7
Drage kolege, i ljudi drugih profesija rade, doktori, prodavci, apotekari, konobari, sportisti. Sigurna sam da se i oni plaše, ali ne treba da umremo od gladi štiteći se od korone, poručila je glumica Olivera Viktorović Đurašković odgovarajući na post njene koleginice Vesne Stanković na Fejsbuku.
Glumci angažovani u produkciono zahtevnim i velikim predstavama sa mnogo ljudi na sceni uglavnom su protiv igranja u vreme ponovnog širenja korone čak i na otvorenim scenama, dok njihove kolege koje glume u manjim komadima i nezavisnim produkcija smatraju da bi im trebalo dozvoliti da igraju ne samo jer se publika toga uželela, nego i zato što je to prilika da njihove kolege, koje nisu “na plati” u državnim teatrima, zarade za život.
Otvaranje letnje scene na Tašmajdanu, pa njeno zatvaranje pet dana kasnije u glumačkim krugovima različito komentarišu. Većina glumaca sa kojima smo razgovarali od kako je predstava igrana podržala je ansambl Pozorišta na Terazijama predvođen prvakinjom ove kuće Jelenom Jovičić u zahtevu da se mjuzikl „Mama mia!“, kojim je scena otvorena, ne igra zbog rizika. Ima glumaca koji su zatvaranje te scene pozdravili, smatrajući da ona nije adekvatna, posebno ne u doba ponovnog širenja korone, a i njihovih kolega koje misle da bi manje predstave mogle da se igraju na otvorenom, jer to znači i publici i umetnicima, jer među njima ima i onih kojima je to jedini izvor prihoda za život.
Glumica Jelisaveta Seka Sablić misli da predstave na Tašmajdanu nije trebalo ni organizovati iz dva razloga, tehičko-estetskog i zdravstvenog.
– To ne mogu biti kvalitetne predstave, niti na toj sceni imamo logistiku i tehniku (svetlo i ton) koja bi omogućila kvalitetnu izvedbu. O riziku u koji se dovode učesnici i izvođači da i ne govorim! Dobro je što su predstave tamo otkazane – kaže čuvena glumica.
Pročitajte još:
Njen mlađi kolega Marko Janketić je, nakon što je mjuzikl odigran na Tašu, primetio je da je ansambl tog teatra predstavu odigrao pod stresom da se ne zaraze koronavirusom. Tu predstavu, smatra on, nije trebalo ni igrati.
– Ne znamo šta nam se dešava. Mi smo taoci neznanja. Pogledajte šta se dešava u Novom Pazaru, u Kragujevcu… Nama i ne treba pozorište na Tašmajdanu kada svuda oko nas imamo teatar apsurda. Gledamo Joneska svaki dan. Prosto je neverovatno da moj kolega Dragan Vujić Vujke igra predstavu pod maskom, da ne može da pokaže svoje lice. To je degradirajuće i ponižavajuće. A čovek strahuje za svoje zdravlje i to je normalno – kaže Janketić.
On kaže da su i glumci, kao i svi drugi, u ovakvoj situaciji praktično prepušteni sami sebi.
– Najmanji problem je da se ukinu predstave, ali život je nešto više od toga. Ili manje, kako se uzme. Ispada da smo mi robovi nekih bahatih ljudi koji nam kroje sudbinu. Ne samo mi glumci, nego pogledajte i lekare sa čim se suočavaju, i druge ljude u ovoj zemlji. Mi trpimo, ali to jednom više neće moći da se istrpi. U principu smo prepušteni sami sebi, kao i narod – ocenjuje Janketić.
Glumac napominje i da je sada, sa pogoršanjem opšte situacije sa pandemijom, u pitanje doveden i nastavak rada, ne samo u pozorištu, nego i na snimanjima.
– Zbog svega ovoga što se dešava, ne znamo ni da li ćemo moći da živimo od svog rada – zaključuje on.
Komentarišući to što njegova koleginica Vesna Stanković poziva da se predstave ipak igraju, Janketić kaže da je razume.
– Razumem je, ona to govori s pravom, jer ona ima svoju produkciju i to su glumci koji se bore za svoju egzistenciju. I moja sestra igra u dve predstave u njenoj produkciji, to su dobre predstave, ima i monodrama. Ona ima i porodicu i od nečega treba da se živi – kaže Janketić.
I glumica Olivera Viktorović Đurašković iz Pan teatra ističe da ima i glumaca koji jednostavno moraju da rade u ova vremena, kao i ljudi u svim drugim profesijama, i da „ne treba da umru od gladi štiteći se od korone“.
– Drage kolege, trudim se da nikog ne povredim i razumem strah, ali razumite i vi da ima nas koje korona nije zatekla u institucijama i nemamo ni sigurne plate kako bismo obezbedili svojim porodicama osnovnu egzistenciju. Bila sam član pozorišta, odlučila sam da napustim državno pozorište i osnujem privatno koje je uspelo da se održi 21 godinu i u kom 30 kolega zarađuje honorare od kojih izdržava porodice. Moja četvoročlana porodica se takođe izdržava od rada Pan teatra. Već četiri meseca živimo od privatnih zaliha kojih više nema, državu nije briga, a mi smo bez posla i verovatno ću sa 56 godina i 32 godine staža morati da se prekvalifikujem. Drage kolege, i ljudi drugih profesija rade, doktori, prodavci, apotekari, konobari, sportisti. Sigurna sam da se i oni plaše, ali ne treba da umremo od gladi štiteći se od korone – poručila je Olivera Viktorović Đurašković odgovarajući na post njene koleginice Vesne Stanković na Fejsbuku.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
