Predstava "Tit Andronik" i jeste još jedan krik o onome što se dešava vekovima, priča o ljudima koje nešto boli, kaže glumac za Nova.rs uoči večerašnje premijere u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Šekspirova prva tragedija „Tit Andronik“, najbrutalnija i najkrvavija od svih koje je napisao, premijerno će biti izvedena večeras u 20 časova na Velikoj sceni JDP. Komad se bavi pitanjima pravde, mržnje, osvete i nemilosrdne borbe za vlast. Reditelj Andraš Urban postavlja ga na scenu tretirajući sadašnji trenutak, a glavnu ulogu Andronika, čoveka na krvavom putu ka pravdi, igra Goran Šušljik.
Sa Šušljikom smo imali prilike da razgovaramo uoči poslednjih proba, koje su kako kaže za naš list, naporne i izazovne fizički jer je mnoštvo scena nasilja, ali i psihički jer je izuzetno savremena i samim tim bolno istinita:
– Ta savremenost čini ovu predstavu bolnom, tragičnom, tačnom, snažnom… Ta mržnja i osveta nije stvar samo naše generacije, već čovečanstva koje čeka ovo isto. Ali, to ne znači da ne možemo da kriknemo. Ova naša predstava i jeste još jedan krik o onome što se dešava vekovima, priča o ljudima koje nešto boli.
Šta je vas najviše zabolelo u ovom procesu koji, kako je rekao reditelj Andraš Urban, nije za svakoga, već samo za one koji su spremni da idu do kraja?
– Ono što mi je bilo najvažnije da osvestim jeste šta je to ispod stiha, misli i ideje, gde je tu čovek i njegova sudbina. Gde je mesto čoveku i kako se on oseća i šta ostaje njemu pre nego što izgovori velike i važne reči kao što pravda, osveta i žrtva. Gde je tu ljudsko biće i koliko je ono stvarno? Teško je bilo osvešćivanje mehanizama u koje smo svi upleteni iako nam životi nisu ni nalik ovom pozorišnom.
„Tit Andronik“ postavlja pitanje da li smo i dalje skloniji da posegnemo za osvetom nego za pravdom i da li je čovek u mogućnosti da istinski dosegne pravdu?
– Ni Tit, kao ni običan čovek ne može da je dosegne, bar ne u unolikoj količini da bi ona zadovoljila tu ogromnu nepravdu koja nam se svaki dan servira. Ali, ono što je u osećanjima čoveka je njegova moć. Ukoliko je ne traži na drugim mestima sem u sebi samom. To jeste možda jedan idealistički pristup, ali čini mi se da je pravdu jedino moguće dosegnuti unutar sebe. U duši i srcu.
Tit Andronik, kao i savremeni čovek, ne veruje više u institucije, državu, a ni u drugog čoveka, svi su ga u nekom trenutku izdali, ocena je Urbana. Šta preostaje čoveku kad je prepušten samo sebi?
– Moramo da se prilagodimo tom saznanju i da pokušamo da u skladu sa tim činimo što manje zla, pokušavajući da učinimo što više dobra, ne oslanjajući se pritom na pojam kao što je institucija jer to ovde više ne postoji. Tek kada se očisti od tih potreba, čovek može da zaštiti ili pomogne nekom drugom. Interesentno je i otrežnjujuće da ne čujemo često reč ljubav. A moguće da kad osvestimo sve ove strašne stvari, ostaje nam jedino ljubav. Očigledno je da su ti „mračni“ periodi stalno tu. Oni se iznova ponavljaju, iznova se bavimo temama koje nas proganjaju i muče. Prinuđen si da živiš. Taj pesimističan pogled na sve što nas okružuje je nemoguće promeniti sem ako se čovek sam ne promeni. Sa time se svi mi borimo svakodnevno. Kada će se to desiti nemam odgovor, ali pozorište jeste mesto i neki hram u kojem se molimo da se to ostvari.
Mislite li da i danas podjednako vlada zakon jačeg?
– Sada već imam dovoljno godina da sve to shvatam s rezigniranim mirom kad je to moguće. Mislim da je to moja odbrana od tih bolnih spoznaja na koje nailazim svuda. Zakon jačega je očigledno taj koji vlada u našem društvu. Jedino dokle ne može da dopre je ta zadnja tačka koju čuvam, a to je čovek u tebi.
Nakon rada na komadu „Tit Andronik“ vraćate se snimanju serije „Vreme smrti“. Može li se povući paralela izmuđu ove dve priče?
– Da, proslavili smo stoti dan snimanja, čeka nas još toliko i jedan dosta dug period postprodukcije. Imam malu pauzu i vraćam se najtežem i najzahtevnijem delu, a to su scene pravih bitaka i događaja iz Prvog svetskog rata. Iako je „Vreme smrti“ istorijska epopeja i drama, može se povući paralela sa „Andronikom“ po tome što se jedna užasna nepravda obrušava na jedan mali narod koji pokušava da se sa tim izbori. I uvek uspe. Najvažnije mi je da i jednom i drugom ulogom kažem da u svakom strašnom događaju, u svakom strašnom vremenu smrti postoji prostor za život. Život je snažna stvar koja se ne da lako ugasiti.
Bonus video: „Vreme smrti“ – Kako izgleda snimanje serije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar