Nije dovoljno reditelja iskoristilo sposobnost 3D-a da prenese osećaj fizičke dubine, a još manje ih je iskoristilo mogućnost dodavanja filozofske dubine. Onda hvala Bogu na Vimu Vendersu! Prvo od dva nova ostvarenja nemačkog veterana koja će biti prikazana u Kanu je obilan 3D 6K portret umetnika Anselma Kifera, bogat idejama i tehničkim izvođenjem koje oduzima dah, kritika je filma "Anselm" Vima Vendersa.
Reditelj koji je osvojio Zlatnu palmu za “Pariz, Teksas”, ove godine ima dva filma u Kanu, a u intervjuu za “Gardijan” govorio je o svom “razočaranju zbog dominacije mejnstrim rimejkova i repetitivnih filmskih franšiza”.
– Od toga mi je mučno. Osećam da se sva mašta slila u pitanje „Kako da ga promenim?“, a ne na „Kako da smislim nešto novo?“ Za mene ovo nije pripovedanje. Pravljenje rimejka nije pripovedanje. To je kao da ponavljam priču koja je ispričana, a moja jedina želja je da saznam kako da ispričam novu priču – kazao je autor filmova poput “Nebo nad Berlinom”, “Pariz, Teksas”, “Buena Vista Social Club”…
Vendersov najnoviji igrani film “Savršeni dani”, o dobrom japanskom čistaču toaleta, sniman je tokom 17 dana u Tokiju i premijerno će biti prikazan u Kanu sledećeg četvrtka. Ako kod žirija prođe dobro, mogao bi da bude u redu za svoju drugu Zlatnu palmu, skoro 40 godina nakon trijumfa sa “Pariz, Teksas”.
Na Kroazeti je već prikazan njegov dokumentarac o nemačkom slikaru Anselmu Kiferu, u kojem koristi 3D fotografiju da bi ponovo stvorio snagu Kiferovih monumentalnih i često uznemirujućih dela.
– Ohrabrujem studente i mlade filmske stvaraoce da koriste 3D, ali iz nekog razloga ga se svi plaše. I još se više plaše distributera, odnosno vlasnika bioskopa, jer su ti ljudi navikli na 3D kao akcioni materijal za decu. Svako ko ozbiljno stvara filmove sada misli da ne može da koristi ove stvari, jer imaju lošu reputaciju. Postaje sve teže i teže. Mislim da je 3D potcenjen resurs – kaže Venders i dodaje:
– Nekoliko puta sam pokušao da pokažem poetičke mogućnosti pripovedanja u 3D i kako to masovno povećava mogućnosti alata filmskog stvaraoca. Pokazao sam kako možete biti više u nečijem svetu nego ikada ranije!
Teško ratno nasleđe je takođe jasna veza između Vendersa i slikara u centru njegovog dokumentarca. Obojica su rođena 1945. godine i odrasli su usred razaranja koje je ostavio Drugi svetski rat:
– Anselm i ja smo iskoristili našu zajedničku prošlost i rat u veoma različite svrhe. Anselm je zaista radio na svom iskustvu, zaista je došao do dna i zaista se borio sa tim. Ja sam samo hteo da izađem odatle. Napustio sam Nemačku. Bio sam svestan činjenice da se svi odrasli ne osvrću. Ali nisam se suočio s tim toliko kao Anselm!
Kifera su napadali zbog upotrebe nacističkih ikona kao deo svoje umetnosti, uglavnom podstaknuto njegovim dugogodišnjim interesovanjem za pisanje pesnika Paula Celana. Venders veruje da su ovi napadi bili pogrešni.
Venders je rekao da se Kan mnogo promenio od 1984. godine, kada je uzeo njegovu glavnu nagradu:
– Ovde više nisu svi toliko orijentisani na bioskop. Sada ima mnogo ljudi koji vole biznis u filmu. A biznis ne sme da bude primarni fokus, iako oni idu jedno uz drugo. Danas sve to pokreće posao. Serije, franšize, rimejkovi – ili „recepti“ za „dobre“ filmove. To me razočarava, uspeh filmova po receptu.
„Anselm“ je prikazan u Kanu, i prema kritici „Holivud reportera“ nudi očaravajući, bioskopski katalog opusa nemačkog slikara-vajara Anselma Kifera.
Kao i kod Pine, Vendersove briljantne posvete pokojnoj plesačici i koreografkinji Pini Bauš iz 2011. godine, reditelj ovde predstavlja najbolji način kako umetnička dela mogu biti predstavljena u 3D. Ovo je jedan od onih retkih filmova koji je zapravo obogaćen korišćenjem ovog formata, a ne izgovor za uzbudljivu vožnju za one koje žele samo laku zabavu.
Ovaj film takođe uključuje dva glumca – Vendersovog mladog unuka Antona Vendersa i Kiferovog sredovečnog sina Danijela Kifera – koji glumi Kifera u mlađim trenucima njegovog života, dok sada 78-godišnji Kifer igra samog sebe.
Međutim, prava zvezda ovog ostvarenja je sama umetnost. Ovde 3D i 6K rezolucija zaista dolaze na svoje mesto jer daju gledaocima retku priliku da se upoznaju izbliza i lično sa radom.
Posebno je izazovan deo koji se bavi nemačkom nacističkom prošlošću, erom koja se završila godine kada su Kifer – i Venders – rođeni. Jasno je da reditelj oseća afinitet prema ovom umetniku iz svoje generacije, kojeg lično poznaje godinama. I koliko god neko mogao da poštuje odluku da se film drži čvrsto usredsređen na samu umetnost, neki gledaoci bi mogli da čeznu za više materijala koji otkrivaju Kifera kao čoveka, a ne legendu veću od života.
Verovatno će jednog dana zo biti deo još jednog dokumentarnog filma, koji bi mogao baciti svetlo na to kako je Kifer prikupio dovoljno kapitala da stvori ova izuzetno skupa i ekspanzivna umetnička dela, i zašto je baš ovaj trenutak izabran da baci bioskopski reflektor na njega, piše „Holivud reporter“.
Bonus video: Filmski festival u Kanu 2023. – Poznati na crvenom tepihu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar