitih uvida, od onih istorijskih, političkih, socijalnih, antropoloških, filozofskih… Činjenica je i da je „Vreme smrti“ najomiljeniji roman Dobrice Ćosića. Imao je ogromne tiraže u vremenu kada je objavljen, i dugo je i rado bio čitan na celom prostoru bivše Jugoslavije i prevođen na priličan broj jezika. Mislim da to dovoljno govori o značaju romana. Ali, jednostavno rečeno, knjiga je uzbudljivo svedočanstvo o ljudima koji su živeli i umirali u Srbiji tokom Prvog svetskog rata.
Intimni razlozi ponukali su vas, kako ste jednom istakli, da radite na ekranizaciji Ćosićevog dela…
– Radim samo ono što me istinski uzbudi, uznemiri, gde vidim i upoznajem stvari koje su mi važne da shvatim odakle smo pošli i zašto smo tu gde jesmo, i zašto je i moj život na čudan način povezan sa tako dalekim istorijskim događajima. Radim stvari za koje verujem da me se zaista tiču i da se tiču mojih savremenika. I radim stvari za koje mislim da se mogu, ali i moraju ekranizovati. Osećam da je to i lično, moja baština.
Govorili ste više puta da ono što je Ćosić beležio u „Vremenu smrti“ onomad toliko univerzalno da je aktuelno i danas. Šta vas, ali i nas danas toliko dira u ovoj svojevrsnoj ratnoj drami?
– Užasna stradanja, gubici ljudskih života, besmisao ratnih razaranja, destrukcija politike koja uništava ljudski progres, strepnje, strahovi… Mnogo je stvari koje nas svakodnevno okružuju. S druge strane, tu su i vera u život i pravdu, u zaboravljeno osećanje časti, hrabrosti, ideala. Sve je to ono što nam je svakodnevno potrebno.
Kako tumačite to da i sada živimo posledice istorijskog trenutka s kojim se uhvatio u koštac Ćosić u svom delu?
– Nakon velikog trijumfa, ujedno i nesrazmerne žrtve, nikad više nismo uspeli da se oporavimo. Srbija, nakon Prvog svetskog rata, slavna pobednica, više nije imala kapaciteta da prati ambicije svojih vladara i političara. Izgubljen je ogroman ljudski i svaki drugi potencijal, koji je mogao da nas kontinuirano i stabilno vodi put progresa. Nade, koje su bile utkane u novu veliku državu, bile su ili zloupotrebljene ili izdane. Politika je, kako to već biva, dokrajčila nadu.
Ogromna ekipa stoji iza serije, koja je snimana na više lokacija u Srbiji. Koliko je bilo izazovno „odrediti“ kolege koje bi bile „pogodne“ za role Aćima Katića, Živojina Mišiča, Nikole Pašića, Putnika, Tole Dačića… I na koncu izgurati ovu ratnu dramu od tridesetak epizoda?
– Serija „Vreme smrti“ je, sigurno, najkompleksniji i najambiciozniji televizijski projekat ovih prostora još od vremena serije „Vuk Karadžić“ (serija iz 1987, koja je ovenčana Gran-prijem Evrope u Rimu, prim.aut.). Velika autorska i produkcijska ekipa stoji iza ovog projekta. Uskoro izlazimo pred gledaoce i možda oni neće, a i ne treba, da vide naše dugogodišnje napore. Treba da urone u priču koju smo ispričali za njih. Nadam se da će biti zadovoljni i na neki način ponosni što smo uspeli u ovom ogromnom poduhvatu. Samo mi znamo kako.
Izjavili ste jednom da roman, posle svega, nudi i katarzu čitaocu. Hoće li istog osećanja biti i gledalac serije „Vreme smrti“?
– Pokušali smo da ispričamo jednu važnu priču o nama, o našim pobedama i ogromnim žrtvama. Ako gledalac oseti ono što smo mi osećali dok smo pričali tu priču doživeće katarzu. Jer, katarza sledi nakon suočavanja sa istinom.
Bonus video: Aleksej Bjelogrlić o seriji „Vreme smrti“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar