– Ja imam drugi koncept. Pisac bi trebalo da ima neke spoznaje, koje drugi ljudi nemaju i koje treba da podeli mada je to arhaično shvatanje, stara škola – kaže Gocić, a komentarišući svoj novi roman „Čovek iz nehata“ u Novom danu je rekao da je to muški roman, ali da će ga čitati žene.
– One su većina čitalaca, na 80 žena dođu dva muskarca. Žene čitaju romane, muškarci idu u kafane, žene čitaju sve pa i muške romane. Ovaj roman je različit od ostalog, dominnantna je fantazija, muški svet je u pitanju. „Čovek iz nehata“ je priča o Beograđaninu koji beži od majčice S, ja sam dao šifru, eufemizam za Srbiju – rekao je Gocić kome je ovo treći roman i prvi u kome se radnja dešava u Srbiji, posle Tajlanda i Velike Britanije.
Govoreći o mogućnosti da se pobegne od sebe, pisac je kazao da stizanje do sebe dugo traje, kod muškaraca još duže nego kod žena.
– Ima ljudi koji imaju dobre razloge da beže od sebe, a drugi da se traže. Ja sam bio „pobegulja“, moja imigracija nije bila tvrda, bio sam odsutan pet godina. Korisno je iskustvo, ima veselu i tragičnu stranu, bio sam razdvojen od porodice – ocenjuje Gocić.
Ističe da nije siguran da je ovo njegov najbolji roman, ali misli da napreduje stilski.
– Radim na tome, pisci to zapostavljaju. Za nekoliko meseci napišem, onda stilski doterujem dve-tri godine. Da li je to promašena investicija, mnogo rada treba ali se ne primećuje stil. Publika vidi siže, primećuju društveno-politički rad pisaca, koji su njihovi politički stavovi, a stil dolazi na kraju – smatra on.
Smatra da je bolji pisati u izolaciji jer je za roman bolje da se „tihuje“.
– Bavio sam se medijima, vesti su uglavnom loše, nije toliko prijatno kao pisanje. Za studiju pročitam po 200 knjiga, ali za roman je bolje da tihujete, specifičan je proces, zahteva tišinu, vesti ne pratim, mediji su otišli u tabloidnu stranu, ja sam radio nekada u medijima i neuporedivo je. Sad se iznenadim ako je neko ko radi intervju sa mnom pročitao moju knjigu, a ranije je to bilo nezamislivo. Danas svi žurimo – imamo sve više vremena, a sve više žurimo – zaključio je Goran Gocić.