Britanski glumac Dejvid Tjulis, gost Festa i glavni glumac filma "Počasni gost" Atoma Egojana, izazvao je priličnu pažnju novinara i foto-reportera na konferenciji za medije, ali ni on im nije ostao dužan: svojim aparatom slikao je i sam predstavnike sedme sile. Od kada je sinoć sleteo u Beograd, uglavnom je fotografisao prizore sa ulica, kaže za Nova.rs

Jedan od glumaca čije ime možda nije poznato na prvu loptu, ali čiji lik je namah prepoznatljiv iz brojnih filmova, od autorskih do blokbastera,

Tjulis (57) je prvu glavnu ulogu dobio 1993. u filmu „Goli“ Majka Lija. Igrao je potom uz Denisa Kvejda u „Zmajevom srcu“, uz Roberta Daunija Džuniora u „Restauraciji“, uz Šona Bina u „Crom lepotanu“, uz Breda Pita u „Sedam godina na Tibetu“, uz Marlona Branda u „Ostrvu dr Moroa“, uz Juana Mekgregora i Gorana Bogdana u TV seriji „Fargo“, u filmskom serijalu o Hariju Poteru kao Remus Lupin, potom u filmovima o superherojima „Liga pravde“ i „Čudesna žena“ a trenutno snima drugi i treći nastavak „Avatara“.

– Kada sam počinjao uzor mi je bio Džon Hart. Mislim da on nema dve iste uloge. I sada mi je osnovni kriterijum da lik kog tumačim bude što drugačijji od svega što sam do tada radio. U „Počasnom gostu“ to je svakako bio slučaj. Lik Džima je prilično tih, retko kad sam imao ovako neverbalnu ulogu. Bio je pravi izazov da nosim film bez mnogo oslanjanja na dijalog. Bila je to divna lekcija – priznao je Tjulis.
To što je njegov Džim i sanitarni inspektor zadužen za kontrolu higijene u ugostiteljskim objektima dodatno je „uneobičilo“ ulogu.

No, nisu mu dali da se priprema tako što će pratiti nekog pravog inspektora na radu, jer oni ulaze nenajavljeni u restorane a tu je i pitanje kontaminacije.
– Nisam to baš najbolje razumeo, kako bi moje cipele mogle da zaraze prostoriju, ali dobro. Vremena su se promenila. Devedesetih su mi dali da prisustvujem operaciji, za pripremu za film „Restauracija“, a nisu tražili ni ruke da operem, a kamoli da nosim masku – priča nam Tjulis.
Svali lik zahteva drugačiju pripremu, a tamo gde ima prostora za to, dobra priprema je veoma važna.
– Nekad ima materijala, kao kada igrate pesnika Verlena, a nekad nema. Kako da se pripremim za lik vukodlaka čarobnjaka?! Prvo što mi padne na pamet, kada se prihvatim nekog lika, jeste pitanje da li sam sreo sličnu osobu u privatnom životu. Možda je jedna od najtežih uloga bila ona komandanta logora u filmu „Dečak u prugastoj pidžami“. Za njega sam morao mnogo da istražujem – kaže Tjulis.

Iako nije privatno poznavao neku „toliko zlu osobu“, iščitao je memoare komandanta Aušvica koji je, „nećete verovati, u knjizi delovao kao jedan sasvim dosadni birokrata“ što je ispalo krajnje banalno.
– Bilo mi je veoma važno da razumem mentalitet čoveka koji bi mogao da uradi te stvari. Ali, on je imao decu koja su živela sa njim, pri kampu. I za to sam se uhvatio. On je bio otac – objašnjava Tjulis.
Otkriva i da je upravo sam završio pisanje romana koji se bavi glumcem koga toliko obuzme lik kojeg igra da ga to dovede čak i do potencijalne psihološke oštećenosti. Mada kaže da to nema veze sa njegovim ličnim iskustvom.

Bilo da igra dobre ili loše momke, gluma je za njega najbolji posao na svetu, smatra.
– Zašto glumim? Zato što mi je to u školi najbolje išlo. Prvobitno sam zato upisao glumu ali sada mislim da je to najdivniji posao koji neko može da ima. Stalno putujem, evo me ovde, opet u novom gradu, radim sa fascinatnim, divnim talentovanim, kreativinim ljudima, potom veoma je edukativno jer zbog silnih istraživanja svašta naučim, gluma je i divan način samoizražavanja, a uz sve to imate i mnogo slobodnog vremena. Posle Beograda se vraćam kući, da budem sa suprugom i gledam kako mi cveta bašta. Ima li šta lepše? – poručuje Tjulis
Budući da u „Počasnom gostu“ jedan od restorana sprema zečetinu, moderator konferencije za medije, Dragan Jovićević primetio je kako je, posle „Fatalne privlačnosti“ ovo film u kojem su zečevi naročito loše prošli. Dejvid Tjulis je dodao da je on igrao u „Fatalnoj privlačnosti 2“.
– Atome, ti to sigurno nisi gledao. Verovatno me ne bi angažovao da si gledao film, jer je to jedna od najghorih stvari koje sam u životu snimio – priznao je Dejvid.