1
Hoćemo da igramo, ako mogu da rade kafići i škole, onda mogu i pozorišta, ali treba povesti računa o tome da se odaberu adekvatne predstave, da bude bezbedna publika, ali i izvođači, kažu glumci beogradskih teatara na najave da će se predstave od jeseni igrati i u zatvorenim salama uz preporučene mere za zaštitu od širenja koronavirusa.
Upravnici beogradskih pozorišta najavili su povratak glumaca na scene od septembra, a u ponedeljak bi trebalo da se sastanu u Ateljeu 212 i razmotre predlog preporučenih mera za igranje u zatvorenim salama koji im je upućen iz gradskog Sekretarijata za kulturu. A šta o svemu kažu glumci?
– Nama, a i delu publike, jeste stalo da se vratimo u pozorišta. Ako to ne uradimo sada, onda nećemo bar još godinu dana. Činjenica je da se u Hrvatskoj već duže vreme izvode predstave u salama i to se ispostavilo kao moguće. U HNK se igra tako što publika sedi na svakoj trećoj stolici i u svakom neparnom redu. I to funkcioniše u Hrvatskoj i Nemačkoj. Gledajući ovaj predlog preporučenih mera, naša uputstva u dobroj meri prate te želje, ali se stiče utisak da su ona i ispred mera primenjenih u tim zemljama. Ne verujem baš da mora da se ide do takvih detalja da razvodnica mora da vodi publiku do toaleta, nisam siguran ni da merenje temperature na ulazu može da da rezultate. Ono što svakako može da se sprovede je da bude popunjeno do trećine sale. Osim toga, Atelje 212 može da otvori krov, tako da se ima utisak kao da se igra na otvorenom – kaže Svetozar Cvetković, član ansambla ovog teatra od početka svoje karijere.
Nekadašnji upravnik Ateljea napominje i da je važno pažljivo birati predstave koje će se igrati.
– Repertoar će biti jako teško vratiti. Ansambli predstave nisu igrali šest meseci, a i kada ne igramo po dva meseca zbog letnje pauze, teško je to sakupiti. Treba zato birati predstave sa manjim podelama. Pored toga, nisam siguran ni da će ljudi u ovom strahu pohrliti u pozorište – dodaje Cvetković.
On je podsetio i na pokušaj sa letnjom scenom na Tašmajdanu.
– Imali smo taj prvi pokušaj igranja predstava na letnjoj sceni i on je propao, jer se, uprkos dobroj nameri, stvar razvila u drugačijem smeru. Prva predstava je imala triput više gledalaca nego što je trebalo, pošto je ona i inače atraktivna i dobro posećena, i onda mi, koji smo bili planirani da igramo „Art“ nismo stigli da je odigramo, pošto je scena zatvorena veče pre – kaže Cvetković.
Ta prva predstava na letnjoj sceni na Tašu bila je mjuzikl „Mama mia!“ Pozorišta na Terazijama. Pre nego što je predstava odigrana, prvakinja ovog pozorišta Jelena Jovičić navela je za portal Nova.rs da je ansambl dopisom od uprave zatražio da se odloži igranje predstave zbog rizika od koronavirusa, ocenjujući da nju i kolege „kao topovsko meso guraju da odigraju pa šta bude“. Predstava je tada ipak odigrana, ali je scena samo tri dana kasnije zatvorena. Jelena Jovičić ocenjuje da i sada u predlogu preporučenih mera za igranje od septembra ima „suviše nejasnoća“.
– Jesam za to da se što pre vratimo na scenu, ali imam tu i nekoliko pitanja za Krizni štab. Da li ove preporučene mere važe samo za publiku, a glumci ako se zaraze – zarazili su se? Da li taj isti grad koji preporučuje ove mere može da nam obezbedi da se redovno testiramo i imamo čistu situaciju? Pošto su najavili da će tek pričati o svemu tome, nadam se da će neko postaviti i ta pitanja. Ključna reč tu je transparentnost, da kad stanemo na scenu znam da smo svi zdravi. Bazeni su puni, tu nema mera, a uvode se mere u školama. Suviše je tu još nejasnoća – kaže Jelena Jovičić, prvakinja Pozorišta na Terazijama.
I dok neke njene kolege sa drugih scena misle da je moguće prilagoditi pojedine predstave održavanju fizičke distance na sceni, to za mjuzikle ne važi.
– Mjuzikle je nemoguće prilagoditi izvođenju sa distancom. Ne znam ni kako će dramska pozorišta rešavati situacije kada na sceni neko treba da se zagrli ili poljubi. Preporuke su da u školama nema pevanja, ne može, a u mjuziklima može. Ima hiljade pitanja na koje i oni koji te mere propisuju možda nemaju odgovore. Treba biti u svemu tome neostrašćen, razuman i strpljiv. Mi glumci i igrači bismo radili, celo leto nismo, ali jednostavno ne znamo šta nas čeka – ističe Jelena Jovičić.
Pročitajte još:
Nenad Maričić, član ansambla Narodnog pozorišta, ocenjuje da sa jedne strane rizika ima, ali da ne treba ni pustiti da pozorište zamre.
– Ovaj put smo zaista svi u tome zajedno i nadamo se da ćemo početi. Razgovarao sam i sa upravnicom Ivanom Vujić i sa ljudima zaduženim za obezbeđenje u Narodnom pozorištu i zamislite koliko je nezahvalno u ovoj situaciji odlučivati o svemu tome. Kako prelomiti o izvođenju opere i baleta, jer tu nismo samo mi glumci? U našoj kući su i Balet, i Opera, a orkestar je u rupi. Razgovarao sam i sa dosta kolega i kod svih je velika želja da krenemo. Rizika svakako ima, ali iz uprave su pratili događaje u Evropi, Ivana je to zaista revnosno radila, ispratila je sve. Neka nam je bog u pomoći, jer o svemu tome govorimo u vreme kada čujemo da dragi ljudi umiru. Ali ako ne izađemo na scene, to bi značilo i umiranje pozorišta. Pozorište nije stajalo ni u ratnim stanjima. Na vezi sam i sa kolegama iz Evrope, svuda je različito i šarena je situacija, ali svuda postoje pokušaji, u Hrvatskoj, Nemačkoj, održan je festival u Epidaurusu… Svi se trude da se pozorište ne zaustavi – kaže Nenad Maričić.
„A zamislite i muku umetnika u Pozorištu na Terazijama“, dodaje Maričić i kaže da je o svemu razgovarao i sa ljudima zaduženim za bezbednost zaposlenih i publike u svojoj matičnoj kući.
– To su ogromni problemi. Kako testirati svakog svaki dan? Mi smo kuća sa 800 ljudi. Treba pre svega imati na umu da su ovo vanredne okolnosti na globalnom nivou. Mi sami u pozorištu moramo da pristupimo odgovorno, ne možemo da čekamo da nam neko odredi mere. Moramo da se pokažemo kao beskrajno odgovorni vojnici, da zaštitimo i publiku i svoje porodice i sebe – ističe glumac koji igra u predstavama u redovnom repertoaru nacionalnog teatra.
On napominje i da je potrebno tražiti alternative za izvođenja kada epidemiolozi ocene da je nemoguće igrati predstave u zatvorenim salama.
– Treba tražiti drugačija rešenja, makar probe da održavamo, da pozorište ne bi zamrlo. Potrebno je da se svi uključimo, i mi glumci, sa predlozima. Možemo i javna čitanja da organizujemo pred publikom, sa pitanjem koje predstave bi voleli da vide sledeće sezone – predlaže Maričić.
Jelisaveta Seka Sablić ističe da je „izričito protiv toga da su kafići u kojima sede mladi bez maski otvoreni, a pozorišta zatvorena“.
– Ako kafići mogu da rade, mogu i pozorišta. Ali potrebno je sve to uraditi sa velikom pažnjom, da se igraju male predstave. Publika može da se proredi, ali glumci ne, oni igraju kako igraju. Znate, prosto rečeno, glumci pljuju kad govore, tako da je distanca neophodna da bi se sprečila zaraza. Ja jesam za igranje predstava, s tim što se mora uložiti trud, da se napravi trijaža predstava, da se one prilagode toj situaciji, i da se onda za te odabrane komade urade probe. A ideja ima. Jagoš Marković je, recimo, kada se pričalo o igranju na letnjoj sceni na Tašmajdanu, razmišljao o tome da „Uobraženog bolesnika“ igramo svi pod maskama – kaže poznata glumica iz JDP-a i predlaže „da se počne sa komedijama, pa da se polako uvode ozbiljnije predstave“.
Seka Sablić misli i da je trenutno „rizičnije na snimanjima nego u teatru“.
– Na snimanjima oko vas bude najmanje 30 ljudi, u kontaktu ste sa njima, sa šminkerima, tu maske mnogo ne pomažu – ocenjuje ona.
Predstave Beogradskog dramskog pozorišta će se u septembru igrati na otvorenom.
– Imamo novu, malu scenu na otvorenom i tu ćemo igrati predstave u septembru. Imaćemo čak i premijeru. Ne znam da li ćemo posle toga igrati na zatvorenoj sceni, ali bilo bi dobro. Ako već deca kreću u školu uz sve predviđene mere zaštite, onda bi tako mogla da rade i pozorišta. Pozorišta su sada u gubicima, a publika je željna predstava – kaže Milena Pavlović Čučilović.
Upravnik BDP-a Jug Radivojević rekao je da će u septembru biti igrane predstave iz redovnog repertoara. Milena Pavlović igra u dve od njih.
– Igram u komadu „Moskvičem do pakla“, a igraće se i „Trpele“, takođe na otvorenoj sceni. Ta scena trpi tu formu, s obzirom na to da je u pitanju manja predstava – kaže glumica koja u tom komadu igra jednu od sedam uloga.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
