0
Srpski projekat "Absolution" reditelja Filipa Kovačevića predstavljen je na Filmskom marketu u okviru Kanskog festivala. Neposredno pred odlazak na Kroazetu, imali smo prilike da razgovaramo sa rediteljem o ovoj distopiskoj naučno-fantastičnoj priči smeštenoj u daleku budućnost.
Prisustvo na Marketu u Kanu, kako na početku Kovačević ističe, pre svega znači pojačanu međunarodnu vidljivost filma koji je od početka profilisan kao komunikativan žanrovski projekat namenjen za međunarodnu publiku.
Radnja je smeštena u daleku budućnost, u usamljenu naseobinu okruženu nemilosrdnom pustinjom. Malobrojni preživeli su u teškoj situaciji, na samoj granici opstanka. Ali, stvari počinju da se menjaju iz korena kada mladi lovac u zakopanoj kapsuli pronađe misterioznu ženu čija sećanja – možda – kriju put ka spasenju.
– U pitanju je distopijska naučno-fantastična avantura koja donosi priču o padu i preporodu našeg savremenog sveta i na taj način adresira neka od gorućih pitanja naše svakodnevice. Narativ prati epsku avanturu glavnog junaka koji, vođen misterioznom devojkom, postepeno otkriva prošlost svog primitivnog sveta i istinu o naglom padu zaboravljene civilizacije, koji je pre više od dva veka inicirao briljantni naučnik kojeg devojka naziva svojim ocem. Ideja je nastajala postepenim, dugogodišnjim procesom u želji da se ispriča originalna, uzbudljiva i emotivna priča u strogim parametrima distopijske naučne-fantastike, koja donosi neuobičajeno jak emotivni i idejni naboj i eksplicitno se suočava sa nekim nerešenim pitanjima našeg današnjeg sveta – objašnjava reditelj.
Na pitanje da li veruje da ćemo završiti u distopiji na rubu opstanka ako nastavimo da delamo kao dosad, ističe da priče o padu civilizacije postoje od njenog nastanka, tako da ne bi uzimao tu slobodu da komentariše komplikovan splet uzroka i posledica koji bi mogao da dovede do ovakve globalne katastrofe, ali da duboko veruje u moć priča, pogotovo onih koje su usmerene na najširu međunarodnu publiku.
– Verujem u priče koje utiču na svest, pogotovo mladih ljudi, i na taj način makar malo oplemene komplikovan tekući dijalog o pomenutoj temi – kaže dodajući da je ovom pričom želeo pre svega da uvuče publiku u jedan atraktivan distopijski svet, kako bi se saživela sa dvoje glavih junaka u njihovoj potrazi za istinom i iskupljenjem:
– Smatram da u tome leži moć pripovedanja, jer ono omogućava da se na indirektan način adresiraju neke teme koje bi inače možda prošle „ispod radara“ kolektivne svesti. Ono što bih rekao da je vodeća ambicija jeste skretanje pažnje na univerzalne psihološke, mitološke i čak religijske obrasce koji postoje od samog nastanka našeg sveta, koje smo danas u velikoj meri zaboravili. Globalni kolaps u našoj priči izazvala je pohlepna i neprirodna težnja naprednog modernog čoveka za večnim životom.
Kovačević navodi da ova priča istovremeno referiše na početke narativa uopšte i motive koje možemo naći u najstarijim zapisanim pričana kao sto je „Ep o Gilgamešu“ – i stavlja ih u kontekst savremenog sveta, koristeći ih kao polugu za nalaženje rešenja koje svi moramo prvenstveno da potražimo unutar sebe u ovom aktuelnom, izazovnom globalnom trenutku.
– Živimo u svetu punom razlika, ali mislim da je povremeno korisno podsetiti ljude da smo ispod svih konflikata i različitosti svi suštinski isti – ističe.
Jednu od glavnih uloga tumači Nina Kiri, kanadska glumica srpskog porekla koja se proslavila ulogom Alme u popularnoj seriji „Sluškinjina priča“, a reditelj priznaje da je dolazak do nje bio poseban proces, jako važan za profilisanje ovog srpsko-međunarodnog projekta.
– Kada smo je videli u seriji „Sluškinjina priča“, shvatili smo da je njena dispozicija savršena za ulogu inteligentne, enigmatične devojke koja umišljenog mladog lovca Itana probudi iz njegovih iracionalnih uverenja i ultimativno mu otkrije put ka spasenju njegove celokupne zajednice. Nekoliko meseci smo razgovarali o mogućnosti njenog pristupanja projektu i kada je konačno videla finalnu ruku scenarija, entuzijastično je prihvatila ulogu!
Na Kanskom festivalu svoje nove filmove predstavljaju neki od najvećih svetskih sineasta poput Almodovara, Andersona, Vendersa i Skorsezea. Govoreći o svojim uzorima, reditelj otkriva poseban susret prošle godine koji je i uticao na stvaranje filma „Absolution“:
– Prošle godine sam uživo video jednog od mojih najvećih uzora – Džordža Milera, koji je napravio filmove iz serijala „Mad Max“, i to je na mene ostavilo jak utisak, jer je negde na početku ovog projekta izašao četvrti deo ovog serijala, „Fury Road“, koji je na neki način podsvesno uticao na moju odluku da ispričam ovu konkretnu priču u ovom žanru.
Govoreći o novoj generaciji filmadžija, Kovačević ocenjuje da i na našoj i na međunarodnoj sceni pristupa disciplinovanije narativu nego što je to možda bio slučaj pre dvadesetak godina kada su reditelji mogli da rade samo na bazi sposobnosti manipulacije vizuelnim elementima.
– Čini mi se da je široka dostupnost informacija omogućavala dublje obrazovanje mladih filmadžija prvo i pre svega na polju pripovedanja, što mislim da je ipak primarna stvar u odnosu na vizuelni aspekt stvaranja filma, i što je nešto što sam i lično morao da naučim na teži način.
Bonus video: Filmski festival u Kanu 2023. – Poznati na crvenom tepihu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
