„Gde prljav potok pored kuća teče, i gde ćeš lako za novac naći jeftin zagrljaj“: Beleške o Bulbulderu između dva rata

„U gradu radosti“ je zbirka tematski povezanih pesama Stevana P. Beševića (1868-1942), koja je u pripremi za objavljivanje u izdanju „Portalibrisa“, prvi put nakon 83 godine (u pripremi su i neke druge njegove zbirke). Bešević peva o položaju pesnika, dominaciji materijalnog, urušavanju tradicionalnih vrednosti, tragizmu površnosti. Kroz čitavu zbirku provlači se alegorija „grad radosti”, koja upečatljivo izvrgava ruglu opsesiju srećom i radošću u savremenom svetu.

Istorija grada koju nećete čuti na proslavama jubileja, u medijima, o kojoj se javno ne priča, a i malo zna, krije se u retkim autentičnim zapisima savremenika sa ovog podneblja. I dok moderne serije idealizuju, nadograđaju ili izmišljaju Beograd kakav verovatno zapravo nije ni postojao, ovakvi zapisi odgovaraju možda na pitanje zašto uopšte nastaju takvi nategnuti falsifikati prošlosti - jer istina je zapravo potpuno drugačija.

Takva je, recimo, prošlost jednog dela grada koji se u najmanju ruku može danas smatrati porodičnim, mirnim, ušuškanim – krajem koji je blizu centra, nedaleko od živopisne šume, a povezan mnogim saobraćajnicama, infrastrukturno opremljen, neko će reći: deo onog starog lepšeg Beograda, a evo kako ga je onda, između dva rata, video pesnik Stevan Bešević:

BULBULDER

"Jednom u zimsko i zvezdano veče,

Posle „čajanke” neke, vrlo fine,

Obiđoh grada najbedniji kraj,

Gde prljav potok pored kuća teče,

Gde žive razne tetkice i strine,

I gde ćeš lako – da te želja mine –

Za novac naći jevtin zagrljaj...

...Krovovi stari utukli se tužno,

Kô da na svakom teška beda jaše,

A svaki prozor zinuo kô glad,

Dok iznad kuća lete vrane kružno

I svojim grakom malu decu plaše,

Što piju mleko iz krnjave čaše,

Da posle s majkom prespavaju jad...

...Ozgo se nebo nagnulo i ćuti,

Kô začuđeno mizerijom krajnom,

Što nema smisla za zvezdani sjaj

I što joj teku sati i minuti

U tupom bolu, u životu vajnom,

Trovani zlobom i mržnjom potajnom,

Sa nevericom u nebo i raj...

Pred jednom kućom čiji krov se ruši,

A memla iz nje sa truležom bazdi

Kraj starca bednog stoji čovek mlad,

I dokle starac mirno lulu puši,

Onaj sa pretnjom zbori o svom gazdi

Da će mu, veli, za to da odmazdi

Što mu je jutros otkazao rad...

...Dve neukusno našminkane maske,

U suknjicama i kaputu kratkom,

Odlaze u „lov” – jadni polusvet...

Da tek u ponoć pruže se na daske,

Na bedni krevet, i da u snu slatkom,

Tek u snu, kliznu po parketu glatkom

U svili, sjaju i divne kô cvet...

...Iz treće kuće strašan krik se ote...

Zapitah šta je. – „Žena se porađa,

A juče su im otkazali stan.

Muž joj je ložač kod dunavske flote,

A brat u ’apsu zbog nekakvih krađa...”

...Vaj, ovde tone jedna opšta lađa

I nema spasa, jasno je kô dan!...

...Ovde su sreći polomljene grane.

Jad ovaj niko ne vidi, nit leči,

Dok u svom besu zabavlja se grad...

...Šta tražiš ovde, sanjaru Stevane?! –

Saosećanje? – Samo prazne reči...

Žališ! – Pa, žali – niko ti ne preči...

Čivut ni groša ne da za tvoj jad!…"

Stevan Bešević rođen je u Sremu, u Mitrovici, krajem leta 1868. godine. Potiče iz pravoslavne svešteničke porodice iz sela Baljci kod Drniša. Otac Petar, građevinski radnik a zatim trgovac, kao mlad se doselio iz Dalmacije u Srem, gde je oženio Milevu Njinoversković, Stevanovu majku austrijsko-poljskog porekla.

Stevan Bešević je uređivao više godina dvonedeljni list "Vrač", kao i ilustrovani šaljivi kalendar "Vrač pogađač" (od 1906). Bio je urednik dečijeg "Našeg lista" u Beogradu od 1921. godine i urednik "Službenih novina Kraljevine Jugoslavije" od 1934. do 1941. godine. Bavio se i poezijom i za razne časopise pisao pesme, lirske i satirične.

Za vreme bombardovanja Beograda 1941. godine teško je ranjen, a u bombardovanju su tragično poginule supruga Olga i kćerka Milica. Umro je septembra 1942. godine u prestoničkoj bolnici, od posledica povreda.

Između ostalog, napisao je knjige: „Moji zapisnici, slike i uspomene“, „Vaskrsenje Kraljevića Marka“, „Sa starih žica“, „U gradu radosti“ i druge.

Bonus video: "Pesnici današnjice, glasovi sutrašnjice": Pesnički performans po osnovnim školama